Хоће ли и Вучићева влада пасти на узимању од сиротиње и давању богатима?

 ГРЦИ СУ ОДБАЦИЛИ НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ И СТЕЗАЊЕ КАИША – КРЕЋЕ ЛИ И СРБИЈА КА СВОМ ЦИПРАСУ?

• Бранко ПАВЛОВИЋ: Ципрас додатно огољује Вучића и чини сасвим јасним његово удвориштво банкарима и моћницима неолибералног концепта. Вучић се радује ММФ, диви се протестантизму и Немачкој и све проблеме види у лошој нарави нас Срба. У овој години ће бити сасвим видљиво да ли ће укупне снаге за ослобођење Србије нарасти до мере да могу да сруше Вучићев режим, или не
• Љубомир МАЏАР: У Србији стезања каиша нема. Кад би се ишло на потрошњу испод наших економских могућности - то би било стезање. Ми се, напротив, још више задужујемо! Процене су да ће се то тек 2017. зауставити, а Фискални савет каже - још касније! Другим речима, ми се још галантно и обилно задужујемо, а то није стезање каиша, већ - далеко од тога!
• Млађан КОВАЧЕВИЋ: Ако се настави та политика неолиберализма, то може тренутно да поправи ситуацију, али ће донети више штете него користи. Већу штету су нанели претходнци који су направили основ за овај концепт спржене земље. Тешко је рећи докле ће народ да трпи и да ли ће ова Влада дочекати крај мандата
• Санда РАШКОВИЋ ИВИЋ: Концепт узимања од сиромашних и давања богатима доживео је крах. То се десило у много богатијим земљама него што је наша и уверена сам да ће на томе пасти и Влада Александра Вучића. Најбољи пример за крах ове политике обрнутог Робин Худа је Сириза у Грчкој
• Небојша КАТИЋ: Упркос лечењу и горкој медицини, упркос расту незапослености и малтретирању грађана, дефицити буџета су и даље веома високи, док су јавни дугови драстично порасли. При томе, мучни процес консолидације траје већ годинама...
• Данило ТВРДИШИЋ: Да ли ће се сломити власт Александра Вучића - вероватно да хоће, ако и пре тога не избију озбиљни социјални немири. Појава Ципраса у Грчкој разбила је врата евроунијатског либерализма и омогућила да народи ЕУ крену за ефикасним и брзим примером! Србија ће ићи истим - Грчким, односно Ципрасовим путем, јер је то једини могући модел за повратак суверенитета.  Народ хоће да његове паре остану у његовом џепу

         ШЕФ посланичке групе опозиционе Демократске странке (ДС) Борислав Стефановић оценио је да је политика штедње и стезања каиша доживела пораз у целој Европи, што ће се десити и у Србији.

         Иако су „жути” најодговорнији што смо на коленима и што нм власт постављају странци преко формализованих избора и структуре моћи коју суверено контролишу, Стефановић је додао да су грађани Србије, „сви одреда, у било којој год да су партији, жртве бесмисленог, доказано лошег, неолибералног концепта штедње и концепта да морамо више да радимо, јер, боже мој, ми смо лењи”.

         С обзиром да је ово дошло из ДС, и премало је и превише.

         Може ли Србија бити инфицирана „грчким вирусом”?

         Да ли ће Ципрасови успеси – у рвању са Немачком Ангеле Меркел, Европском централном банком и ММФ – истовремено бити шамари Вучићевој влади и слабити њене позиције?

--------------------------------------------------------------------------------------------------

         Бранко ПАВЛОВИЋ, адвокат

Подршка Вучићу већ се круни

и нестаје сваки дан

КАДА неко каже да је неолиберализам поражен, онда треба видети шта та тврдња тачно значи. Наиме, као економски концепт  неолиберализам је доказано погубан најкасније од 2008.

То не значи да се од њега одустало. У најразвијенијим земљама Запада примењена је монетарна етрапија, а у периферним је тај концепт настављен.

Једна од карактеристика тог модела јесте да га заговорници никада не сучељавају са чињеницама. Они знају да је он надмоћан, па ако чињенице говоре супротно, то горе по чињенице.

Све ово треба сасвим разликовати од структура моћи, пре свега финансијског капитала на Западу, израслог на концепту неолиберализма. Оне не да нису поражене, него се најозбиљније тек спремају за рат ради свог опстанка.

Победа Сиризе је у политичкој равни показала да је могуће, насупрот неолибералним структурама моћи, освојити власт са концептом заштите националних интереса. Без полуга државе у борби против неолиберализма било који народ нема никакве шансе.

То наравно не значи да је, самим тим  што је власт освојена, победа осигурана. То сад живимо сви ми. И са Сиризом и са Орбаном у Мађарској пре Ципраса и са Подемосом и Националним фронтом у Шпанији односно Француској, Пет звездица Пепе Грило у Италији, Алтернативом за Немачку у Немачкој  итд.

