Клинтонова узлетела на црнцима, Трампово вођство учвршћује други „суперуторак“

БИВША „ПРВА ДАМА“ ДАНАС ВЕРОВАТНО ДОБИЈА ПРВИ „СУПЕРУТОРАК“,

ТРАМП МОЖДА ГУБИ САМО У ТЕКСАСУ

Хилари Клинтон и Доналд Трамп

• CNN: Убедљива победа бивше државне секретарке у Јужној Каролини резултат је ослањања на гласове афроамеричке заједнице, односно - договора са црначким лидерима. Око 61% учесника предизбора чинили су црни Американци, 35% - бели. Клинтонова је остварила убедљиву победу управо међу афроамериканцима. Они су јој дали 86% гласова, а белци - само 54%. За Бернија Сандерса је гласало 46% белаца, а црнаца само - 14%  
• Ефективна консолидација афроамериканаца против Сандерса је била толико импресивна да су одлучили да је искористе и против Доналда Трампа, водећег републиканског кандидата. Њега је изненада подржао „велики чаробњак“ Дејвид Дјук. Нека никога не збуни забавна титула овог човека. То је звање руководиоца Кју-Клукс-Клана, светски познате расистичке организације. Наравно, нежељена подршка отвореног расисте није донела корист Доналду Трампу
• Једини начин да се обузда несистемски Трамп - јесте да се представи као сам ђаво. Као расиста, екстремно десничарски радикал, малтене као савремени Хитлер. Управо тако га је назвао бивши председник Мексика Фелипе Калдерон. Једино питање је: колико ће ефикасна бити таква стратегија. Она је успешно примењена против Барија Голдватера 1964. године. Али, није помогла да се заустави Реган (који се сматрао крајњим десничарем) 1980. године

Пише: Павел СВЈАТЕНКОВ

        ХИЛАРИ Клинтон је остварила убедљиву победу на предизборима у Јужној Каролини. Освојила је 73,5% гласова наспрам 26% јединог конкурента, сенатора-социјалисте Бернија Сандерса.

        Бивша прва дама САД постала је неприкосновени лидер у председничкој трци Демократске партије.

        Анкете предвиђају да ће Клинтоновој „суперуторак“ (1. марта), када гласа низ великих америчких држава, омогућити да учврсти своју лидерску позицију. Ако се то деси, она ће добити могућност да води општенационалну кампању против главног кандидата републиканаца, а то ће бити, како сада ствари стоје, Доналд Трамп.

        Међутим, ако се осврнемо на резултате „излазне анкете“, коју је објавио ТВ-канал CNN, победа Хилари не изгледа тако убедљиво.

        Око 61% учесника предизбора чинили су црни Американци, 35% - бели. Клинтонова је остварила убедљиву победу управо међу афроамериканцима. Они су јој дали 86% гласова, а белци - само 54%.

        За Сандерса је гласало 46% белаца, а црнаца само - 14%.

        Убедљива победа бивше државне секретарке остварена је као резултат ослањања на гласове афроамеричке заједнице, тачније - на основу договора са црначким лидерима. Управо је ауторитет последњих омогућио да се црни бирачи убеде да је Хилари - добар кандидат.

        Изјаве Сандерса, да се он бори за равноправност афроамериканаца још од 60-тих година прошлог века, то јест целог свог живота, нису имале ефекта.

        Међутим, није у свим државама афроамеричка заједница тако многобројна и утицајна као у Јужној Каролини (у којој црнци чине 62% становништва).

        Главни Сандерсови бирачи су бела омладина. У старосној групи 17-24 године за њега гласа 60% људи. Дакле, он има шансе да се супротстави бившој првој дами. Иако је очигледно да се не може надати победи на предизборима, Сандерс има шансу да добије озбиљну група посланика у Конгресу и да се касније погађа за место у влади или, уз мало среће, за кандидатуру на место потпредседника.

        Ефективна консолидација афроамериканаца против Сандерса је била толико импресивна да су одлучили да је искористе и против Доналда Трампа, водећег републиканског кандидата.

