Изборна мртва трка између Порошенка и тандема Јацењук-Турчинов

РУСКИ ЈУГОИСТОК УОПШТЕ НИЈЕ ИЗАШАО, ОВО СУ БИЛИ ИЗБОРИ ЗАПАДНОГ ДЕЛА УКРАЈИНЕ

Бројање гласова на изборима за Врховну Раду

• Московски политички коментатор Михаил ЛЕОНТЈЕВ: „Зар је уопште важно ко од њих колико добија? Народни фронт и Блок Петра Порошенка - то су две фактички исте политичке структуре које деле само различите јасле, то јест - нису им исте газде. Цео украјински парламентарни систем је приватизован“

        НАРОДНИ фронт на челу са актуелним премијером кијевске хунте Арсенијем Јацењуком и Александром Турчиновом, према резултатима бројања обрађених 50,08 одсто гласачких листића, и даље води на ванредним изборима за Врховну Раду.

        Према подацима Централне изборне комисије, Фронт је добио 21,61 одсто гласова бирача.

        Одмах иза њега, са заостатком од неколико десетина процента, налази се Блок Петра Порошенка. Прецизно: са 21,45 одсто.

        На трећем месту је Самопомоћ на челу са градоначелником Лавова Андрејем Садовијем са 11,1 одсто.

        Даље следе Опозициони блок са 9,82 одсто и Радикална партија Олега Љашка, која је добила 7,38 одсто. Баткившћина има 5,69 одсто.

        Народни фронт је као главну тачку свог предизборног програма означио спровођење проевропског курса „снажне независне Украјине, способне да се сопственим снагама одбрани од спољашњег непријатеља, као и спровођење свестраних реформи неопходних за достизање европских стандарда“.

        Приоритетни задатак му је „враћање територијалне целовитости Украјине, њено ослобађање од терориста и успостављање одговарајуће контроле над државном границом“. У сфери привреде предлаже се да се земља претвори у лидера на светском тржишту пољопривредних производа.

        Блок Петра Порошенка ишао је на изборе са Стратегијом 2020. Она предвиђа око 60 реформи, између осталог, у судском систему, органима реда и мира и националне безбедности, у државној управи, војној индустрији, предузетништву, здравству у пореском систему. Као главни циљ стратегије наведен је захтев за придружење ЕУ до 2020. године. Блок је предложио и да се преговори о решавању ситуације на истоку земље воде како у „минском“, тако и у „нормандском“, и у „женевском“ формату, уз сарадњу са ОЕБС.

        У унутрашњој политици Блока наглашава се потреба децентрализације власти.

        Радикална партија Олега Љашка ишла је на изборе под популистичком паролом „Љашков план је - победа Уркајине“.

        Као главни задатак, та партија је означила „победу у рату“.

        Осим тога, она се залаже за враћање Украјини статуса нуклеарне силе.

        У унутрашњој политици се залаже за „неутралисање унутрашњих непријатеља“ и свеобухватну лустрацију.

        Коментаришући мртву трку између партија Порошенка и Јацењука, познати руски политички коментатор, Михаил Леонтјев, написао је:

         „Зар је уопште важно ко од њих колико добија? Народни фронт и Блок Петра Порошенка - то су две фактички исте политичке структуре које деле само различите јасле, то јест - нису им исте газде. Цео украјински парламентарни систем је приватизован“.

        По његовој процени, и ови избори су показали цивилизацијски раскол:

         „Део Укрјине је оријентисан на Запад, део на Русију. Руски југоисток на ове изборе није изашао, а украјински запад - готово комплетан. Дакле: ово су били избори једног дела Украјине. Све у свему, ови избори ништа не значе. Избори у Украјини ни досад нису ништа значили. Заправо, значили су нешто само за тамошњу политичку класу“.