Ником из Југославије није дозвољено да присуствује отварању гробница!
На суђењу бившем председнику Републике Српске сведочио аустралијски археолог Ричард Рајт
* КАРАЏИЋ: Тамо је рат почео у априлу ’92. године и трајао до октобра ’95. Сребреница је проглашена за заштићену зону у мају ’93. Пре фебруара 1993. само у Сребреници и околини је погинуло 2.000 бораца. Да ли сте ви могли да диференцирате ко је страдао пре, а ко после Сребренице?
* РАЈТ: Не! Не видим како бих ја то могао да установим. Нисам имао пуно инфромација шта се тамо догађало.
* КАРАЏИЋ: Хоћете да кажете да је сат показивао сат, датум, месец и годину егзекуције?
* РАЈТ: Сеико сатови престају да куцају у року од 24 до 48 сати након последњег покрета сата. Писало је да су погубљења извршена у петак 24. јула. А остали артефакти које смо пронашли показивали су датум суботу 15, недељу 16, а што се поклапа са датумима погубљења. Вероватноћа да сатови стану у исто време су 1:1000 милијарди. Нешто се догодило што их је зауставило.
* КАРАЏИЋ: Али се слажемо да не показују месец ни годину?
* РАЈТ: То не – сложио се сведок и рекао да није уопзнат са обичајем и законским прописом РС да притвореници не могу да имају код себе ни новац, ни сат, ни личну идентификацију, нити било какве вредности када су ухапшени или заробљени
* КАРАЏИЋ: У вашем извештају стоји да у раду није учествовао ни један држављанин бивше Југославије?
* РАЈТ: То је тачно. Ни један држављанин Југославије није могао да дође на локалитете који су и ноћу били под стражом. Да ми је Међународни суд рекао да им се омогући приступ, дозволио бих, али правило је било да се ником из Југославије не дозволи да се приближи том месту док се не заврше радови
ИЗВЕШТАВА: Марија М. Зарић
СУДСКИ археолог Ричард Рајт на суђењу Радовану Караџићу пред Међународним трибуналом у Хагу сведочио је како је у периоду после рата у Босни и Херцеговини руководио ископавањем масовних гробница у источној Босни у којима је наводно пронашао више од 2.500 тела.
Професор Рајт је својевремно сведочио и у предмету Крстић, када су и коришћени његови налази са терена: „Извештај есхумације у Источној Босни“ из 1998. и „Склапања и есхумације тела у Козлуху“ 1999.године. Према сажетку његових ранијих изјава, тужилаштво је прочитало да је Рајт почео да ради за МКСЈ 1997.године, а да је 1998. водио ексхумације на локалитетима масовних гробница у Босни и Херцеговини, да би 1999.год. есхумирао примарну масовну гробницу код Козлуха. У време сведочења у предмету Крстић, радио је на локалитетима у Приједору.
Пошто је предочено како изгледају сама ископавања лешева и тражење локалита, речено је да је његов посао био да проналази локацију гробнице унутар сумњивог подручја. Рајт је радио на осам гробница, од којих је примарна била Црвена брана (велика гробница у зиду бране).
Ричард Рајт
- У том гробу није било више никаквих комплетних тела, будући да је гробница у међувремену опљачкана, али је тамо било много фрагментираних људских посмртних остатака, према подацима из мртвачнице - најмање 46 тела – наводи се у сажетку. Што се тиче преосталих седам локалитета, то су биле секундарне гробнице.Током 1998. истраживао је још 21. локалитет где је било процењено да се налази 2.571 леш.
- Следећe године открио је необично опљачкану примарну гробницу у Козлуху и закључио да је та гробница уједно и место погубљења и сахране. Закључак је базирао на чињеници да нису мицани удови тела, већ су само прекривени земљом, као и да су испод тела пронађени меци. Сведочи да је 42 посто од 200 људи имало везане руке иза леђа, а 16 посто повез на очима. Такође тврди да је у свим гробницама видео само цивилну одећу – закључује се у сажетку тужилаштва.
Уследило је прво питање Радована Караџића:
- За кога сте радили? За Међународни кривични суд, или сте ангажовани од стране тужилаштва?
- Имао сам уговор са тужилаштвом.
