Хоће ли Николић кренути у офанзиву на „политичког сина“ Вучића?

АКО ДО РАЗЛАЗА ДОЂЕ: КО ЋЕ ВИШЕ ПРОФИТИРАТИ (ИЗГУБИТИ),

ХОЋЕ ЛИ СРБИЈА ИШТА ДОБИТИ?

Александар Вучић и Томислав Николић

• ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ: Сукоб између Вучића и Николића можда постоји и реално. То не мора да значи - али и може да значи - да Николић хоће да прави своју странку. Како су за годину и по дана редовни председнички избори, а према садашњем стању ствари нема шансе да га СНС опет кандидује, Николић може да искористи свој уцењивачки потенцијал
• ДУШАН ЈАЊИЋ: Николић користи Косово и Метохију за политичку мобилизацију Срба, и то искључиво оних који су незадовољни политиком Владе. Ту више нема никаквог прикривања. Николић од Краљева, Поморавља, Расинског округа, има стварно огроман утицај и окреће странку против Вучића. Сви незадовољници радом Владе се сврставају иза Радета и Томислава Николића. Он је озбиљан политичар и тактичар. Не искључујем да ће да крене у офанзивни напад на Вучића
• ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Политички полови у власти у овом моменту нису Вучић и Николић, већ Николић и Зорана Михајловић. Отварање сукоба између Вучића и Николића још више би председника Србије гурнуло ка Русији, а премијера према Западу. Управо то је за Запад идеалан расплет, због чега је комплетна политичка и медијска пета колона после дугог времена престала да напада Николића и врши снажан притисак на Вучића. Шанса Србије је у политичкој компатибилности њих двојице, а не у сукобу. Добро је што њих двојица отварање тог сукоба успешно избегавају, а лоше је што ће притисци у том правцу бити још већи
• АЛЕКСАНДАР ЂИКИЋ: Једно је шта Николић прича, а друго је резултанта њихове политике: Србија се удаљава од Русије, приближава се константно Западу, а за Косово се предвиђа решење према поглављу 35 које обухвата не само политички, него правнообавезујући уговор којим ће Србија да призна независност. Да је другачије, имали бисмо платформу коју је Николић пре годину дана најавио као своје решење питања КиМ. Где је та платформа?

        ДЕО јавности је поново уверен да види како између Александра Вучића и Томислава Николића пролазе „црне мачке“.

        Поготово после медијских напада на Николића са тврдњом да опструира Вучићев европски и реформски пут.

        Кренула су поново и говоркања да би Николић могао формирати сопствену политичку странку.

        Да ли је политички разлаз „политичког оца“ и „политичког сина“ заиста почео?

        Да ли је уопште могућ с обзиром да Николић још увек и не покушава да стане на реп Вучић-СНС мантрама које Србију држе у стању хипнозе?

        Ако би до разлаза ипак дошло - ко би више профитирао, односно изгубио, да ли би Србија ишта добила?

Србија је изманипулисана да СНС Европска унија није важнија од КиМ

Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, директор агенције „Прагма“

 

        ТАЈНА рејтинга СНС-а је у томе што захвата оба бирачка тела: и русофиле и европејце. Томислав Николић се ту доживљава као русољуб, а Александар Вучић као еврофанатик.

        Међутим, сукоб између њих двојице можда постоји и реално. То не мора да значи - али и може да значи- да Николић хоће да прави своју странку. Како су за годину и по дана редовни председнички избори, а према садашњем стању ствари нема шансе да га СНС опет кандидује, Николић може да искористи свој уцењивачки потенцијал.

        Ако изгура да следеће године буду и превремени председнички избори, може да подржи СНС у замену да га она опет кандидује за председника државе.

        Не треба заборавити да је почетком фебруара ванредна изборна скупштина СНС-а на којој, како се може чути, Александар Вучић планира да заокружи апсолутну власт над странком чистећи „Томин кадар“, што је мање од једне трећине људи.

        То је последњи корак да СНС више ни не личи на странку коју је основао Томислав Николић. Била би еврофанатична и гурала би се на политичкој сцени са другим таквим странкама (као што је ЛДП), што би јој смањило бирачко тело.

        Да се разумемо, нису грађани Србије за СНС јер су одушевљени смањењем плата и пензије, давањем Косова и Метохије, захтевима Брисела да Вучић притисне Републику Српску да одустане од надлежности које има према Дејтону итд, већ су изманипулисани да је СНС странка којој ЕУ није важнија од Косова (што није тачно).

        Одстрањивање Николића из те приче би смањило бирачко тело СНС за најмање 5 одсто, а остатак националног тела би се окренуо другим националним странкама.      

Николић мисли да се истовремено може имати 100 стубова спољне политике

Душан ЈАЊИЋ, председник странке Активна Србија

 

        ПРЕДСЕДНИК Николић не верује у ЕУ интеграције и - што је политички потпуно легитимно - спада у евроскептике.

        То је мањи проблем.

        Већи је што са ЕУ интеграцијама повезује Косово и мисли да за тај проблем има и других решења осим преговора о нормализацији (а никако да каже које су то друге опције). Заборавља на свој део одговорности, јер је он тај који је са Јахјагом, у Њујорку, прихватио оквир за преговарање.

