ПОПОВИЋ: Русија је наш најјачи савезник, али Руси не могу бити већи Срби од Срба

РЕФЕРЕНДУМ КОЈИ ЈЕ ДОДИК НАЈАВИО МОЖЕ БИТИ ИНСТРУМЕНТ ЗА ВРАЋАЊЕ ОТЕТИХ НАДЛЕЖНОСТИ РС

• Србија и Српска могу да рачунају на искрену подршку Русије и пред Саветом безбедности УН и свуда где помоћ буде потребна. Само, ни власти у Београду ни у Бањалуци не смеју да очекују да Руси буду већи Срби од самих Срба
• Спољна политика Србије је, барем начелно, балансирана између ЕУ, Русије и САД. То би могло да има оправдања с обзиром на чињеницу да смо, у економском смислу, нажалост, зависни од свих њих. Србија мора штитити своје националне интересе и не треба отворено да се сврстава ни на једну страну
• Русија је наш најснажнији савезник у вези с питањем КиМ и Српске, и наша највећа извозна и привредна шанса. Без обзира на то што смо окружени чланицама НАТО-а и ЕУ
• Зар се у случају рата између Русије и Запада, Србија и Срби у БиХ не би први нашли на удару НАТО-а и били прегажени? За мене као политичара то је ноћна мора, најстрашнија алтернатива, али наше војне структуре морају бити спремне на сваки сценарио
• Србија у региону води мирну и зрелу политику. Али исто не може да се каже за Хрвате. Поново се појављују свастике на стадионима, поново се ломе ћирилићне табле и протерују преостали Срби из Хрватске, поново се дају запаљиве изјаве које Војводину одвајају од Србије. У Хрватској је пробуђено усташтво и то нас забрињава
• Од 2001. године српски извоз у Русију је повећан 13 пута и растао је двоструко брже него на сва остала тржишта. И то у условима када су у претходних 15 година сви државни механизми били стављени искључиво у функцију развоја економске сарадње са ЕУ. Наша држава има десетине институционалних механизама за унапређење економске сарадње са ЕУ, а нема ни један једини за развој економске сарадње са Русијом
• СНП води умерену, реалну и остварљиву политку, засновану, пре свега, на претпоставци да само економски јака Србија може успешно да штити своје државне и националне интересе. Треба да учимо од Путина. Путин је државник који је национално и економски препородио Русију захваљујући схватању да државотворност и економија представљају две стране исте медаље

          ИАКО је дуго на политичкој сцени, о њему се мало зна. Посебно о томе чиме се бави, на којим се пословима обогатио и његовим пословима у Русији. Ненад Поповић, предсједник Српске народне партије (СНП), о свему томе говори у интервјуу за Пресс, али и анализира актуелну политичку ситуацију и у Републици Српској.

          – Дипломирао сам на Машинском факултету у Београду, докторирао економију у Москви, у Русији сам почео своју пословну каријеру. Инвестициони фонд на чијем сам челу, већински је власник десет компанија које послују претежно у области енергетике, гасне и нафтне привреде, рударства и бродоградње. Ради се о компанијама у којима, углавном, раде високообразовани млади инжењери који развијају сложене софтверске системе и који раде у конкуренцији најјачих европских и америчких компанија. Већ 15 година не бавим се оперативним управљањем компанијама, то раде професионални менаџери, већ учествујем искључиво у креирању њихове пословне стратегије на макроплану. То ми и омогућава да се макисмално посветим политичком дјеловању – каже на почетку нашег разговора Поповић.

• Бије вас глас да сте „руски човјек”, врло близак званичном Кремљу? Да ли и какве контакте имате са руским државницима?

          – Ја сам српски политичар, којем су српски државни и национални интереси увијек на првом мјесту. Тачно је да имам политичке везе у Русији, које сам користио да на најбољи начин заступам и штитим интересе Србије у Русији, а не обратно. Тако ће бити и убудуће.

• Шта вам кажу, у којој мјери Србија и Српска заиста могу да рачунају на подршку Русије?

          – Русија поштује избор садашње власти у Србији – тзв. европски пут, али се и противи евентуалном уласку наше земље у НАТО. Такође, Русија уважава БиХ, као државу два ентитета и три конститутивна народа, створену Дејтонским споразумом. Москва поштује и став руководства Српске да не жели у НАТО, ако тамо неће Србија, као и опредијељеност за интензивне економске, политичке и друге везе са Руском Федерацијом. Србија и Српска могу да рачунају на искрену подршку Русије и пред Савјетом безбједности УН и свуда гдје помоћ буде потребна. Само, ни власти у Београду ни у Бањалуци не смију да очекују да Руси буду већи Срби од самих Срба.

