НАТО ће „водити процес” и надзирати уништавање вишкова српске муниције
ГЛАСИЛО НАТО ПАКТА „SOUTHEAST EUROPEAN TIMES” ОТКРИЛО ОВО ШТО ДАЧИЋЕВА И ВУЧИЋЕВА ВЛАСТ ЈОШ НЕМА ПЕТЉЕ ДА ОБЕЛОДАНИ
- Према наводима Министарства одбране, у Србији има више од 4.000 тона вишка муниције. Око 2.000 тона биће смештено у безбедна складишта у првој фази пројекта, што ће смањити ризик од расипања или евентуалне експлозије муниције која стари
- Помоћ НАТО неће бити само финансијска. Алијанса ће водити процес и вршити његов надзор. Србија је тражила помоћ НАТО и у побољшању капацитета за демилитаризацију заосталог наоружања у Крагујевцу, у централној Србији
- „Техничко ремонтни завод Крагујевац, као једина овлашћена институција у Министарству одбране и оружаним снагама Србије за демонтирање муниције, у потпуности је спреман за почетак тог процеса. Средства би требало да буду прикупљена до краја 2013, а имплементација пројекта да почне у јануару 2014.
- Александра Ласандова из словачке амбасаде, контактне амбасаде НАТО-а за Србију, за SETimes: „Биће изузетно важно да се финализује текст првог Појединачног партнерског акционог плана који је тренутно на српској страни. Једном када буде финализован, сарадња ће бити подигнута са чисто војног нивоа на политички ниво”
- Предраг Симић, професор Факултета политичких наука у Београду, рекао за SETimes да би чланство у НАТО-у било корисно за Београд и нагласдио: „НАТО и ЕУ су два дела исте целине, трансатлантске заједнице - ЕУ је организација за лепо време, а НАТО организација за невреме“
ВЛАСТИ у Србији сарађују са НАТО како би се та земља ратосиљала вишкова муниције и тако повећала безбедност и сигурност.
Према наводима Министарства одбране, у Србији има више од 4.000 тона вишка муниције. Око 2.000 тона биће смештено у безбедна складишта у првој фази пројекта, што ће смањити ризик од расипања или евентуалне експлозије муниције која стари.
У децембру 2006. Србија је ушла у Партнерство за мир НАТО-а и сарађује са алијансом на неколико пројеката, укључујући јачање капацитета земље да безбедно складишти и уклања вишкове муниције.
Звоно за узбуну била је експлозија у војном складишту у Параћину, у октобру 2006, која је указала на потребу да се уклони застарела муниција. У експлозији није било жртава, али је складиште уништено, а град је претрпео огромну материјалну штету.
„Безбедност и стабилност на Западном Балкану су приоритет за Уједињено Краљевство, после дешавања у протекле две деценије. Самим тим, било је природно да наше министарство одбране позитивно одговори на молбу Србије НАТО-у за помоћ у уклањању вишкова муниције“, изјавила је Мериот Лесли, стална представница Уједињеног Краљевства у НАТО.
Представници Министарства одбране Србије кажу да ће прва фаза пројекта коштати 3,7 милиона евра, од чега је Србија обезбедила 450.000 евра.
Помоћ НАТО-а на пројекту није само финансијска. Алијанса ће водити процес и вршити његов надзор. Србија је тражила помоћ НАТО и у побољшању капацитета за демилитаризацију заосталог наоружања у Крагујевцу, у централној Србији.
„Техничко ремонтни завод Крагујевац, као једина овлашћена институција у Министарству одбране и оружаним снагама Србије за демонтирање муниције, у потпуности је спреман за почетак тог процеса. Средства би требало да буду прикупљена до краја 2013, а имплементација пројекта да почне у јануару 2014“, саопштило је Министарство одбране Србије за SETimes.
Сарадња Србије са НАТО-ом покренула је питање односа те земље са алијансом. У децембру 2007. Србија је прогласила војну неутралност и саопштила да неће постати чланица ниједног постојећег војног савеза.
Александра Ласандова из словачке амбасаде, контактне амбасаде НАТО-а за Србију, изјавила је за SETimes да се односи између Београда и НАТО-а могу описати као „прагматични, практични, узајамно корисни и позитивни“.
Она је додала да сарадња Министарства одбране Србије и НАТО-а даје конкретне резултате.
„Може се говорити о конкретним постигнућима у домену реформи и борби против корупције у оружаним снагама кроз НАТО-ову иницијативу изградње интегритета“, каже она.
Помоћник министра одбране Мирослав Јовановић изјавио је у интервју за београдске медије да Србија не тежи чланству у НАТО-у, али да је војна неутралност не спречава да сарађује кроз Партнерство за мир.
Ласандова се слаже да будући односи Србије и НАТО у највећој мери зависе од одлука које буде доносио Београд.
„Биће изузетно важно да се финализује текст првог Појединачног партнерског акционог плана који је тренутно на српској страни. Једном када буде финализован, сарадња ће бити подигнута са чисто војног нивоа на политички ниво. Тај програм омогућиће Србији да успешније сарађује и НАТО-у да покреће више пројеката од обостраног интереса, као и да пружа ефикаснију помоћ реформама у Србији“, каже она.
Међутим, према подацима агенције Ипсос Стратегиц Маркетинг из јула, само 13 одсто грађана подржава евентуални улазак Србије у НАТО.
Предраг Симић, професор Факултета политичких наука у Београду, каже за SETimes да би чланство у НАТО-у било корисно за Београд.
„НАТО и ЕУ су два дела исте целине, трансатлантске заједнице -ЕУ је организација за лепо време, а НАТО организација за невреме“, каже Симић.
Војни аналитичар Александар Радић каже да се геостратешки положај Србије погоршава због неуласка у НАТО, посебно од када су Хрватска и Албанија постале чланице.
„Хрватска намерава да постане лидер у региону и постепено ради на томе, док Србија на неки начин остаје заробљеник историје“, каже Радић.
Врата НАТО-а стално су отворена за Србију, изјавио је генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмунсен у интервјуу српским медијима.
„Став НАТО је такав да су наша врата отворена, под условом, наравно, да земље које су заинтересоване да нам се придруже испуне извесне услове и критеријуме. Србији је познато шта треба да уради, мора да уради домаћи задатак и спроведе све неопходне реформе на домаћем плану. Наша врата нису аутоматски отворена, потребно је показати добру вољу. Кратак одговор за Србију је да смо ми спремни када она то буде била“, каже Расмунсен.
