„Пираеус банка“ судијама више судова даје кредите повољније од комерцијалних
ПОСЛАНИК ДВЕРИ СРЂАН НОГО УПОЗОРИО ДА СЕ ТИМЕ МОЖЕ ДОВЕСТИ У ПИТАЊЕ ОБЈЕКТИВНОСТ СУЂЕЊА
- Закључила уговоре о пословној сарадњи са неколико судова међу којима су и Врховни касациони суд, Трећи основни суд у Београду и са Други основни суд у Београду
НАРОДНИ посланик Двери Срђан Ного открио је посланицима да судије - које суде по тужбама људи према пословним банкама, у тим истим банкама добијају кредите по повољнијим условима од комерцијалних.
На седници документација уручена мандатару Вучићу и кандидату за министра правде Нели Кубуровић.
Један од фрапантних начина на који се, може се претпоставити, обезбеђује тешња повезаност банака са државним органима, и то онима који у вези банкарског пословања доносе веома важне одлуке у појединачним случајевима - судовима, јесте директна пословна сарадња.
Наиме, једна банка чије се пословање и у јавности повезује са више афера, „Пираеус банка“, закључила је уговоре о пословној сарадњи са неколико судова, од тога на територији Београда са Врховним касационим судом 11.08.2015. године, са Трећим основним судом у Београду 27.01.2015. године и са Другим основним судом у Београду 21.08.2014. године.
Из пратеће документације може се закључити да је ова банка сличне уговоре закључила и са већим бројем судова ван Београда.
Овим уговорима, „Пираеус банка“ нуди бројне повлашћене услове кредитирања („са повољним каматним стопама и условима флексибилнијим од комерцијалних услова банке“) запослених у судовима, и то само док имају својство стално запослених у суду, уз враћање кредита путем административне забране преко плате коју спроводи рачуноводство суда који је уговорна страна.
Требало би напоменути да је Трећи основни суд у Београду месно надлежан за поступање у парничним поступцима против тужених који имају пребивалиште или седиште на територијама општина Земун и Нови Београд, док већина пословних банака, међу којима и „Пираеус банка“, имају седиште на подручју општине Нови Београд.
Такође, Врховни касациони суд, као највиша судска инстанца у Републици Србији, одлучује по свим ванредним правним средствима (укључујући ревизију у парничним поступцима), а заузимањем правних становишта и ставова о спорним правним питањима стара се и о јединственој примени права односно уједначавању судске праксе, вршећи тако значајан утицај на велики број појединачних правних ситуација и спорова.
Поставља се питање: да ли се на овакав начин утиче на поступање ових судова у конкретним предметима, садашњим и будућим, у којима је поменута банка странка у поступку, односно да ли постојање оваквих, комерцијалних пословних односа судова, укључујући и највишу судску инстанцу у држави - Врховни касациони суд, са једном пословном банком, угрожава независност и објективност поступања тих судова, макар и само потенцијално?
(саопштење Српског покрета Двери)