• Како оцјењујете спољну политику Србије?

          – Спољна политика Србије је, барем начелно, балансирана између ЕУ, Русије и САД. То би могло да има оправдања с обзиром на чињеницу да смо, у економском смислу, нажалост, зависни од свих њих. У доброј мјери економски интереси су условљени политичким односима и то је чињеница којом се руководи српска влада. Србија мора штитити своје националне интересе и не треба отворено да се сврстава ни на једну страну, већ треба да одржава коректне односе са свим тим државама.

• Наиме, Запад све отвореније тражи да Србија уведе санкције Русији. Може ли Србија да се одупре, да избјегне такав сценарио?

          – Историјски гледано, када нам је било најтеже - Русија је била уз нас. Наша је дужност да братском народу узвратимо истом мјером и да, без обзира на притиске, кажемо да ни по коју цијену нећемо увести санкције Русији. СНП је покренуо иницијативу ”Не санкцијама Русији” управо из убјеђења и потребе да се та идеја спроведе у дјело. Већ смо скупили довољан број потписа грађана да ову тему можемо кандидовати и за дневни ред српског парламента. То је порука ЕУ да не може контролисати нашу политику и да нас сваки пут, када пожели, уцјењује неким новим условима. Најважније, наш је животни интерес да не уводимо санкције Русији, јер је она, с обзиром на Споразум о слободној трговини између наше двије земље, неограничено тржиште за наше производе.

• Како би, по вама, када бисте ви одлучивали, сутра изгледале политичке, војне и економске везе Србије са Русијом, а какве са Западом?

          – Став СНП-а је јасан: Европа – да, ЕУ – не! Србија не треба да буде члан ЕУ јер за то нема ни политичког ни економског интереса. Србија данас има јединствену прилику да буде економски мост између Русије и Запада. Захваљујући бесцаринском споразуму, али и санкцијама које су на снази између Москве и Брисела, многи европски инвеститори отварају производњу у Србији, да би преко наше земље могли несметано и по повлашћеним условима да извозе своју робу у Русију. То је случај са највећом њемачком компанијом за производњу и прераду меса „Тенис”, која отвара погоне у Србији искључиво због извоза у Русију, али и са многим другим компанијама које већ годинама послују у Србији, као што су то француски „Таркет”, италијански „Голден леди”, њемачки „Фалке”, дански „Грундфос”. Прошлог мјесеца је америчка фармацеутска компанија „Актавис” у Лесковцу запослила 100 нових радника због повећаног извоза у Русију. Она је у 2014. проглашена за „фабрику године” у цијелој „Актавис групи”, једној од десет највећих фармацеутских компанија на свијету, управо због раста извоза на руско тржиште.

• Колико је чвршће повезивање Србије и Српске са Русијом реално могуће, с обзиром на чињеницу да је Русија далеко, да смо окружени чланицама НАТО-а и ЕУ?

          – Русија је наш најснажнији савезник у вези с питањем КиМ и Српске, и наша највећа извозна и привредна шанса. Без обзира на то што смо окружени чланицама НАТО-а и ЕУ, то нас не спречава да наставимо да градимо добре односе и да унапређујемо политичку и економску сарадњу са Русијом. У извјештају Министарства спољне политике Русије за 2014, наведено је да су српско-руски контакти били интензивни, а њихов крајњи резултат била је посјета предсједника Путина Србији. То је показатељ да је Србија своју међународну политику у значајној мјери усмјерила ка Русији и да је урађено доста на јачању веза између двију држава.

• Зар се у случају рата између Русије и Запада, Србија и Срби у БиХ не би први нашли на удару НАТО-а и били прегажени?

          – За мене као политичара то је ноћна мора, најстрашнија алтернатива, али наше војне структуре морају бити спремне на сваки сценарио. Србија у региону води мирну и зрелу политику. Али исто не може да се каже за Хрвате. Поново се појављују свастике на стадионима, поново се ломе ћирилићне табле и протјерују преостали Срби из Хрватске, поново се дају запаљиве изјаве које Војводину одвајају од Србије. У Хрватској је пробуђено усташтво, и то нас забрињава.

