ПУТИН: Индија заинтересована за Царинску унију Русије, Белорусије и Казахстaна
ПРЕДСЕДНИК КАЗАХСТАНА НА САМИТУ У МИНСКУ
УКАЗАО ДА И ТУРСКА ИМА СЛИЧНЕ АМБИЦИЈЕ
ИНДИЈА је изразила заинтересованост да потпише споразум о зони слободне трговне са Царинском унијом РФ, Белорусије и Казахстана, тако да то питање треба озбиљно размотрити, изјавио је председник Русије Владимир Путин у Минску, на заседању Високог Евроазијског економског савета на нивоу шефова држава.
Руски лидер је притом скренуо пажњу на речи свог казахстанског колеге Нурсултана Назарбајева да у Царинску унију жели да ступи и Турска. Нимало случајно, јер је Назарбајев рекао:
„Турски председник ми се обратио са молбом да Турска ступи у нашу Царинску унију. Хајде да примимо Турску“.
Додао је да му у инсотранству често постављају питање: Да стварате нови СССР или нешто под контролом Русије?
„Можда и да Турску примимо, то је велика земља и сви ће разговори на ту тему престати“ - сугерисао је Назарбајев председницима Русије и Белорусије.
Ово је дало прилику Путину да каже: „Индијски премијер Манмохан Синг замолио ме да на данашњи наш сусрет изнесем жељу Индије да размотри потписивање споразума о зони слободне трговине са Царинском унијом. Мислим да ми, имајући у виду обим и величину индијског тржишта, као и перспективе развоја Азије у целини, треба да на најозбиљнији начин схватимо ову понуду“ - рекао је Путин.
Путин је указао да је неопходно да се размисли о корацима за пренос нормативне базе Царинске уније у оквире Евроазијске економске уније.
Руски председник је истакао да ће споразум о Евроазијској економској унији, који земље Царинске уније треба да потпишу у мају 2014. године, одразити нови квалитет интеграције земаља-чланица.
„Сматрам да је важно да споразум о Евроазијској економској унији укључи дугорочне циљеве наше сарадње. Он треба да одрази нови квалитет интеграције у поређењу са данашњим форматом - Царинском унијом и Јединственим економским простором“ - нагласио је Путин.
И додао да тим документом мора бити јасно прописано да ће земље-чланице водити усаглашену политику у кључним економским питањима.