Глобализацију је зајахао крупни капитал, а човек жели да оде у село и поприча са рођацима

БЛИЖИ СЕ НОВИ СРЕДЊИ ВЕК КОЈИ НЕЋЕ БИТИ ТОЛИКО СТРАШАН КОЛИКО БЕСКРАЈАН

• У односу на човека - наш савремени свет се подло мења. Час уводи нови новац, час укида пензије. На телевизији сваки дан изнова причају кога треба волети. Час Немачку, час Новоросију, час Доналда Трампа. А човек хоће да воли себе и оне око њега. Терет је неподношљив
• Људе је ипак тешко обманути. Барем на дуже стазе. Људи осећају где је човечност, а где наклапања. А човечанство је сада – оловни авион са најмоћнијим моторима. Све је припремљено, све брижљиво очишћено, укључено паљење, али су се мотори одвојили и сами одлетели на разне стране

Пише: Дмитриј САМОЈЛОВ, театролог

          СВЕТ није сам себе достигао.

          Десило се тако да су процеси секуларизације и техничког прогреса престигли колективну свест цивилизације.

          Људе су позивали у космос, обећали им свеопште благостање, свет без граница, једнакост полова и још трећи пол, а и четврти и пети, па и лубеницу са укусом ракуна, још самог ракуна са крзном попут косе сирена. А људи су пожелели да се негде налакте, да пију топли чај, да лети иду у село - да се виде с рођацима.

          Испоставило се да је идеју глобализације приватизовао крупни капитал којем треба тржиште и од триста милиона потрошача, и од петсто и од милијарду.

          А људима треба да од њих купе репу, ништа друго.

          Али, захваљујући глобализацији сви се развијају – и мала газдинства, и индивидуални предузимачи и надничари.

          Да, да. Лепо. Могу ли још десетак минута да одспавам? 

          „Ми смо дужни да отворимо своје границе за све који пате и за унесрећене. Ми смо се као нација формирали од оних који су долазили на овај континент из најразличитијих делова света“.

          Ово је тачно. А ето, онај риђи каже да треба да изграде зид и да живе иза њега. Било би добро. Иза зида је удобно живети.Топло и лепо.

          Отуда и успех серије „Игра престола“. Тамо постоји свет који се силовито мења у оквиру константи које су успостављене једном и заувек. У том свету нема богоборства. Свет је створен и све се одвија у његовим границама.

          У односу на човека - наш савремени свет се подло мења. Час ће увести нови новац, час ће укинути пензије.

          Тамо неки ратови - добро, то се подразумева.

          Али, на телевизији сваки дан изнова причају кога треба волети. Час Немачку, час Новоросију, час Доналда Трампа. А човек хоће да воли себе и оне око њега. Терет је неподношљив.

          Свет који се састоји од људи не излази на крај са овим постмодернизмом и тихо пузи у конзервативну јазбину.

          Сви разумеју идеју о изградњи зида. У реду – то је популистичка сентименталност. Али, она је јасна, речена људским језиком. А „фјучерси и волатилност“ (операције на берзи и нестабилност финансијских тржишта и валута) – то је као кавга детлића.

          Људе је тешко обманути. Барем на дуже стазе. Људи осећају где је човечност, а где наклапања.

          Човечанство је сада – оловни авион са најмоћнијим моторима. Све је припремљено, све брижљиво очишћено, укључено паљење, али су се мотори одвојили и сами одлетели на разне стране.

          А авион се мало провозао по писти, зауставио се и легао да спава. И сања небо и висину птичијег лета, и свет без граница, и братство народа и заједничку валуту и друге ствари пријатне само у сну.

          Долази средњи век. Неће бити толико страшан, колико бескрајан.

          Превела

          Ксенија Трајковић