Нобеловац Роберт Шилер уверен да ће националне државе нестати до краја овог века

ОВАЈ „СЛАВУЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ“ ТО ВИШЕ НЕГО ОТВОРЕНО ПРИЖЕЉКУЈЕ И ПРОПОВЕДА

Роберт Шилер

• Сматрам да ће следећа таква револуција, која ће се, очигледно, десити у неком тренутку већ у XXI веку, бити усмерена против економских последица постојања националних држава. Њен циљ ће бити неправда која произлази из чињенице да се неки људи апсолутно случајно рађају у сиромашним земљама, а други - у богатим
• Са које позиције Шилер наступа, показује и то што се он слаже да је такозвану „Славну револуцију“ (британску буржоаску) боље сагледати не у смислу свргавања католичког краља од стране британских парламентараца, већ као почетак светске револуције у циљу успостављања правде
• Предстојећа револуција ће бити, највероватније, узрокована свакодневним контактом преко компјутерских екрана са људима из других држава: видећемо да су они интелигентни, пристојни људи, који не живе по сопственом избору у сиромаштву

Пише: Роберт ШИЛЕР, добитник Нобелове награде за економију

        ТОКОМ протеклих неколико стотина година наш свет је доживео цео низ интелектуалних револуција против различитих облика угњетавања. Те револуције још трају у менталитету људи и шире се (с временом по целом свету) не ратовима, који обично имају много разлога, већ уз помоћ језика и комуникационих технологија.

        Коначно, идеје, које покрећу ове револуције, постају, за разлику од узрока рата, неоспорне.

        Сматрам да ће следећа таква револуција, која ће се, очигледно, десити у неком тренутку већ у XXI веку, бити усмерена против економских последица постојања националних држава. Њен циљ ће бити неправда која произлази из чињенице да се неки људи апсолутно случајно рађају у сиромашним земљама, а други - у богатим.

        Како све више и више људи почињу да раде у мултинационалним компанијама, као и да сусрећу и упознају све више људи из других земаља, све ћемо очигледније почети да осећамо ову неправду.

        И код овог феномена постоје преседани.

        У својој књизи „1688. година: Прва модерна револуција“ историчар Стивен Пинкус уверљиво доказује да је такозвану „Славну револуцију“ боље сагледати не у смислу свргавања католичког краља од стране британских парламентараца, већ као почетак светске револуције у циљу успостављања правде.

        У тој књизи се не говори о бојним пољима, већ о кафанама са бесплатним новинама, које су управо у том периоду постале популарне; оне су биле место сложених комуникацијских процеса. И већ тада је „Славна револуција“ постала живи симбол почетка светског признавања легитимности групе која не дели принципе „идеолошког јединства“, наметнутих од стране јаког краља.

        Памфлет „Здрав разум“ Томаса Пејна, који је постао бестселер у Тринаест колонија одмах након објављивања у јануару 1776. године, био је симбол још једне такве револуције. И она није била идентична револуционарном рату против Британије, који је почео касније те исте године и за који је постојало много разлога.

        Популарност „Здравог разума“ је тешко измерити, јер књигу нису само продавали, већ су је и читали наглас у црквама и на састанцима.

        Идеја, да наследни монарси могу бити духовно изнад свих осталих, била је снажно одбачена. И велики део света, укључујући Британију, данас се слаже са тим.

        Исто се може рећи и за постепено укидање ропства, које није остварено ратовима, већ углавном захваљујући постепеном друштвеном сазнавању окрутности и неправди ропства.

        Побуна 1848. године у Европи је у великој мери била протест против важећег изборног закона, који је давао право гласа само малом броју мушкараца - власницима некретнина или аристократама. Убрзо су право гласа добиле и жене. А у XX и XXI веку видели смо како су грађанска права дата расним и сексуалним мањинама.

        Претходница свих ових „револуција правде“ било је побољшање комуникација.

        Угњетавање цвета на даљини, када не постоји реални сусрет и контакт са потлаченима.

        Следећа револуција неће у потпуности елиминисати све последице које произлазе из чињенице рођења на овом или оном месту, али ће привилегије држављанства бити ограничене.

        Раст анти-имигрантског расположења у свету, као што се чини, указује на кретање у супротном смеру, међутим, са даљим развојем комуникација осећај неправде ће се повећавати. На крају ће признање да је то погрешно довести до великих промена.

        За сада се свест о овој чињеници суочава са јаком конкуренцијом од стране патриотских осећања, које ствара друштвени уговор између грађана, који већ годинама плаћају порез или служе војску, да би створили или заштитили оно што сматрају искључиво својим. За сада дозвољавање неограничене имиграција изгледа као кршење тог уговора.

        Међутим, најважнији кораци у искорењивању неправде, која произлази из места рођења човека, највероватније неће се тицати имиграције. Они ће бити фокусирани на ширење економских слобода.

        Године 1948., у својој „теорији изједначавања цена фактора производње“, Пол Самуелсон луцидно је показао да у условима неограничене слободне трговине без транспортних трошкова (и уз неке друге идеализоване претпоставке), тржишне снаге могу изједначити цене свих фактора производње, укључујући и ниво плата радника у сваком стандардном облику рада широм света.

        У савршеном свету, људи не морају да се селе из једне земље у другу, да би добили већу плату. У таквом свету, они само треба да учествују у стварању производа који се продају на међународном тржишту.

        Како нове технологије смањују трошкове транспорта и комуникација на готово занемарљив ниво, перспективе за постизање таквог изједначавања постају све реалније. Међутим, то ће бити могуће само у условима елиминације старих баријера и спречавању појаве нових.

        Нови споразуми о слободној трговини, који су тренутно разматрају (Транс-Пацифичко партнерство и Трансатлантска трговина и инвестиционо партнерство), наилазе на препреке због покушаја лобистичких група да их искористе за своје циљеве. Међутим, у суштини, нама су потребни ови споразуми и ми ћемо их, вероватно, добити, само у побољшаном облику.

        За достизање изједначавања цена фактора производње неопходно је људима обезбедити стабилну основу која омогућава грађење реалне, дуготрајне каријере, која је повезана са земљом у којој они физички не живе. Осим тога, нама је потребна и заштита оних који губе од развоја међународне трговине у преосталим националним државама.

        У Сједињеним Државама примена програма „Подршке прилагођавању последицама међународне трговине“ (Trade Adjustment Assistance, TAA) почела је још 1974. године.

        Током 1995. године, Канада је експериментисала са „Пројектом допунске зараде“ (Earnings Supplement Project).

        Покренут 2006. године, пројекат Европског фонда за адаптацију на глобализацију има за сада мали годишњи буџет од 150 милиона евра (168,6 милиона долара).         

        Амерички председник Барак Обама предлаже проширивање програма ТАА. Међутим, за сада све ово не иде даље од експериментисања или предлога.

        На крају крајева, предстојећа револуција ће бити, највероватније, узрокована свакодневним контактом преко компјутерских екрана са људима из других држава: видећемо да су они интелигентни, пристојни људи, који не живе по сопственом избору у сиромаштву.

        Ово би требало да доведе до нових, бољих трговинских споразума, који ће бити неопходни предуслов за постепено пружање већих социјалних гаранција за заштиту људи у време преласка на праведнију глобалну економију.

        Превео: Срђан Ђорђевић