NASA ће са Хаваја лансирати „летеће тањире“ који ће играти важну улогу освајању Марса

БИЋЕ ТЕСТИРАНИ У СТРАТОСФЕРИ, А ТРЕБА ДА СВЕМИРСКИМ БРОДОВИМА ОМОГУЋЕ МЕКО СЛЕТАЊЕ НА ЦРВЕНУ ПЛАНЕТУ

• У току испитивања, „летећи тањир“ ће бити подигнут помоћу ваздушног балона на висину од 36 км. Тада ће по команди са Земље бити укључени његови ракетни мотори. Када достигне висину 55 км и брзину која 3,5 пута премашује брзину звука, почеће да се спушта користећи кочиони уређај на надувавање и падобран
• У току планираног испитивања изнад Пацифика, „летећи тањир“  опремљен успоривачем на надувавање и падобраном, моћи ће - чим достигне потребну брзину - да одради кочење и слетање, како би то урадио и да је закачен за свемирски брод приликом слетања на Марс
• Апарат треба да слети на површину Тихог океана, где ће га покупити службеници NASA уз помоћ америчке ратне морнарице

         NASA ће по први пут у Земљиној стратосфери тестирати „летећи тањир“ који у перспективи треба да игра важну улогу у превозу астронаута и терета на Марс.

         Према саопштењу америчке свемирске агенције, пробни лет биће у првој половини јуна. На полигону за лансирање ракета ратног ваздухопловства САД - на острву Кауај Хавајског архипелага.  

         Пуни назив ове летелице у облику диска, која заиста подсећа на „летећи тањир“, гласи: „Аеродинамички суперсонични успоривач на надувавање“.

         По замисли конструктора, она ће бити причвршћивана за свемирске бродове, како би омогућила њихово кочење у разређеној атмосфери Марса и меко слетање на његову површину.   

         У овом тренутку NASA има два „тањира“ пречника 6 и 8 метара, предвиђених лете заједно са свемирским „теретњацима“, односно свемирским бродовима са људском посадом.

         Први „тањир“ ће се у завршној фази лета пуни гасом, а други компримованим ваздухом што ће повећавати површину читаве летелице без повећања њене масе и при том ублажавати ударац приликом слетања на Марс или на Месец.  

         „Летећи тањир“ је снабдевен огромним падобраном пречника 33,5 метара, који треба да омогући успешно спуштање великих терета на Марс, укључујући и стамбене модуле и апарате за враћање посада на Земљу.

         Поређења ради: падобран који је коришћен приликом слетања планетарног ровера Curiosity био је дупло мањи.   

         „Такви системи се зову „успоривачима суперсоничне брзине у разређеној атмосфери“, а конструисани су за решавање сложеног проблема кочења свемирских летелица приликом уласка у атмосферу Марса, - појаснила је NASA. – Кочење треба да буде довољно јако како би апарат могао да спусти на површину планете велики терет, не користећи том приликом додатне количине горива или тежак топлотни штит“.  

         „У току планираног испитивања изнад Пацифика, „летећи тањир“  опремљен млазним моторима, успоривачем на надувавање и падобраном, моћи ће да достигне потребну брзину а затим да одради кочење и слетање, како би то урадио свемирски брод приликом слетања на Марс“, - саопштила је свемирска агенција САД. При том је нагласила да ће се то догодити захваљујући малој густини ваздуха у стратосфери Земље, која је, са те тачке гледишта, блиска Марсовој атмосфери.   

         У току испитивања, „летећи тањир“ ће бити подигнут помоћу ваздушног балона на висину од 36 км. Тада ће по команди са Земље бити укључени његови ракетни мотори. Када достигне висину 55 км и брзину која 3,5 пута премашује брзину звука, почеће да се спушта користећи кочиони уређај на надувавање и падобран. Апарат треба да слети на површину Тихог океана, где ће га покупити службеници NASA уз помоћ америчке ратне морнарице.  

         Curiosity је стигао на Марс 6. августа 2012. године. Са задатком да истражује кратер Хејл. Главни циљ његове мисије је проучавање да ли су на Марсу икада постојали услови за настанак живота, ма у ком облику.

         Апарат је дугачак 2,8 метара и тежак је 900 килограма.

         Curiosity  је први планетарни ровер који је у стању да анализира узорке тла, између осталог и на постојање органских материја.  

         Ровер је такође опремљен руским детектором, направљеним у Руском институту за истраживање свемира РАН, који научници користе како би измерили садржај воде и њених једињења у тлу Марса.     

         Планирано је да ровер борави на Марсу 687 земаљских дана. Сам пројекат је коштао NASA $2,5 милијарди. 

          Марија Петрова