Ципрас свакако  додатно огољује Вучића и чини сасвим јасним његово удвориштво банкарима и моћницима неолибералног концепта. Он се радује ММФ-у, диви се протестантизму и Немачкој и све проблеме види у лошој нарави нас Срба. О томе је веома јасно Слободан Рељић написао у новом броју Недељника.

Из чињенице да се подршка Вучићу у свим стручним и мислећим круговима у Србији круни и нестаје из дана у дан, не следи закључак како ће само због тога Вучић бити поражен.

         Потребно је да дође до акционог, организационог и политичког удруживања основних структура које пружају отпор овом режиму, у основи марионетском и на услузи странцима, а који се не налазе на садашњој политичкој сцени. Ту не мислим на парламентарну сцену, јер је она такође за стране газде, него упаво на ванпарламентарну.

         Снаге настају из протеста адвоката, просветних радника, стручњака из области архитектуре и урбанизма и правосуђа, инжењера свих струка, синдиката Телекома, здрваства, правосудних органа, државне управе, омладинских организација, из читавог низа креативних и борбених људи који јесу данас формално у некој партији, али им је идеја слободне Србије далеко важнија од партијске припадности итд.

         У овој години ће бити сасвим видљиво да ли ће укупне снаге за ослобођење Србије нарасти до мере да могу да сруше Вучићев режим, или не.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

         Љубомир МАЏАР, економиста

Србија мора да годишње плати преко

милијарду евра само за камате

ПОЛИТИКА стезања каиша је бесмислица. Ту се не ради о закидању потрошње, већ о томе да свака привреда троши оно што производи, и да онај ко се задужио, мора да врати што је узео. То је нормално. Неки су се много залетали у дугове, али је ситуација била таква да је то задуживање било подстицано. Неодговорне су биле владе које су на тај подстицај реаговале и које су преко прекомерне потрошње убирале политичке поене пред изборе.

Стварање великих дужника попут Грчке прави велике проблеме за све и верујем да су сви на међународној сцени заинтересовани за стабилност. Чак и да има намере оних који дају новац да некога ухвате у кљешта дугова, и тада је одговорност на вама који сте пристали да будете ухваћени.

У Србији стезања каиша нема. Кад би се ишло на потрошњу испод наших економских могућности - то би било стезање. Ми се, напротив, још више задужујемо!

Процене су да ће се то тек 2017. зауставити, а Фискални савет каже - још касније! Другим речима, ми се још галантно и обилно задужујемо, а то није стезање каиша, већ - далеко од тога!

Из године у годину производимо све мање и мање, а камате на дугове су преко милијарду евра годишње. Чак и да порастемо фантастичних 3 или 3,5 одсто - и то би нам појеле камате.

Одговорне су владе и они грађани који су их бирали. Ја нисам томе допринео, јер сам гласао за једну странку која никада није била у власти.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

         Млађан КОВАЧЕВИЋ, члан Академије економских наука

Хирурзи нам одоше у иностранство, а у Србији

 се на операцију чека и до пет година

У СВИМ земљама је тај концепт је дао лоше резултате. 

Незапосленост расте у Португалу, Италији, Шпанији, Грчкој, лек који форсира „тројка” ни тамо није дао резултате.

Трошкови негде некада морају да се смање, као када је реч о администрацији која је огромна ако вам БДП толико опада. Ту има основа за штедњу.

Али, ова Влада није нашла храбрости да одмах крене у смањење администрације. Немачка је 30 одсто смањила плате у администрацији, а Србија 10 одсто.

При том, у нашој администрацији углавном раде страначки кадрови.

Друго, никако не може да се сматра истим рад у администрацији и, рецимо, у здравству или просвети!

Ту се не сме штедети.

Шта се до сада штедњом постигло? Да наши хирурзи оду у иностранство, а овде да се чека на операције две или три или пет година, па ко то жив дочека. Образовање нам је пало са 49 места у 2008. години на 106-то међу 146 земаља.

Само 0,4 БДП се одваја за научноистраживачки рад и ако се то настави, убрзо Србија неће имати науку!

Влада је преокупирана да где год може нешто постигне на међународном плану, да се задужимо где год можемо, да продамо и Телеком и Комерцијалну банку и земљу да продајемо иако је то законом забрањено.

         Ако се настави та политика неолиберализма, то може тренутно да поправи ситуацију, али ће донети више штете него користи.

         Већу штету су нанели претходнци који су направили основ за овај концепт спржене земље.

         Тешко је рећи докле ће народ да трпи и да ли ће ова Влада дочекати крај мандата. Нарочито велики проблем су кредити у швајцарцима и другим страним валутама, који је још проблематичнији после одлуке владе да смањи плате и пензије.

         Власт је одговорна и за услове пословања банака и за резање плата и пензија. Тако да, када дође лепо време, већ у марту или априлу, народ може да изађе на протесте који могу да се претворе у нешто више.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

          Санда РАШКОВИЋ ИВИЋ, председник Демократске странке Србије

Није народ бирао владу да га дотуче,

већ да му буде боље

СВУДА у Европској унији је концепт узимања од сиромашних и давања богатима доживео крах. То се десило у много богатијим земљама него што је наша и уверена сам да ће на томе пасти и Влада Александра Вучића.

