New York Times: Америка мора да одлучи ко јој је опаснији – Русија или Кина

АМЕРИ– ПОСЛЕ СВЕГА ШТО СУ ПО СВЕТУ НАТВОРИЛИ - КАО ДА ПОЧИЊУ ДА  СЕ ПРЕСАБИРАЈУ

• Утицајни амерички дневни лист процењује: „Русија данас несумњиво оставља утисак много опаснијег геополитичког противника него пре четири године. Али, то не значи да је опаснија од Ал Каиде и Исламске државе или да је моћнија од много богатије и силније Кине која је донекле ауторитарна“
• Колумниста New York Times Рос ДАУТАТ наглашава: Ако се Пекинг на крају покаже за Вашингтон важнијим противником него Москва, а амбиције и могућности Кине премаше способност Путина да игра дрско, имајући у рукама слабије карте, тада ће Америка вероватно морати да портажи пут којим би стигла до опрезне сарадње са Русијом
• Ево, овако мудрује лист који чини све да Хилари Клинтон постане председник САД. Само, нема одговор на једно просто питање: а кад Американци схвате да им је Кина опаснија – због чега би Путин и Русија стали на њихову страну?

          ЗБОГ геополитичких последњих година у свету, Вашингон више није у стању да тачно определи какав значај за њега има Русија и како са њом градити односе – оценио је New York Times.

          Исти лист је одмах упозорио званични Вашингтон: да је дошло време да се коначно процени – да ли је Русија за Сједињене Државе опаснији противник од Кине и да у складу са том проценом „коригује властиту политику“.

          Колумниста New York Times – Рос Даутат – „сцену“ је оисао овако:

          „Некада је Русија имала прилично јсно место у америчкој унутрашњој политици. Они који су нагињали десним политичким погледима, што су били деснији утолико су се више бојали „Ивана и његове словенске покварености“, а они који су били на левом крилу, што су били левље то су били склонији да црвену опасност сматрају обичним страшилом. Али, та времена су прошла“.

          У наставку је указао: „У Републиканској партији се за протеклих 15 година прво појавио председник који је тврдио да је успоставио „душевне односе“ са Владимиром Путином, а потом су њена два узастопна председничка кандидата била крајње ратоборна према Русији, а сада републиканци, у Доналду Трампу, имају кандидата који је усхићен Путином. А леве демократе су за то време прошле пут од изругивања на рачун Џорџа Буша због његовог „наивног односа према Путину“, а слично је говорио и републикански председнички кандидат Мит Ромни који је Русију назвао „геополитичким противником САД број један“. Демократе још „гурају“ теорију да је Трамп „агент руског утицаја“ у САД, а ту теорију демократе као да су прочитале у неком периодичном издању десне оријентације из 1955-те године“.

          New York Times упозорава да овај хаос одражава претеривања у свести представника обе главне америчке партије. За све ипак постоје и објективни разлози.

          Даутат наглашава: „Засад је апсолутно нејасно какви су наши реални национални интереси у односима са Русијом. Корен проблема је и у томе што ни САД ни Русија не могу да се прецизно одреде – какве тачно државе желе да буду. Вашингтон се у време хладног рата бавио одржавањем статуса кво, обуздавањем и помагањем лошим играчима – из страха да се не појави неко још гори. А у Москви су седели ревизионисти који су плсирали идеју социјалистичке револуције од Хаване до Ханоја“.

          А онда су две стране – наглашава колуниста водећег америчког листа – замениле улоге: САД су почеле да месијански проповедају веру у либерализаам и демократију, а Русија је почела да стаје на страну јаких лидера,стабилности и статуса кво „садамосвке ере“. Москва зато на Блиском истоку штити „ђаволе“ које зна, а Вашингтон игра улогу „ревизионисте“.

          Даутат посебно указује да понегде и Путин наступа као ревизиониса и да покушава да „дестабилизује западни поредак“ и да испотиха пружа подршку самом Трампу.

          Колумниста New York Times није пропустио прилику ни да помене дестабилизујуће кораке са стране Русије: «аншлус» Крима, «упад» у Украину и «тајни рат против суседа и влада западних земаља». Чак тврди да је – због свега побројаног - Москву све теже доживљавати друкчије осим као «противника».

          Даље упозорава: догађаји на Блиском Истоку, који се развијају због пропале америчке стратегије, све очитије показују ограниченост приступа који односе између Русије и САД види искључиво као „нови хладни рат“. Јер, на Блиском Истоку се не ради о заустављању било какве руске експанзије већ о борби против ширења исламског тероризма и о успостављању бар неког поретка, а ради тога је неопходно сарађивати са Русијом.

          Даутат поставља питање колико је био у праву Ромни и на њега одговара:

          „Русија данас несумњиво оставља утисак много опаснијег геополитичког противника него пре четири године. Али, то не значи да је опаснија од Ал Каиде и Исламске државе или да је моћнија од много богатије и силније Кине која је донекле ауторитарна“.

          Даутат закључује: „Ако садашњи догађаји доведу до новог хладног рата, САД ће морати да преиспитају своју политику на Блиском Истоку и у Азији. Ако се Пекинг на крају покаже за Вашингтон важнијим противником него Москва, а амбиције и могућности Кине премаше способност Путина да игра дрско, имајући у рукама слабије карте, тада ће Америка вероватно морати да портажи пут којим би стигла до опрезне сарадње са Русијом“.

          Колумниста њујоршког листа није пропустио прилику ни да „запржи чорбу“ ривалу Хилари Клинтон:

          „Трамп, на којег је оставио утисак бандитски имиџ Путина, тај задатак неће умети да обави, као уостало ни све остало. Али, као што се више пута показало током садашњих избора, међу његовим безумним изјавама могу се уочити и питања која ће задавати лидери следеће генерације“.

          Ево, овако мудрују амерички паметњаковићи и лист који чини све да Хилари Клинтон постане председник САД. Само, немају одговор на једно просто питање: а кад они схвате да им је Кина опаснија – због чега би Путин и Русија стали на њихову страну?