        Николић користи Косово и Метохију за политичку мобилизацију Срба, и то искључиво оних који су незадовољни политиком Владе. Ту више нема никаквог прикривања.

        Вратио се на Тадићеву политику да је могуће вечито одлагати ЕУ интеграције, да истовремено можете бити за Русију и Кину и имати сто стубова спољне политике. То је потпуно другачије од политике Владе и то нарочито неће моћи да се скрива од фебруара, када почну преговори о поглављима.

        Постоји и страначки фактор, односно чињеница да Николић од Краљева, Поморавља, Расинског округа, има стварно огроман утицај и окреће странку против Вучића. Сви незадовољници радом Владе се сврставају иза Радета и Томислава Николића.

        Тако рањива странка мора да ствар реши пре изласка на локалне изборе, а најновије Николићеве изјаве нам говоре да он схвата да више не може да одлаже отворени разговор са Вучићем.

        Томислав Николић је озбиљан политичар. Добро познаје тактике политике. Не искључујем да ће да крене у офанзиван напад на Вучића!

Николић жели да поглавље 35 затворимо још поводом КиМ можемо да кажемо „не“

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог стандарда

 

        СУКОБ Вучић-Николић треба само Западу.

        Политички полови у власти у овом моменту нису Вучић и Николић, већ Николић и Зорана Михајловић.

        Док председник Србије поручује да би Србија морала да најпре до краја раскрсти са поглављем 35, а тек онда да отвара остала, Михајловићева каже да ћемо у току преговора о поглављу 35, које ће бити отворено прво, а затворено последње, већ видети шта ћемо са Косовом и Метохијом. Преведено на јасан језик, Николић хоће да са ЕУ рашчистимо о Косову док још можемо да им кажемо „не“.               Михајловићева за то време верује да Србија најпре треба да безусловно крене на пут према Западу, и да ће коначна одлука о Косову морати да се донесе када то постане пут без повратка и када више нећемо имати никакву прилику да на Косову кажемо „не“.

        Вучић, за то време, држи средњу позицију, и на Истоку и на Западу, која му омогућује политички маневар. У оквиру тог политичког маневра повукао је неколико добрих потеза.

        Подсетићу на најважније: (1) Телеком није продат; (2) покушава да исправи грешку брзоплетом најавом смене Братислава Гашића; (3) на скупштини СНС ће се гласати тајно, што ће неутралисати утицај амбасадора на кадровску политику, другим речима, умањиће шансе Зоране Михајловић и сличних њој; (4) извршена је смена на челу специјалног тужилаштва, што опет смањује досадашњи пресудан утицај Американаца на ту институцију; (5) најављена је смена на челу полицијског директората, на који је утицај Амбасаде САД такође био превелики; (6) Пуна подршка Додику и РС, коју је Вучић демонстрирао у уторак...

        Кључни тренутак, где ће се смисао ових потеза потврдити или бити озбиљно релативизован, биће посета Дмитрија Рогозина Београду у јануару. Тада ћемо видети хоће ли Србија направити озбиљан аранжман са Русијом о куповини оружја. Ту није реч о припремама Србије за рат, већ о кључном моменту за вођење самосталне политике у блиској будућности, када ће се ствари на Балкану расплитати.

        Део прозападних медија покушава Николића да усмери против Вучића, без обзира што је председникова проруска платформа тврђа од премијерове.

        То је логично јер би отварање сукоба међу њима двојицом Николића још више гурнуло ка Русији, а Вучића према Западу. Управо то је за Запад идеалан расплет, због чега је комплетна политичка и медијска пета колона после дугог времена престала да напада Николића и врши снажан притисак на Вучића.

        Шанса Србије је у политичкој компатибилности њих двојице, а не у сукобу. Добро је што њих двојица отварање тог сукоба успешно избегавају, а лоше је што ће притисци у том правцу бити још већи.

        Најгоре је што у том притиску данас активно учествује и део патриотске јавности, не знајући где на њих престаје утицај западних агентура, а где се наставља непатворена домаћа глупост.

Добар и лош полицајац, а још је Вучић далеко утицајнији у политици Србије

Александар ЂИКИЋ, проф. Универзитета у Косовској Митровици и председник Српског националног форума (Грачаница)

 

        РАД Николића и Вучића још изгледа као игра доброг и лошег полицајца, јер то што Николић повремено излази са дисонантним тоновима не мења политику која се води, већ само фингира (штелује) јавност.

        Да је другачије, имали бисмо платформу коју је Николић пре годину дана најавио као своје решење питања КиМ. Где је та платформа?

        Једно је шта Николић прича, а друго је резултанта њихове политике: Србија се удаљава од Русије, приближава се константно Западу, а за Косово се предвиђа решење према поглављу 35 које обухвата не само политички, него правнообавезујући уговор којим ће Србија да призна независност.

        Један интервју или понека изјава председника Србије то не мења!     

        Нарочито јер је Александар Вучић далеко утицајнија личност на политику Србије него Николић.

        Диана Милошевић