Брисел прави „свеобухватни план” смањивања енергетске зависности од Русије

ПРВИ ТАКАВ ПОКУШАЈ - ИЗ 2006 ГОДИНЕ - ЗАВРШИО СЕ ПОВЕЋАЊЕМ ЗАВИСНОСТИ ОД РУСКИХ ЕНЕРГЕНАТА

• Уколико садашње тенденције остану, енергетска зависност ЕУ од Русије повећаће се са 60 на 80 одсто до 2035. године

         САМИТ Европске уније – у чијем раду је учествовало 28 шефова држава или влада у Бриселу - наложио је Европској комисији да до јуна разради план мера и потеза који треба да обезбеде „смањивање енергетске зависности ЕУ од Русије”.

         Самит је од ЕУ  затражио „продубљену анализу” и „свеобухватни план” који би се посебно позбавио земљама-чланицама које су енергетски најзависније од Русије.

         Око 60 одсто потреба ЕУ за нафтом и гасом тренутно обезбеђује – увоз из Русије.

         Већ је извесно да ће две важне тачке у будућем плану бити: улагања у производњу природног гаса из шкриљаца у Пољској и Великој Британији и у „јужни коридор” – систем гасовода преко којег би у ЕУ (заобилазећи Русију) стизао гас из каспијског региона. Трећи „правац удара” биће, како се процењује, повећани увоз компримованог гаса и других енергената из Северне Африке.

         Ово ће за ЕУ  бити већ други покушај „ослобађања од Русије”. Први је био 2006. године – након гасне кризе која је уследила након прве украјинске „наранџасте револуције”.

         Да подсетимо: тада је први „наранџасти” председник Украјине, Виктор Јушћенко, одбио да плаћа „Газпрому” и почео да краде гас из магистралног цевовода за ЕУ, а Брисел је стао на страну Кијева и почео да оптужује Москву да се служи „енергетским оружјем”.

         Резултат је био никакав: све земље ЕУ су 2006. у нафтном еквиваленту увезле 336 милиона тона природног гаса, а потом се сумарни годишњи увоз попео на 346 милиона тона.

         Уколико садашње тенденције остану, енергетска зависност ЕУ  од Русије повећаће се са 60 на 80 одсто до 2035. године.