Die Welt: Ангела Меркел би морала да дрхти због самита у Атини

О БУДУЋНОСТИ ЕУ РАЗГОВАРАЛИ ОЛАНД, ЦИПРАС, РЕНЦИ, КОШТА, МУСКАТ, АНАСТАСИАДИС...

• ЦИПРАС: Покоравање догмама немачког министра финансија Волфганга Шојблеа довешће до тога да ће цела данашња ЕУ ускоро видети веома непријатне резултате избора који следе и референдума по Европи. Самој ЕУ прети распад
• Немачки политичар из CDU (партије Меркелове) Манфред ВЕБЕР, шеф посланика Европске народне партије у Европском парламенту, већ оптужио Оланда и Ренција да су спремни да дозволе Ципрасу да их искористи
• На нове ветрове је међу првима реаговала Пољска. Њен министар одбране Антоније Маћеревич одмах је огласио спољнополитички програм Варшаве: „Државе Централне и Источне Европе обједињују заједнички хришћански бекграунд и културни код. Обредна страна се може разликовати, али је код видљив. Морамо се вратити идеји Европе домовина. Земље нашег дела Европе су преживеле совјетску, а неке такође немачку окупацију“
• Сепаратизам унутар ЕУ постаје све полуларнији. Кандидат аустријске Партије слободе, Норберт Хофер који има добре шансе да у трећем изборном кругу постане шеф државе, већ је иступио са иницијативом да Беч формира „унију унутар уније“ заједно са Мађарском, Чешком и Хрватском. Ради „утицања на одлуке Европске уније“
• Неки процеси су, међутим, дубљи. Јер, префект ватканске Конгрегације за питања вере - кардинал Герхард МИЛЕР – већ је оптужио немачки епископат да ствара услове за нови Велики раскол какав је 1517. католике Европе поделио на присталице ватиканске ортодоксије и протестанте

          У АТИНИ је одржан самит европских медитеранских земаља, који је организатор и домаћин био грчки премијер Алексис Ципрас.

          Присуствовали су му председници Француске и Кипра Франсоа Оланд и Никос Анастасиадис, премијери Италије, Португала и Малте - Матео Ренци, Антонио Кошта и Џозеф Мускат, а такође представник владе Шпаније Фернандо Егидату.

          Разговарало се о будућности Европе. Али, о каквој будућности?

          Немачки лист Die Welt назвао је самит в Атини – још уочи његовог почетка – „сусретом од којег мора дрхтати Ангела Меркел“.

          Медитеранске чланице Европске уније желе Европу у којој ће земље попут Немачке слабијим државам-чланицама ЕУ, а и другачију ЕУ. Ципрас је у интервјуу листу Real News оценио да је неопходно даље отписивање дугова Грчкој. У супротном, припретио је, покоравање догмама немачког министра финансија Волфганга Шојблеа довешће до тога да ће цела данашња ЕУ ускоро видети „веома непријатне резултате избора који следе и референдума по Европи“. Чак је нагласио да самој ЕУ прети распад.

          „Европско тежиште се помера, — оценио је Die Welt. — Осовина Берлин-Париз веома је крхка, па досадашњи лидери Европе могу изгубити своје позиције. Формираће се нови савези. Француска тражи друге партнере. Ципрасов самит у Атини — тек је почетак“.

          Многи сматрају да је већ постало јасно да се након Брегзита са Европском унијом догађа нешто забрињавајуће.

          Ово потврђује и чињеница да је шеф посланика Европеске народне партије у Европском парламенту, немачки политичар из CDU (партије Меркелове) - Манфред Вебер - оптужио Оланда и Ренција да су спремни да дозволе Ципрасу да их искористи. Јер, иза такве оптужбе не стоји само немачки бес што у ЕУ расте отпор Берлину, нити прижељкивање „старе добре“ поделе сфере утицаја са Паризом.

          О чему се ради – међу првима је схватила Пољска. Њен министар одбране Антоније Маћеревич одмах је огласио спољнополитички програм Варшаве:

          „Државе Централне и Источне Европе обједињују заједнички хришћански бекграунд и културни код. Обредна страна се може разликовати, али је код видљив. Морамо тежити томе да у Европи створимо националне државе. Не ради се о национализму. То треба да буду државе у којима одлуке о даљој судбини доноси већина. Морамо се вратити идеји Европе домовина. Земље нашег дела европе су преживеле совјетску, а неке такође немачку окупацију. Ми не заборављамо историјски немачко-руски савез и искуство Другог светског рата“.

          Сепаратизам унутар ЕУ постаје све популарнији. Кандидат аустријске Партије слободе, Норберт Хофер који има добре шансе да постане шеф државе, већ је иступио са иницијативом да Беч формира „унију унутар уније“ заједно са Мађарском, Чешком и Хрватском. Ради „утицања на одлуке Европске уније“.

          Неки процеси су, међутим, дубљи. Јер, префект ватканске Конгрегације за питања вере - кардинал Герхард Милер – већ је оптужио немачки епископат да ствара услове за нови Велики раскол какав је 1517. католике Европе поделио на присталице ватиканске ортодоксије и протестанте.

          Европљани све мање верују ЕУ. Анкета француског института BVA, обављена крајем августа, показала је да је 29% Француза спремно да у првом кругу председничких избора (у мају 2017-те) гласа за кандидата ројалиста. А да 39% Француза сматра да би повратак крања на трон био благотворан за национално јединство.

          Наравно, ни Ципрас, ни Маћеревич не желе распад ЕУ. Њихове земље желе боље место унутар уније. Међутим, историја опомиње да велики догађаји почињу од малих и од малих незадовољстава и потеза.