* То вас питам зашто што у нашем систему и истражни судија може да затражи помоћ експерата, а истражни судија је обавезан на непристрасност, а тужилаштво није – захуктавао се за унакрсно испитивање Караџић: - У вашој изјави се наводи да сте били ангажовани да идентификујете и есхумирате особе за које се сматра да су убијене након заузимања Сребренице. Ви сте утврдили да су сва тела која сте есхумирали страдала након заузимања Сребренице?
- Колико сам ја схватио, МКСЈ је сматрао да су то људи који су убијени након пада Сребренице.
* Тамо је рат почео у априлу ’92. године и трајао до октобра ’95. Сребреница је проглашена за заштићену зону у мају ’93. Пре фебруара 1993. само у Сребреници и околини је погинуло 2.000 бораца. Да ли сте ви могли да диференцирате ко је страдао пре, а ко после Сребренице?
- Не! Не видим како бих ја то могао да установим. Нисам имао пуно инфромација шта се тамо догађало. Од мене је тражило да истражим гробнице, утврдим колико се људи у њима налази, које су карактеристике тих лешева и који су са њима повезани предмети.
* Да ли сте утврдили да су људи који се налазе у гробницама настрадали после пада Сребренице? – интересовало је судију.
- Рекао бих да јесам. Показали су ми ваздушне снимке на којима се види да је ископана земља, око 28 места, у октобру 1995. Све сам локације посетио и одлучио које може да ископамо у току сезоне, што је било укупно седам. Сондирали смо још локалитета, али их нисмо тада есхумирали.
Караџић се потом интересовао за метод како су утврдили време смрти, на шта је сведок објаснио да су установили да су ручни сатови које су неки од убијених носили „показали датум погубљења“. Такође су пронашли и предмете, као што су новине, у којима су биле увијене цигарете. Али главни начин на који су установили старост гробница је да „нису постојале пре октобра 1995.“.
* Време смрти је нешто друго од старости гробнице? - приметио је отпужени а онда указао на нелогичност Рајтовог сведочења: - Хоћете да кажете да је сат показивао сат, датум, месец и годину егзекуције?
- Сеико сатови престају да куцају у року од 24 до 48 сати након последњег покрета сата. Писало је да су погубљења извршена у петак 24. јула. А остали артефакти које смо пронашли показивали су датум суботу 15, недељу 16, а што се поклапа са датумима погубљења. Вероватноћа да сатови стану у исто време су 1:1000 милијарди. Нешто се догодило што их је зауставило.
* Али се слажемо да не показују месец ни годину?
- То не – сложио се сведок и рекао да није уопзнат са обичајем и законским прописом РС да притвореници не могу да имају код себе ни новац, ни сат, ни личну идентификацију, нити било какве вредности када су ухапшени или заробљени
* У нашем народу се притом нерадо узима ишта са мртвог човека, а од живог све – закључио је Караџић.
Рајт је само читао о борбама које су се водиле пре и након пада Сребренице. Своје сведочење је, како је суђење протицало, све чешће сводио на правдање да је његов конкретан задатак био да само истражи гробнице, а за разотркивање како су убијени изгубили живот, усмеравао је на антропологе и патологе. Ипак, указао је да су многи „имали прострелне ране“.
* Београдски форензичар др Зоран Станковић вам је дао примедбу да је, у складу са чланом 90. Додатних протокола Женевске конвенције, свака заинтересована страна имала право да има свог учесника, посматрача током ових ексхумација – приметио је Караџић.
- Нисам био одговоран за радове. Није била моја одговорност коме треба дозволити приступ локалитету, а коме не – правдао се сведок.
* Али у вашем извештају стоји да у раду није учествовао ни један држављанин бивше Југославије?
- То је тачно. Ни један држављанин Југославије није могао да дође на локалитете који су и ноћу били под стражом. Да ми је Међународни суд рекао да им се омогући приступ, дозволио бих, али правило је било да се ником из Југославије не дозволи да се приближи том месту док се не заврше радови.
С озбиром да је Рајт археолог који је специјализован у форензијској археологији, односно да је стручњак за форентичку археологију и у извесној мери форензичку антропологију, испоставило се да он није заправо експерт за општа форензичка питања.
* Навели сте шест зона примарног одлагања људских остатака у Глогову 1, те места на којима су извршени покушаји неовлашћеног премештања тела...