• Чак и међу русофилима се може чути да Русија мало економски и војно помаже Србима. Како ви то коментаришете?

          – Највеће политичке успјехе и највећи војни и економски развој, током читавог 20. вијека, Србија је остварила захваљујући најближој сарадњи са Русијом. Подсјетићу вас да је врхунац војне и економске моћи Србија достигла током седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека када је чак 50 одсто нашег извоза ишло у тадашњи СССР. Имали смо ту привилегију да са Русијом сарађујемо на бази „бартер аранжмана” у којима је Србија у СССР извозила готове производе – шине, намјештај, текстил, хемијске производе, обућу, у замјену за берзанске производе – нафту, гас, обојене метале, црне метале, угаљ. Гиганти српске привреде „Инекс”, „Генекс”, „Прогрес”, подигнути су на „бартер аранжманима” са СССР-ом. И данас нам Русија даје привилегије које нема ниједна друга држава на свијету за извоз на руско тржиште.

• Прошле године Русија је Куби опростила дуг од 29 милијарди долара, а већ пет година „отеже” да Србији у потпуности исплати кредит од 800 милиона долара за реконструкцију жељезнице?

          – Кредит који помињете у вези са реконструкцијом српских жељезница годинама је стајао усљед неажурности наше стране, односно због недостатка одговарајуће пројектне документације. Сигуран сам да би Србија могла привући много више средстава од Русије, али та средства морамо тражити, и наравно, морамо обезбиједити пројекте у које ће та средства бити инвестирана. Од 2001. године српски извоз у Русију је повећан 13 пута и растао је двоструко брже него на сва остала тржишта. И то у условима када су у претходних 15 година сви државни механизми били стављени искључиво у функцију развоја економске сарадње са ЕУ. Наша држава има десетине институционалних механизама за унапређење економске сарадње са ЕУ, а нема ни један једини за развој економске сарадње са Русијом. То није логично ако узмемо у обзир потенцијале руског тржишта.

• Имате ли намјеру да, као и већина других странака у Србији, направите своју филијалу у Српској?

          – Наравно да имамо амбицију да будемо присутни и у РС, али када се одлучимо на тај корак, мислим да би за Српску било много боље да нека таква партија не буде само филијала којом би се дириговало из Београда, већ аутохтони политички субјект са којим СНП дијели мишљење и ставове о држави, нацији, родољубљу, економији. Контакте са странкама из Српске, и из власти и из опозиције, редовно одржавамо.

• Како оцјењујете тренутну политичку ситуацију у Српској?

          – Ко се информише само из медија, могао би закључити да су тамо грађани жестоко посвађани. На срећу, није тако: гласачи обје најјаче политичке опције у Српској о својој личној будућности и будућности Српске мисле готово исто! Сви желе јаку Српску која ће развијати најбољу могућу сарадњу са Србијом.

• Сукоб између двије најјаче странке, СДС-а и СНСД-а, прераста у рат чија би највећа жртва могла да буде Српска и њена стабилност. Шта је по вашем мишљењу рјешење?

          – Грађани су на изборима дали скоро подједнако повјерење и СНСД-у и СДС-у чиме су подржали истовјетна предизборна обећања те двије странке да ће се борити за очување Српске у дејтонском капацитету. Зато би најлогичније било да се излаз тражи у формирању орочених техничких коалиција између ове двије најјаче партије, кроз формирање власти у Српској и заједнички наступ на нивоу БиХ.

• Шта бисте поручили Додику и Босићу?

          – Поручујем свима у РС да нам је потребно јединство и да због интереса Српске у овом тренутку све партијске зађевице и неспоразуми морају остати по страни. Поготово сада када Запад припрема резолуцију о Сребреници чији је циљ да наметне колективну одговорност и читав српски народ представи као геноцидан. Лицемјерно је говорити о Србима као геноцидном народу, а ниједном не осудити злочине над Србима и назвати правим именом геноцид и звјерства која је Хрватска починила над Србима у Јасеновцу и другим логорима смрти широм тадашње НДХ.

• Шта мислите о Додиковој идеји да 2017. године распише референдум о издвајању Српске из БиХ? Можете ли нам открити какав је став званичне Русије у вези с тим питањем?

