Далас је био микро расни рат, неки Амери чекају да земља постане концентрациони логор

БРИТАНСКИ ПОЛИЦАЈЦИ И ДАЉЕ НЕ НОСЕ ПИШТОЉЕ, А АМЕРИЧКИ ПУЦАЈУ НА СВЕ ШТО ИМ ЈЕ СУМЊИВО

• За годину и мало више храбри амерички пајкани упуцали су око пет стотина људи, од чега је само једна петина била наоружана и могла да представља реалну опасност за животе полицајаца. Зашто је било потребно да се убију преосталих 80 одсто – нерешива је загонетка
• За годину дана широм огромне Русије, где има, да ништа не кријемо, свакаквог криминала, није убијен ни један једини полицајац, а у САД је убијено већ 16 - тачније 21, рачунајући петорицу коју је у Даласу упуцао Мика Џонсон
• У САД кад полицајци желе да задрже неко лице (не свиђа им се, опасно изгледа), а оно почне да бежи - полиција пуца, убија неколико пролазника, резултат на крају је - човек који је бежао, осумњичен због опасног изгледа, постаје двоструки убица, а полицајци - чисти као јагањци
• Америка је милитаризовала своју полицију - стварањем у сваком мало већем граду специјалних снага SWAT, за које (изненађење!) готово никада нема правог посла. Зато SWAT – да би оправдао своје постојање - у четири сата ујутру иде у рацију, разбија врата на кући усамљене тетке, пуца у њеног пса, баца је лицем ка поду, урла, ставља лисице, баца и разбија намештај. Погодите, зашто су дошли? Ал Каиду јуре? Не. Дошли да провере да ли кућа има прикључак за гас и струју
• У САД се систем за спровођење закона буквално претворио у окупациони режим - крвав, немилосрдан и неизмерно сумњичав. Некако, тако ми Бога, почињеш боље да схваташ оне Амере који само и чекају када ће влада дати зелено светло за формирање концентрационог логора

Пише: Григориј ИГНАТОВ   

          КЛАСИЧНА револуционарна ситуација, по познаваоцу тих ствари Владимиру Иљичу, може се описати формулом "Више класе не могу, а ниже не желе да живе на стари начин".

          Парадокс масакра у Даласу се своди на то што се Лењинова формула донекле трансформише: "ниже класе", у ствари, не могу да живе на стари начин, а "више класе" не могу да живе - не на стари, већ на нови начин.

          Поставши талац оваквих перверзних тенденција, законски систем САД гура народ на оружани отпор, међутим он, изгледа, ипак не жели да призна и исправи своје грешке.

          Са ових сувих теза пређимо на „колоритне чињенице“. Јер, углавном су боје крви.

          Дакле, за годину и мало више храбри амерички пајкани упуцали су око пет стотина људи, од чега је само једна петина била наоружана и могла да представља реалну опасност за животе полицајаца.

          Зашто је било потребно да се убију преосталих 80 одсто – нерешива је загонетка, на коју ћемо одговор тражити у наставку.

          Такође бих желео да скренем пажњу читалаца да за годину дана широм огромне Русије, где има, да ништа не кријемо, свакаквог криминала, није убијен ниједан полицајац. У САД је убијено већ 16 - тачније 21, рачунајући петорицу коју је у Даласу упуцао Мика Џонсон.  

          Закономерност је: тамо, где полиција не убија становништво, и сами полицајци гину много мање, односно - не гину уопште.

          Познати писац Андреј Круз, блиско упознат са реалношћу америчког правосуђа, написао је врло детаљан осврт посвећен специфичностима деловања америчке полиције поводом било које "претње".

          У кратким цртама: физичка припрама "најбољих на свету", пајкана је никаква (изненађење!). Тамо где обични руски полицајац неутралише ножем наоружаног пијанца уз помоћ сузавца и пендрека – угојени јенки-пајкан може само да пуца да убије. О томе да сустигне осумњиченог (значи још увек не криминалца!), нема говора. Може само да пуца, и само да убије.

          Правна неповредивост полиције. Не, њу можете тужити, чак можете на суду победити и тражити гомилу новца - али оптужени полицајац ће на то само одмахнути: јер ће казну платити, на пример, градски буџет (било полиција, било - општински орган), а сигурно неће он.

          Ради шта хоћеш - "све је плаћено" - лукави закони, који увек терете жртве полицајске пуцњаве.То јест: полицајци желе да задрже неко лице (не свиђа им се, опасно изгледа), оно бежи, полиција пуца, убија неколико пролазника, резултат је на крају - човек који је бежао, осумњичен због опасног изгледа, постаје двоструки убица, а полицајци - чисти као јагањци.

          Са таквим законима, зашто и не пуцати у свакој прилици?

          Милитаризација полиције - стварање у сваком мало већем граду специјалних снага SWAT, за које (изненађење!) готово никада нема правог посла. Правог посала нема, а људи у униформама свемирских маринаца не могу да седе беспослени.

          Резултат: SWAT шаљу на сваки други позив. Али, у ствари, сватовци ретко када имају да раде нешто из свог описа посла, велика хапшења и талачке ситуације се дешавају веома ретко, а некако се мора оправдати њихово постојање. Зато SWAT у четири сата ујутру иде у рацију, разбија врата на кући усамљене тетке, пуца у њеног пса, баца је лицем ка поду, урла, ставља лисице, баца и разбија намештај.

          Погодите, зашто су дошли? Ал Каиду јуре? Не. Они су дошли по налогу градске комисије да провере да ли кућа има прикључак за гас и струју - цитирано из Крузовог поста. 

          На крају, најважније: општа параноичност полиције. Мандељштамови стихови - "живим, под собом не осећајући земљу" –стопроцентно описују америчке полицајце. Сваки грађанин се третира као претња, као непријатељ, као криминалац, као потенцијални нападач, и тада се код унапред изнервираних пајкана буди каубојски инстинкт "потегни први".

          Пуцњаву у Даласу испровоцирало је убиство у Минесоти апсолутно законски послушног човека, шефа школске кантине коме су пандури наредили да покаже документа, а када је он посегао у свој џеп, они су из неког разлога похистерисали и почели да пуцају. Искрено, немам речи. Ја сличну земљу не знам", подвукао је Круз.

          У Русији, где је, као што је познато, "ужасно тешко живети", таква ситуација је реално незамислива. А у Великој Британији, где постоји море миграната и маса увек пијаних агресивних Шкота, полиција још увек нема оружје - само пендреке, и ништа друго, па се сналази како знаш.

          А у САД се систем за спровођење закона буквално претворио у окупациони режим - крвав, немилосрдан и неизмерно сумњичав. Некако, тако ми Бога, почињеш боље да схваташ оне њихове параноичне-преживљаче, који само и чекају, кад ће влада дати зелено светло за формирање коначног концентрационог логора.

          Мика Џонсон, који није повезан са никаквим екстремистичким организацијама, већ обичан бивши војник, шокиран је био полицијским убиствима. Узевши пушку и вешто се крећући са позиције на позицију, он је успео да се равноправно бори са десетинама пајкана, убивши петорицу и ранивши још седам - ово је одлична демонстрација чињенице да је "најбоља полиција на свету" заправо обично срање, стадо оваца. Џонсона је успео да убије тек робот, којег су са бомбом послали на њега.

          Спавај мирно, Мик, твоје мрачно дело, без икакве сумње, наставиће други - јер ниже класе не желе, а виши амерички слојеви не могу.

          Превео: Срђан Ђорђевић