Тајни господари Америке ипак неће успети да Трампу отму номинацију за председника САД

ИМА ДОБРЕ ШАНСЕ ДА ПОБЕДИ И У ПЕНСИЛВАНИЈИ, КОНЕКТИКАТУ, МЕРИЛЕНДУ, ДЕЛАВЕРУ И РОД-АЈЛЕНДУ

Доналд Трамп

• ПЕСИМИСТИЧКИ СЦЕНАРИО: У Њу-Џерсију Трамп ће имати потпуну победу и добити 51 глас. У Калифорнији, чак и ако буде неуспешан у неколико округа, њега ће подржати најмање 150 делегата, плус не мање од половине од 54 „слободна“ делегата Пенсилваније. То је укупно 1201 глас
• ОПТИМАЛНИЈИ СЦЕНАРИО: Трамп ће после 26. априла већ имати 1189 гласова, па ће му за победу остати да победи само у две државе - у Калифорнији и Њу-Џерсију
• Ако ипак остане на само 1221 - то ће формално значити да ће завршна партијска конференција бити такмичарска, односно, гласање ће проћи у неколико етапа током којих ће се делегати ослободити инструкција оних који су их послали на партијски конгрес. Неки експерти сматрају да ће у том случају Трампу обавезно „украсти“ номинацију. Ипак, не бих био тако категоричан, зато што од недавно у штабу Д. Трампа ради Пол Манафорт
• Он је, без претеривања, најискуснији стратег и мајстор „тврдих“ игара у свему што се тиче партијских конференција. О питањима рада са делегатима он је саветовао још Џералда Форда
• Манафорт се не може надиграти. Према томе, након неколико напетих дана партијског конгреса - Трампа ће прогласити за председничког кандидата Републиканске партије    

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        ПОСЛЕ прелиминарних избора у држави Њујорк сви амерички грађани које бар мало занима политика били су донекле шокирани.

        Без обзира што је исход прелиминарних избора у граду „Велика Јабука“ био више или мање јасан још пре пола године - нико тада није могао ни да замисли да ће Доналд Трамп бити тако близу номинације за кандидата Републиканске партије за председника САД, а да ће номинација Демократске партије Хилари Клинтон ићи не баш лако.

        Код нас се многи још питају: зашто су потребни „прајмериз“?

        Недавно сам то коментарисао преко телефона за емисију једне московске радио-станице. Живахним гласом са нијансом геополитичког неодобравања водитељ емисије упитао ме је: Какви су то избори у Америци? Чему све те компликације? Шта може да буде демократскије од директног гласања? Одговорио сам: „Демократскији могу да буду прелиминарни избори, при том они са најкомпликованијим правилима“.

        Да су се главни актери нарушавања спокојства на садашњим америчким изборима, Трамп и Берни Сандерс, само кандидовали на свеопштим изборима - добили би по 10% сваки и не би могли да изазову овакву сензацију, тим пре да претендују на функцију председника земље.

        Али, победник прајмериз иде директно у „финале“. Упорна борба се наставља, могућа су свакаква изненађења, али се већ може рећи са 90% вероватноће да ће се за функцију председника Сједињених Држава борити Доналд Трамп и Хилари Клинтон.

        Њихови супарници поштено су се борили. Учинили су све што је могуће да преломе ток борбе.

        Берни Сандерс није заостајао за Хилари током кампање. Он је путем малих прилога преко интернета сакупио рекордну суму новца и тако „убио“ главни адут бившег државног секретара - набијене новчанике њених богатих спонзора.

Берни Сандерс 

        Он је само у Њујорку - и само за телевизијску рекламу - потрошио 5,6 милиона долара, два пута више него Клинтонова. На његовим митинзима окупљале су се десетне хиљада присталица, придобио је за себе омладину, његову критику тесне повезаности између врхушке Демократске странке и махера са Вол-Стрита чула је читава земља, уопште, он је наступао неупоредиво боље него што се очекивало.

        Међутим, његово заостајање за лидером демократског прајмериз данас је сувише велико да би могао да се нада победи. Чак и да у свих преосталих петнаест држава, две територије и у Федералном округу Колумбија, оствари сигурне победе, Хилари Клинтон ће, ипак, сакупити 2382 гласа делегата завршне партијске конференције, која су неопходна за номинацију.

        Ове године демократски прајмериз свуда се спроводе по пропорционалном систему, тако да ће - и губећи - Хилари наставити да добија поене. Данас она већ има 1930 гласова и потребно су јој свега 452 гласа од преосталих 1133, односно, око 40%.

        То значи да Сандерс на свим преосталим гласањима (прајмериз) и при одлучивању кокуса мора да сакупи више од 60% гласова што је потпуно нереално. Са друге стране, ако изгуби, на пример, у Пенсилванији или Њу-Џерсију (што је врло вероватно), онда даље и не вреди да уопште прати резултате.

        Међу гласовима које је добила Хилари, 502 су - гласови такозваних супер-делегата (укупно их има 712), који су још пре прелиминарних избора добили дозволу за партијску конференцију по одлуци Демократског националног комитета. Ако је Сандерс намеравао да суштински покрене партију улево, обликујући њену платформу готово социјалистички (у европском поимању), онда је са тим партијским именованим посланицима требало радити од самог почетка… или добијати више гласова током прајмериз.

