Американци у пустињи Новог Мексика подижу мистериозни град

ИМА СЛИЧНОСТИ СА КИНЕСКИМ ГРЕЈТ СИТИЈЕМ И МАСДАР СИТИЈЕМ У УАЕ, АЛИ - САМО МАЛО

• Американци у у Новом Мексику праве уникални полигон за тестирање иновација у градској инфраструктури - Center for Innovation, Testing & Evaluation (CITE)        
• „Полигон“ ће бити прави град, са стамбеним и пословним зградама, путевима, бензинским станицама, банкама, тржним центрима, болницама, ауто сервисима, чак и црквом и аеродромом. И са свом потребном комуналном и телекомуникационом инфраструктуром
• CITE ће бити смештен на пустињској територији од 48 квадратних километара, недалеко од града Лас Крусис. Зато се у самим САД већ постављају питања: да ли је за тестирање нових соларних батерија, кретање возила којима се аутоматски управља, система за достављање робе беспилотним летелицама итд. потребно градити у пустињи цео град, с обзиром да је почетна вредност пројекта саопштена 2011. порасла са 200 милиона на 1,4 милијарде долара?  
• Тајанственост пројекта CITE се распршује ако се уђе на сајт Pegasus Global Holding, где се наводи да је његова кћерка-фирма - Pegasus Global Strategic Solutions (PGSS) - највећи извођач Министарства одбране САД у областима као што су развој система за ласерске комуникације, радарску борбу, електронску борбу против тероризма, беспилотне авионе и копнена возила, електронске сигурносне системе и за комерцијализацију и милитаризацију интелектуалних производа које спонзорише држава            

        КРАЈЕМ августа америчка компанија Pegasus Global Holding најавила је реактивирање пројекта замрзнутог 2012. године, који предвиђа прављење уникалног полигона у Новом Мексику за тестирање иновација у градској инфраструктури - Center for Innovation, Testing & Evaluation (CITE).            

        Полигон ће бити прави град, са стамбеним и пословним зградама, путевима, бензинским станицама, банкама, тржним центрима, болницама, ауто сервисима, чак и црквом и аеродромом.

        Биће направљена и сва потребна комунална и телекомуникациона инфраструктура.

        Према договору с владом државе, CITE ће бити смештен на пустињској територији од 48 квадратних километара, недалеко од града Лас Крусис.

        Суштинска разлика CITE у односу на друге експерименталне „градове будућности“, као што су Масдар Сити у УАЕ или Грејт Сити у Кини, у томе је што у њему неће бити становника. Радње људи везане за сипање горива, укључивање и искључивање струје и остало, све до пуштања воде из водокотлића, моделираће мрежа уређаја с централизованим управљањем.

        Аутомобилима и јавним превозом такође ће даљински управљати компјутери. Триста радника полигона налазиће се у подземним просторијама, као у луна парку „Дизни Сити“.

        За потребе моделирања процеса модернизације различитих типова инфраструктуре, у CITE ће бити изграђени градски центар с  облакодерима за 35.000 људи, приградске и сеоске зоне - верна копија оних у граду Рок Хилс у Јужној Каролини, у којем се „идеално“ слажу заједнице из различитих епоха и типова градње.

        Извршни директор Пегазуса, Боб Брамли, сматра да ће могућност да се у реалним условима моделирају последице имплементације техничких иновација у алтернативној енергетици, телекомуникацијама, саобраћајној и комуналној инфраструктури омогућити процену њихове економске ефикасности и поузданости, да се стекне стварно искуство коришћења.

        Такви подаци ће помоћи творцима „града“ да савладају психолошке, бирократске и финансијске баријере, које су нормалне приликом увођења техничких иновација, тим пре инфраструктурних.

        Испитивања „in vivo“ ће, по његовом мишљењу, омогућити да се утврди, на пример, да ли је технологија која много обећава на папиру превише скупа с обзиром на трошкове приликом коришћења у пракси и да ли ће довести не до смањења, већ обрнуто, до суштинског повећања комуналних давања.

        Да ли је за тестирање нових соларних батерија, кретање возила којима се аутоматски управља, система за достављање робе беспилотним летелицама итд. потребно градити у пустињи цео град, с обзиром да је почетна вредност пројекта саопштена 2011. порасла са 200 милиона на 1,4 милијарде долара?

        Ово копка и америчке медије. Тако главна уредница архитектонског урбанистичког портала UBM’s Futute Cities Никол Фераро наивно пише: „Ја не видим предности тог пројекта за тестирање технологија будућих градова… Немогуће је добити садржајне податке о коришћењу везане за рад градске инфраструктуре ако не дозвољавате људима да живе у граду и да буду у интеракцији са њима… Ако је Пегазусу потребна градска средина са застарелом инфраструктуром, зар му није једноставније да спроведе своје идеје улагањем милијарде долара у Детроит?“

        Тајанственост пројекта CITE се распршује ако се уђе на сајт Pegasus Global Holding, где се наводи да је његова кћеринска компанија - Pegasus Global Strategic Solutions (PGSS) - највећи извођач Министарства одбране САД у областима као што је развој система за ласерске комуникације, радарску борбу, електронску борбу против тероризма, беспилотне авионе и копнена возила, електронских сигурносних система, за комерцијализацију и милитаризацију интелектуалних производа које спонзорише држава с циљем да се подрже приватне војне корпорације и државне оружане снаге.

        Pegasus такође предлаже међународну правну и организациону инфраструктуру за откривање напредних технологија у целом свету ради њихове имплементације преко PGSS и CITE у америчким предузећима (веома подсећа на шпијунажу, и то не индустријску).

        Изгледа да је урбанистички симулатор CITE објекат „двоструке намене“.

        Уколико пројекат буде реализован, не треба сумњати да ће кроз неколико година ефикасност борбених дејстава америчких приватних војних компанија и бораца за слободу и демократију које финансирају САД нагло порасти, нарочито у градским условима.

        Други суперпројекат Пегазуса јесте градња америчког приватног космодрома.

        Порекло тог пројекта постаје јасно из биографија руководилаца корпорације које су објављене на истом месту. Међу руководиоцима Пегазуса видимо два бивша радника Министарства трговине у администрацији председника Регана: Чарлса Ворнера и горепоменутог Боба Брамлија, који се касније у истој администрацији налазио на челу групе за приватизацију свемирске индустрије. Сада колеге, очигледно, спроводе сопствене планове.

        С нестрпљењем ћемо чекати „иновације“ из комуналне лабораторије која се симболично налази, како је написао грађевински коментатор из Санкт Петербурга Владислав Шаталов, на месту бившег нукеларног полигона, на путу који води до космодрома.