        У његову подршку је изненада устао „велики чаробњак“ Дејвид Дјук. Нека читаоца не збуни забавна титула овог човека. То је звање руководиоца Кју-Клукс-Клана, светски познате расистичке организације. Наравно, нежељена подршка отвореног расисте није донела корист Доналду Трампу. Њега је одмах осудио Сандерс, а Хилари Клинтон је проследила изјаву Сандерса на свом Твитеру.

Клинтон и Сандерс

        Трамп је у интервјуу за CNN испрва рекао да не познаје никаквог Дејвида Дјука. Међутим, касније су новинари открили да је Трамп још 2000. године оптужио Дјука као „човека Кју-Клукс-Клана“ и изјавио, да не жели да буде са њим у истој кампањи. То се догодило након што је екстравагантни милијардер одбио да се кандидује за америчког председника из Реформске партије.

        На последњој конференцији за новинаре Трамп се званично одрекао нежељене помоћи „великог чаробњака“. Чинило се, да је инцидент решен.

        Подршка Трампу од стране отвореног расисте највероватније је, пиар-технологија спроведена од стране милијардерових противника.

        Маршеви клошара или наркомана као „подршка“ политичким противницима организовани су у Сједињеним Америчким Државама много деценија пре.

        Међутим, недавни догађаји показују на који начин противници планирају да се боре против Трампа.

        У САД постоји велика жеља за променом политичког система и велики замор од владајућег естаблишмента. На овим изборима побеђују кандидати који или нису имали везе са политиком, као Трамп, или су дуго времена били на њеним маргинама, као Сандерс.

        Овај други је, без обзира на свој статус сенатора, дуго времена био члан Партије прогреса Вермонта, једине „треће партије“ у САД која има посланике на државном нивоу. У Демократску партију Сандерс је ступио уочи избора 2015. године.

        Што се тиче Трампа, њега никада нису интересовале политичке позиције. То је нетипично за Америку, где на функцију председника обично претендују садашњи или бивши сенатори и гувернери.

        Једини начин да се обузда несистемски Трамп - је да се представи као сам ђаво. Као расиста, екстремно десничарски радикал, малтене као савремени Хитлер. Управо тако га је назвао, у недавном интервјуу, бивши председник Мексика Фелипе Калдерон. Једино питање је колико ће ефикасна бити таква стратегија.

        Она је успешно примењена против Барија Голдватера 1964. године. Али, није помогла да се заустави Реган (који се сматрао крајњим десничарем) 1980. године.

        У својим ставовима Трамп није конзервативац већ популиста, што му даје могућност - ако буде потребно - да заузме много левљу позицију него што је позиција његове сопствене партије. Другим речима, представити га као опасног десничара биће тешко.

        У међувремену две главне партије завршавају припреме за „суперуторак“ 1. марта.

        Данас би Хилари Клинтон, према свим анкетама, би требало да коначно учврсти своје лидерство у Демократској партији.

        Што се тиче републиканаца, код њих је ситуација компликованија. Трамп, према проценама и анкетама, побеђује са солидном разликом у већини држава, али губи у Тексасу.

        У тој највећој и најмногољуднијој држави би требало да предњачи тексашки сенатор Тед Круз. Међутим, чак и ако он стигне до циља први, специфични изборни систем, који фаворизује кандидате који су освојили прва два места, неће му омогућити да узме све делегатске мандате. Мораће да их дели са Трампом.

        Милијардер ће лако решити проблем другог места у Тексасу, ако победи у осталим државама. Другим речима, иако се борба републиканца неће завршити 1. марта, Трамп има шансу да постане неприкосновени лидер.

        Коначну победу може остварити тек другог „суперуторка“, тј. 15. марта. Тог дана ће гласати државе, у којима важи систем „победник узима све“, другим речима, кандидат који освоји прво место добија све делегатске мандате.

        У међувремену, лидери утврђују своје позиције, а аутсаједери се спремају за последњу и одлучујућу битку.

        Превео: Срђан Ђорђевић