        Републикански бунтовник Доналд Трамп успео је и једно и друго. Њему је пошло за руком да придобије и већину партијских бирача и неколико веома утицајних делатника партије: губернатора Њу-Џерсија, Криса Кристија, угледног конзервативног сенатора Џефи Сешнса, бившег градоначелника Њујорка Рудија Ђулианија, хришћанског проповедника Џерија Фалуела-млађег, идола америчких десничара, Сару Пејлин и још неколико других кључних личности.

        У републиканским прајмериз нема супер-делегата, али има партијски именованих особа - строго по три из сваке државе. Трамп није тражио пријатељство са руководством партије, није успео да на рачун гласног PR добије формалну неутралност. Два прва човека партије - руководилац Републиканског националног комитета, Рејс Прибус и спикер Представничког дома, Пол Рајан - на све начине се противе покушајима да се промене правила одржавања завршне конференције, што Трампу објективно иде на руку.

        Ипак, за номиновање кандидата Републиканске партије пожељно је да Трамп још пре конференције добије 1237 гласова делегата (према истом принципу 50% плус 1 глас).

        Тренутно, после тријумфа у Њујорку, он има 845 гласова. Двадесет шестог априла, када ће бити нови „велики уторак“, одржаће се прајмериз у пет држава: Род-Ајланду, Пенсилванији, Мериленду, Делаверу и Конектикату. Трамп ће без проблема победити у свакој од њих. Ипак, проблем је у томе што ће на завршну партијску конференцију из Пенсилваније отићи 54 делегата (од 71), који формално нису обавезни да гласају у складу са израженом вољом бирача.

Тед Круз

        Сем тога, Мериленд, Род-Ајланд и Конектикат шаљу делегате како из државе, тако и из изборних округа. Ако у неколико њих Теду Крузу пође за руком да Трампу наметне борбу, онда Трамп може и да изгуби неколико гласова.

        Најгори резултат за Трампа после 26. априла може да буде - 938 гласова.

        Претпоставимо да се Круз максимално успешно сналази у свом задатку и побеђује у конзервативним државама (Индијана, Орегон, Њу-Мексико, Вашингтон, Монтана, Небраска, Западна Вирџинија и Јужна Дакота). Претпоставимо такође да ће Круз успети да последњи дан победи на прајмериз у неколико округа у Калифорнији, где је такође на снази правило о упућивању делегата из бирачких округа.

        Међутим, у државама Орегон, Њу-Мексико и Вашингтон делимично је на снази пропорционални систем. Да ли ће Трамп тамо добити мање од 10%. Мало је вероватно, тако да ће чак и губећи добити најмање 35 гласова.

        У Њу-Џерсију Трамп ће имати потпуну победу и добити 51 глас. У Калифорнији, чак ако се рачуна и горе наведена претпоставка о неуспеху у неколико округа, њега ће подржати најмање 150 делегата, плус не мање од половине од поменута 54 „слободна“ делегата Пенсилваније. То је укупно 1201 глас.

        То ће формално значити да ће завршна партијска конференција бити такмичарска, односно, гласање ће проћи у неколико етапа током којих ће се делегати ослободити инструкција оних који су их послали на партијски конгрес. Неки експерти сматрају да ће у том случају Трампу обавезно „украсти“ номинацију. Ипак, ја не бих био тако категоричан, зато што од недавно у штабу Д. Трампа ради Пол Манафорт.

        Он је, без претеривања, најискуснији стратег и мајстор „тврдих“ игара у свему што се тиче партијских конференција. О питањима рада са делегатима он је саветовао још Џералда Форда. Сада, судећи по информацијама из штаба Д. Трампа, он је добио огромна овлашћења.

        Моје мишљење је следеће: Манафорт се не може надиграти. Према томе, након неколико напетих дана партијског конгреса Трампа ће прогласити за председничког кандидата Републиканске партије.

        Ипак, ја описујем највише песимистичку варијанту за Трампа. Много више је вероватно да ће после 26. априла он имати 1189 гласова, а за победу остаће му да победи само у две државе - у Калифорнији и Њу-Џерсију.

        С друге стране, ако Круз 3. маја изгуби у Индијани све његове наде потпуно ће се срушити. У том случају Трамп може себи да дозволи да изгуби скоро све „слободне“ делегате из Пенсилваније и да свакако пређе баријеру од 1237 гласова.

        Ако Тед Круз, ипак, успе да победи Трампа у Калифорнији, Пенсилванији, Индијани и још у неколико држава и лиши га „чисте“ победе, то ће бити мало електорско чудо. У том случају психолошка предност биће на његовој страни. Ипак, на партијском конгресу он ће морати да се бори против Пола Манафорта.

        Победити Пола (дакле, Трампа) - спада у категорију „немогућа мисија“, само ако се не промене правила игре непосредно на завршној конференцији или се на неки други начин нешто умеша у процес селекције кандидата. Међутим, то би већ била потпуно друга прича…

        Превела Ксенија Трајковић