Најбољи пример за крах ове политике обрнутог Робин Худа је Сириза у Грчкој. Сириза је народу понудила сасвим другачију политику, баш као што и ми у патриотском блоку имамо концепт економског патриотизма.

Мађарска, Велика Британија, Шпанија, Италија свуда је велика побуна против мера штедње јер оне уништавају производњу. Код нас не постоји потреба за министарством индустрије, јер готово ништа не производимо. Истовремено, држава отима од народа.

Отела је чак и пензије, које су стечено право.То је буквално криминал, као да упаднете у банку да отмете паре, само без калауза. Морамо поменути и да се кресањем плата упропаштава и средњи слој, који сада од своје зараде не може ни да преживи.

У таквим условима, народ ће се освестити, јер је бирао Владу не да га дотуче, него да му буде боље.

Српски народ уме дуго да трпи, али у моменту када му трпило пукне, када се повеже и пружи отпор онда власт не треба само да се замисли, него боље сама да оде.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

         Небојша КАТИЋ, финансијски саветник из Лондона

Економска судбина Србије је у туђим рукама,

Вучићева влада мора да одобровољава странце

ВЛАДА Србије се налази у мат позицији. Економска судбина Србије је у туђим рукама. Влада мора да одобровољи странце, а најкраћи пут је фискална консолидација (еуфемизам за смањивање јавне потрошње, плата и пензија).

Чини се да нико у Србији не сумња да су смањивање јавне потрошње и обрачун са јавним сектором спасоносни лек за све проблеме домаће економије.

Питања и страхови се односе само на социјалну сношљивост и политичке последице.

На овој логици ЕУ је конципирала и моделирала своју политику изласка из кризе за најугроженије земље, за оне на које је могла извршити јак притисак (Ирска, Грчка, Шпанија, Италија).

Политика оздрављења је имала две полуге – на једном крају је тврда политика смањивања јавне потрошње, док је на другом крају мека монетарна политика. Она је покушавала да стимулише потрошњу и инвестиције ниским каматним стопама у нади да ће приватни сектор надокнадити мањак тражње настао уштедама у јавном сектору.

Нажалост, када се са модела пређе на емпирију, сви теоријски конструкти падају у воду.

Упркос лечењу и горкој медицини, упркос расту незапослености и малтретирању грађана, дефицити буџета су и даље веома високи, док су јавни дугови драстично порасли. При томе, мучни процес консолидације траје већ годинама.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

         Данило ТВРДИШИЋ, члан Старешинства Двери

После Ципраса и грчке лекције - Александра

Вучића чека само брзи пад

У СРПСКОМ случају „стезање каиша” је мантра која треба да пружи „стручну” и економско-идејну подршку разарајућим економским потезима садашње власти.

Ко то по мишљењу „великих умова” неолибералне мисли Душана Вујовића, Јоргованке Табаковић или „експерата” попут Маџара или Прокопијевића и осталих треба да штеди и стеже каиш?

Стезања каиша намеће се најсиромашнијима од којих се узима, а у исто време то не важи за богате. За њих важе правила енормног богаћења. Штедња и стезање каиша обичног народа - односно то да „ЕУ нема алтернативу” - у Србији се примењује од 2000. године. У пракси, то је распродаја остатака стратешких ресурса и задуживање код зеленашких институција као што су ММФ и Светска банка.

Александар Вучић је успео да ту политику „унапреди” за још једну „генијалну” меру, а то је мера смањења плата и пензија. Тако сада имамо највећу стопу незапослености у Европи, најнижу просечну плату у региону, алармантно висок јавни дуг, распродате ресурсе и убијену производњу. 

Да ли ће то сломити власт Александра Вучића - вероватно да хоће, ако и пре тога не избију озбиљни социјални немири. Појава Ципраса у Грчкој разбила је врата евроунијатског либерализма и омогућила да народи ЕУ крену за ефикасним и брзим примером!

Србија ће ићи истим- Грчким, односно Ципрасовим путем, јер је то једини могући модел за повратак суверенитета – прво економског, а онда и политичког. Јер, народ хоће да његове паре остану у његовом џепу.

         Вучић узима из наших џепова и даје разним Немцима, Американцима, Арапима и осталим окупаторима. Да би Србија урадила што и Грчка, потребно је да се ујединимо око ослонца на оне међународне финансијске, војне и геопополитичке силе које хоће да нам буду стратешки партнер, а не колонизатор. Вучић то не сме, Двери и патриотски фронт смеју.

         Дакле: ако је бриселска власт могла да падне у једној НАТО и ЕУ презадуженој Грчкој – а сломила се на стезању каиша - и грађани Србије ће се решити Вучића. После Ципраса и грчке лекције о демократији, Александра Вучића чека само пад – огромном брзином. Рецепт постоји, само ћемо га применити.         

         Диана Милошевић