Ево шта о „америкос Мајдану” и украјинским неонацистима мисли једна права Украјинка
ИРИНА ВЛАДИМИРОВНА БРОВЧЕНКО-ЛАШКЕВИЧ: „ВАС ЋЕ ПРОКЛЕТИ СОПСТВЕНА ЗЕМЉА!”
- Желим да питам нацисте који су дошли на власт после америкос Мајдана: како сте за тако кратко време успели, после свих покрета који су били усмерени на уздизање националне идеје, националног духа и патриотизма, да код мене изазовете алергију на украјинску заставу, на химну, на традиционалну украјинску везену кошуљу?
- Како сте успели да изазовете у мени, Украјинки до сржи костију, мржњу према свему украјинском? Чак не мржњу, него стид због земље?
- Како сте успели да уништите све живо, национално што је у њој постојало? Како сте успели да за неколико месеци моју Украјину претворите у насеобину измучених, бесправних, сиромашних и озлојађених људи?
- Ко вам је дао право да судбину земље решавате на Мајдану, а не а изборима?
- Ко сте ви? Скините маске!
Пише: Ирина ЛАШКЕВИЧ
ЈА САМ Украјинка без икакве мешавине крви. Родбина су ми само Украјинци. Овакве људе као што сам ја, Фарион је назвала „титуларна нација”.
Имала сам две баке. У кући једне од бака на столу је била често читана књига – стихови Тараса Шевченка. Бака је са мном учила стихове и морам да кажем – веома успешно.
У првом разреду знала сам половину стихова из те књиге. Учитељи су за себе организовали забаву, док траје одмор поставе ме на столицу у зборници и ја рецитујем Катерину.
Рецитовала сам са тугом у гласу и изражајно. Вероватно је било смешно зато што су учитељи плакали од смеха.
Друга бака била је интелигентна и тиха. Стално је везла, ткала ћилиме на разбоју који је имао стотинак година. За свадбу ми је поклонила везени пешкир и традиционалну украјинску везену кошуљу.
Родитељи су били глумци у аматерском украјинском позоришту. Све пробе и представе ја сам пратила иза кулиса. Од првог разреда знала сам напамет „Кајдашеву породицу” и „Зашто волови ричу кад су јасле пуне”.
Моја породица је поштовала све из украјинске традиције, певали је украјинске песме за све празнике и код куће смо говорили само на украјинском језику.
Завршила сам украјинску школу.
У време студија била сам у Петербургу. Прво сам посетила Уметничку академију, погледала белешке Шевченка, била у соби у којој је он живео при академији. О Шевченку знам све, барем не мање од данашњих познавалаца Шевченка. Прикупљала сам свако зрно материјала.
Волим украјинску књижевност, ништа мање од руске. Тако су нас учили. Било је срамота не читати. Било је срамота не знати два језика.
Моја кућна библиотека је мала, око 300 књига, али само оне које сам читала. Половина књига је на руском, друга половина на украјинском језику.
Због чега ја ово детаљно приповедам?
Желим да питам нацисте који су дошли на власт после америкос Мајдана: како сте за тако кратко време успели, после свих покрета који су били усмерени на уздизање националне идеје, националног духа и патриотизма, да код мене изазовете алергију на украјинску заставу, на химну, на традиционалну украјинску везену кошуљу?
Како сте успели да изазовете у мени, Украјинки до сржи костију, мржњу према свему украјинском? Чак не мржњу, него стид због земље?
Како сте успели да уништите све живо, национално што је у њој постојало? Како сте успели да за неколико месеци моју Украјину претворите у насеобину измучених, бесправних, сиромашних и озлојађених људи?
Ко вам је дао право да судбину земље решавате на Мајдану, а не а изборима?
Ко сте ви? Скините маске!
Прави Украјинац неће чинити оно што ће нанети штету његовој Отаџбини. Прави Украјинац се неће радовати смрти хиљада цивила.
Господо, ви сте звери, господо! Вас ће проклети сопствена земља!
Украјинка. Бровченко Ирина Владимировна (Лашкевич– је мужевљево презиме. Прецизирам за болесне у главу америчке мајмуне).