          – Дејтонски споразум сигурно није савршен, али суштински ипак има важан квалитет јер је потврдио државност Српске у оквиру БиХ. Проблем је што су тзв. високи представници за БиХ превише слободно тумачили „дух” самог споразума, највише на штету Српске. Тако, ни дан-данас, Српска није добила 49 одсто територије БиХ, како је потписано, Брчко је, у међувремену, „дислоцирано” из састава РС, а многе надлежности, од одбране и спољне политике, преко царина, до граничне полиције и других, пренијете су силом на ниво БиХ. Зато мислим да референдум може бити корисна ствар у том смислу да се он кандидује као канал за којим РС може посегнути у случају напада на сопствени интегритет. Претпостављам да тема таквог референдума не би одмах била евентуално издвајање РС из БиХ, већ, могуће је, враћање ентитету неких од изворних надлежности. Против такве врсте слободног изражавања воље грађана, Русија сигурно не би била.

• Да ли Хрватима треба помоћи да формирају свој ентитет?

          – Српска не треба да помаже ни Хрватима ни Бошњацима већ треба да слиједи властите интересе, а тај најважнији циљ треба да буде враћање свих оних надлежности које јој је дао Дејтонски споразум.

• Да сте на мјесту Додика, Николића и Вучића - да ли бисте 11. јула отишли у Сребреницу?

          – Предсједник Николић је, видим, први који је свој одлазак у Сребреницу условио захтјевом да он, заједно са Бакиром Изетбеговићем, обиђе и остала стратишта српског и бошњачког народа. Подржавам тај принцип јер једино на тај начин, признавањем жртава на обје стране, можемо доћи до искреног помирења и постизања трајног мира у региону.

• Постоји ли могућност склапања предизборних коалиција и са којим странкама? Долази ли у обзир склапање предизборне коалиције са ДСС? Зашто сте напустили ту странку?

          – Позиције СНП су јасне. Ми водимо умјерену, реалну и остварљиву политку, засновану, прије свега, на претпоставци да само економски јака Србија може успјешно да штити своје државне и националне интересе. Треба да учимо од Путина. Путин је државник који је национално и економски препородио Русију захваљујући схватању да државотворност и економија представљају двије стране исте медаље. Само национално јака и свјесна држава може успјешно да развија своју економију, а само успјешна економија може да буде гарант дугорочне заштите државних и националних интереса једне земље.

           Дакле, не треба нам запаљива национална реторика, већ постизање најширег консензуса свих политичких партија да су данас питање економије и нових радних мјеста највиши приоритет нашег друштва. Спремни смо да на бази ових принципа разговарамо са свим другим партијама које су блиске том нашем ставу. Одласком Војислава Коштунице са чела ДСС, значајно се промјенила и визија коју је он уградио у ту странку. Из тог разлога сам процјенио да у оквиру те странке више не могу да се борим за циљеве које је он поставио, а ми као његови сарадници радили на њиховом остварењу. Поносан сам на вријеме када сам био потпредседник ДСС и на сарадњу са Коштуницом.

• Најављује се могућност нове реконструкције Владе Србије. Ви у Скупштини Србије имате једног посланика. Како бисте одговорили да вас Вучић позове да будете у владајућој коалицији?

          – Српска народна партија је опозициона партија у Скупштини Србије и као таква увјек је, по дефиницији, спремна да критикује одлуке странака на власти. Најжешћи смо критичари економске политике Владе и једина смо партија која све економске законе, а посебно онај најважнији, Закон о буџету Србије, анализира на један стручан и темељан начин, и касније упозна јавност са том анализом. С друге стране, једина смо партија која у парламенту заступа став 90 одсто грађана против уласка Србије у НАТО. Ова улога наше партије у парламенту дошла је до пуног изражаја, пред очима цјелокупне међународне јавности, када смо у врјеме одржавања НАТО семинара у Скупштини Србије били једина партија која је образложила економске, политичке, војне, и на крају крајева, моралне аргументе зашто Србија никада не треба да постане чланица НАТО пакта. О изборима у Србији се за сада само прича тако да ћемо о конкретним нашим потезима разговарати када дође вријеме за то.

          http://pressrs.ba/info/vijesti/rusi-ne-mogu-biti-veci-srbi-od-samih-srba-20-06-2015-2

          http://www.srpskanarodnapartija.rs/nenad-popovic-za-press-rusi-ne-mogu-biti-veci-srbi-od-samih-srba/