Савченко: Сва власт федералним јединицама, Украјини само армија

ЧАК ЈЕ ПРЕДЛОЖИЛА ДА ПОСЛАНИКЕ У СКУПШТИНУ ДЕЛЕГИРАЈУ РЕГИОНАЛНЕ СКУПШТИНЕ ИЗ СВОГ САСТАВА

Надежда Савченко

• По плану Нађе САВЧЕНКО, парламент Украјине не именује чак ни министре, већ просто „стручњаке“ за руковођење одређеним сферама привреде. Председнику државе (кога, очигледно, бира такође парламент) остала би само представничка овлашћења
• Савченко је уверена и да нова револуција не би сметала Украјини: „Јавно мњење нашег народа је на довољно високом нивоу. Сматрам да смо већ сазрели за јасна и одлучна дејства, стога нам пут револуције такође одговара. Делујмо! Наша Украјина је у нашим рукама!“
• Тешко је поверовати у децентрализацију Украјине. Зато нова јесење-зимска револуција делује сасвим реалистично. Какве ће бити њене последице, да ли ће то бити нови покушај агресивног уједињења територије Украјине или први покушај меког уједињавања путем децентрализације - то ће зависити од списка победника

Пише: Сергеј ГУРКИН

        У УТОРАК, 2. августа, посланик украјинске Врховне Раде Надежда Савченко одржала је велику прес-конференцију на којој је прочитала сопствени политички манифест.

        Главни и најзанимљивији предлог је да се свенародним гласањем одреди 100 изабраних, да се закључају као кад закључавају кардинале католичке цркве током избора папе, и да се сачека док напишу нови устав земље, а да се устав затим усвоји на референдуму.

        Упркос лепом миту, кардинале католичке цркве више не закључавају у Сикстинској капели. Јер, сви они су током последњих избора (папе Франциска) мирно ишли по својим собама у различитим деловима дворца. Али, у кијевском случају може се искористити претходни модел.

        Концепција коју је предложила Савченко има много слабих места. Није тешко замислити колико ће „добар“ устав написати стотина професионалних политичара и популиста и колико ће се „брзо“ договорити између себе.

        Па ипак, идеја сама по себи није тако лоша. На крају крајева, током одређеног периода многобројне патриоте различитих фела (поред малобројних здравог разума) биће окупљене на једном месту и закључани. Можда ће управо тада, када сви они буду једнако далеко и од ТВ екрана, и од Фејсбука, и бирача - можда ће управо у том тренутку грађани Украјине схватити како би требало да живе.

        И да ли треба да пуштају „конклаву“ из зграде.

        Савченко се вратила у Украјину пре два месеца, али се све то време уздржавала од концептуалних изјава, објашњавајући да јој је потребно време да процени ситуацију и донесе закључке. Сада је то време дошло.

        Савченко предлаже радикалну децентрализацију власти. Земља треба да буде подељена да неколико макрорегиона уз респектовање њихових економских веза. Ти региони треба да имају велика овлашћења.

        Полиција, судови и тужилаштва постали би општински, а државна би остала само армија.

        Што даље, то радикалније: државна скупштина се не би бирала директно - у њу би се делегирали посланици из локалних, регионалних скупштина. Тај нови парламент не именује чак ни министре, већ просто „стручњаке“ за руковођење одређеним сферама привреде. Председнику државе (кога, очигледно, бира такође парламент) остају представничка овлашћења.

        Реализација целе те замисли води, с једне стране, федерализацији земље, која је, сасвим је очигледно, неопходна.

        Што је више децентрализације, то ће власти више размишљати о конкретним ,стварним интересима својих грађана. Оне неће морати изнова и изнова да смишљају Украјину, непрестано притискајући народ и повећавајући намете: моћи ће да се баве конкретним локалним пословима.

        Логична последица ће бити престанак грађанског рата и мирнија реторика. У том смислу предлог Савченко је разуман.

        С друге стране, њен план измиче тло испод ногу кијевског „политикума“ који је навикао да забавља народ агресивном реториком и бесконачним изборима, делећи власт између себе, делећи буџете и кредите. Из тога следи да би Савченко требало да постане непријатељ број један свих партија на власти и уз власт. Али, она је најпопуларнији политичар у земљи, нико не може да се уздржи да не покуша да је учини својим савезником, и сигурно је нико неће прогласити својим непријатељем.

        Обзнанивши свој план реформисања Украјине, Савченко је себе званично прогласила опозиционаром. Она је изнела замерке и на рачун председника Порошенка, којег је оптужила за вођење бизниса у „непријатељској“ (по речима самог Порошенко) Русији, а такође за небригу за заробљенике. Замерке су упућене и лидеру њене сопствене странке Јулији Тимошенко, за коју је одбила да убудуће гласа.

        Није остала дужна ни властима генерално.

        Посланици Врховне Раде „заузети су клеветањем и издајом“, рат у Донбасу је извор корупционашког благостања људи на власти и њихових рођака, власт говори о увођењу ратног стања јер се плаши новог мајдана и жури да одвуче пажњу, а форсирање национално-језичког питања и „декомунизације“ дестабилизује земљу и завађа грађане.

        Савченко је позвала мајке војника који се налазе у заробљеништву у Донбасу и које нико не жури да размени - да дођу у следећи понедељак на митинг. И додала да нова револуција не би сметала Украјини: „Јавно мњење нашег народа је на довољно високом нивоу. Сматрам да смо већ сазрели за јасна и одлучна дејства, стога нам пут револуције такође одговара. Делујмо! Наша Украјина је у нашим рукама!“

        Тренутно је тешко поверовати у кијевску конклаву и децентрализацију Украјине.

        Зато нова јесење-зимска револуција, чији „пут нам такође одговара“, делује сасвим реалистично. Какве ће бити њене последице, да ли ће то бити нови покушај агресивног уједињења територије Украјине или први покушај меког уједињавања путем децентрализације - то ће зависити од списка победника.