Поред „Вучићевих пријатеља“, за Косово* у Унеско гласала и Милова геополитичка србофобија

ПРОТИВ БИЛИ: И ВЕЛИКА ИНДИЈА, И ХРИШЋАНСКА ЕТИОПИЈА, И ИСЛАМСКИ МАРОКО

* За пријем Косова* у Унеско гласале ове земље: Аустрија, Француска, Немачка, Британија, Шведска, УАЕ, САД, Авганистан, Албанија, Белизе, Салвадор, Естонија, Македонија, Габон, Гамбија, Гвинеја, Црна Гора, Италија, Кувајт, Доминиканска Република, Тајланд, Того, Чад, Чешка, Пакистан, Сент Китс и Невис и Холандија

* У групи земаља које су гласале „за“ нашли се сви доказани српски историјски непријатељи – Немачка, Велика Британија, САД (од средине Хладног рата до данас), Аустрија и Француска (од одласка Митерана до данас) – за које Александар Вучић тврди да су постали српски пријатељи. Први међу првима. Да су Србији већи пријатељи и од Русије!

* Премијер фактички убеђује Србију и Србе да је антисрпска вода Ангеле Меркел и његовог интимуса из Беча – Себастијана Курца – почела да тече узбрдо! Да је постало могуће оно што никад није било и што никад није могуће

* Захваљујући Вучићевим пријатељима, у табору против Србије морала се наћи и Македонија којој за вратом дишу и Шиптари и нова обојена револуција

* Ово се не може рећи за Црну Гору Мила Ђукановића чије монтенегринство је дугорочно пројектована геополитичка србофобија која ће завршити у црвенохрватском, јужном геополитичком „усташтву“

         КАКО се и могло очекивати, пријатељи и покровитељи Александра Вучића са Запада „прогурали“ у у Извршном одбору Унеско одлуку о пријему НАТО-квази државе Косово у ту организацију.

         Вучићевих пријатеља и њихових вазала било је сасвим довољно да та одлука прође. Упркос томе што је Унеско структура унутар УН и што је резолуција Савета безбедности УН и даље на снази.

         Погледајте како се ко поставио. И према гажењу резолуције 1244. И према Србији. И према америчком диктату.

         ГЛАСАЛИ ПРОТИВ:

         Русија, Кина, Куба, Бразил, Индија, Шпанија, Аргентина, Ангола, Еквадор, Етиопија, Мексико, Мароко, Нигерија и Намибија.

         ГЛАСАЛИ ЗА:

         Аустрија, Француска, Немачка, Британија, Шведска, УАЕ, САД, Авганистан, Албанија, Белизе, Салвадор, Естонија, Македонија, Габон, Гамбија, Гвинеја, Црна Гора, Италија, Кувајт, Доминиканска Република, Тајланд, Того, Чад, Чешка, Пакистан, Сент Китс и Невис и Холандија.

         УЗДРЖАНИ:

         Алжир, Бангладеш, Египат, Јапан, Индонезија, Јужна Кореја, Малави, Мали, Маурицијус, Мозамбик, Непал, Папуа Нова Гвинеја, Тринидад и Тобаго и Уганда.

         НИСУ ГЛАСАЛИ:

         Тунис, Туркменистан и Украјина.

         Александар Вучић пред водећим земљама које су гласале „за“ час је на коленима, час хода на врховима прстију. А по правилу: хипнотише сопствени народ тврдњама да да је и њихово и колективно српско лежање под њима најбоље што се Србима у данашње време може догодити.

         А пошто су у тој групи сви доказани српски историјски непријатељи – Немачка, Велика Британија, САД (од средине Хладног рата до данас), Аустрија и Француска (од одласка Митерана до данас) – Вучић обмањује сопствени народ да су српски непријатељи постали српски пријатељи. Први међу првима. Да су Србији већи пријатељи и од Русије!

         Све у свему, убеђује Србију и Србе да је антисрпска вода Ангеле Меркел и његовог интимуса из Беча – Себастијана Курца – почела да тече узбрдо! Да је постало могуће оно што никад није било и што никад није могуће.

         Захваљујући Вучићевим пријатељима, у табору против Србије морала се наћи и Македонија којој за вратом дишу и Шиптари и нова обојена револуција.

         Ово се не може рећи за Црну Гору Мила Ђукановића са којим се и Ђукановић и Томислав Николић политички „лижу“ јер то заједничке газде траже.

         Ђукановићево монтенегринство је дугорочно пројектована геополитичка србофобија која ће завршити у црвенохрватском, јужном геополитичком „усташтву“.

         Све у свему, алал вера напредњаци! Идете путем којим нико у српској историји није ишао. А даће Бог – и да не иде!