- То је био покушај у октобру 1995, када је однесено доста тела. Гробница Е није неовлашћено прекопана, јер су снимци из ваздуха показали да није дирана.
* У вашем раду у поглављу „Откопавање и неовлашћено прекопавање гробница“ закључујете да нема никаквог основа за претпоставку да су тела из Глогова била сахрањена негде другде. Глогово је место егзекуције?
- Не, нисам закључио да је то место егзекуције, за разлику од Козлуха, јер није било чаура од метака около. Било их је један или два уз тело, али не довољно да би сугерисало да је до егзекуције дошло у самој Глогови.
* Кажете да сте приметили да је више људи преминуло од експлозивних направа?
- Да, кости су биле свугде, а пронађени су и комади бомби и других комадића метала.
Након што је утвђено да је археолог, у вези са истрагом гробница које се сматрају повезаним са Сребреницом, открио три примарна локалитета - Црвена Брана, која је неовлашћено прекопана, Козлук, где су открили стакло на Чачкари три и Глогово, уследио је них питања одбране о томе како су направили разлику која су места примарна, а која скундарна.
- На Црвеној брани је био огроман број чаура од метака и делићи костију пронађени на подручју где је ископана гробница, тако да ми се чинилио да је то било место погубљења.
* А како сте искључили асациону природу гробнице и да скупљени лешеви нису погинули борци?
- Нисам то могао да искључим али није пронађен ни један предмет који је припадао војној одећи.Тела су укопана у свежем стању и нису показивала никакве нападе инсеката, што је случај код тела која се накнадно покопају.
* Желим ван сваке сумње да утврдим – тврдите ли да су сви лешеви у Голголи 1. били истог степена деградације, или је било различитости? У поглављу „Особине гробница и тела“ кажете:„Степен очуваности тела варира од скелетизираних до тела са сасвим очуваним меким ткивом. Те разлике у степену очуваности не смеју да се схвате као индикација различитих периода укопа“?
- Да. Не треба на пречац заклучити да су убијени у различитим временима, јер смо приметили разлике у очувању тела у односу на локације где су се тела налазила.
* Али постоји могућност да су у различито време сахрањени.
- Могућа су и различита тумачења али није нужно да се различито тумачи различит степен очувања тела. Ако нађете скелете и одозго цела тела, онда бих рекао да су та тела преко скелета донесена са другог места. Али, тако нешто нисмо пронашли.
* И ван сваке сумње можете да тврдите да на том месту није постојала стара гробница у коју су додата нова тела?
- Нисам видео гробове који су били отворени да би се у њих положила „нова“ тела – није се предао сведок.
* Како да утврдимо како су умрли људи који су сахрањени у секундараним гробницама?
- Можемо само идентификовати примарне гробнице из којих су дошли ти лешеви и на основу тих основних гробница да одредимо време смрти.
Испоставило се да је сведок у извештају, наводећи индикаторе повреда, зрна метака, ручне бомбе, приметио и да су пронађени и „здрави“ меци у џепу, али је ипак остао при томе да то не значи да је таква особа нужно борац. Пошто је Караџић објаснио сведоку да су обе стране сахрањивале своје жртве према традицији и обичајима, а жртве супротничке стране у масовним гробницама, стигавши до краја данашњег испитивања, открио је намеру свог целокупног испитивања:
* Ви сте направили процену броја сахрањених у Подрињу. Да ли их све треба везати за пад Сребренице, и како да раздвојимо оне који немају везе са тим? Искључујете ли могућност да је у секундарним гробницама било и тела којима је то примарна?
- Мислим да се ништа не може искључити, али то би значило да смо били врло непажљиви у нашим проценама. А ја у то не верујем – закључио је Рајт.
ДНК НА СВЕ СТРАНЕ
Упитан - да ли је тачно да су се у више гробница налазили исти ДНК, односно да је у шест случајева доказано да се део тела налазио у једном, а део тела у другом месту – Рајт је одговорио:
- Конретни случај не знам. Али ме то не изненађује, имајући у виду начин на који је поступано са лешевима – снашао се Рајт.
* А да ли знате да су неки аретфакти и материјали уништени након што су уручени овдашњем тужилаштву? – интересовало је оптуженог.
- Не знам шта се догодило са предметима након што сам их предао из своје надлежности.