„Гардијан“ пристао да користећи „досије Сноуден“ не штети безбедности Британије

ЛОНДОН ЗАБРИНУТ ДА ЋЕ „СНОУДЕНОВИ ДОКУМЕНТИ“ ОТКРИТИ

ЊЕГОВУ ТАЈНУ БАЗУ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

• „Индепендент“ тврди да је „Гардијан“ морао да пристане да „заобиђе“ докумената која показују како су британски оператори „Бритиш телеком“ и „Водафон“ тајно сарађивали са електронском шпијунажом GCHQ - Штабом владине везе - омогућавајући јој да пресреће интернет-комуникацију

         ЛОНДОНСКИ „Гардијан“ је приморан да пристане на захтев власти Уједињеног Краљевства да не објављује „материјале бившег сарадника CIA Едварда Сноудена који би доводили у питање националну безбедност“.

         Ово је објавио други лондонски лист „Индепендент“, нагласивши: главник уредник „Гардијана, Алан Расбриџер, сагласио се да ограничи даље писање засновано на „Сноуденовим документима“. Ово се посебно односи на документе који показују како су британски оператори „Бритиш телеком“ и „Водафон“ тајно сарађивали са електронском шпијунажом GCHQ - Штабом владине везе - омогућавајући јој да пресреће интернет-комуникацију.

         Сам „Гардијан“ није пристао да прокоментарише писање „Индепендента“ који још тврди да се званинични Лондон наводно прибојава да би „Сноуденов досије“ могао бити објављен изван Велике Британије. Поготово што копије докуменхата поседује амерички новинар Глен Гринвалд који ради за „Гардијан“ а живи у Бразилу.

         Што је посебно занимљиво, „Инденпендент“ је објавио да је Лондон највише забринут да би „Сноуденови документи“ могли довести до открића где се налази британска тајна база на Блиском Истоку. А та база управо прењсреће своју интернет-комуникацију у том региону.

         Уз све ово, дошло је до новог обрта у „афери Миранда“.

         Бритнаски агенти су Гринвалдовом партнеру Давиду Миранди на лондонском аеродрому Хитроу - како се испоставља - одузели десетине хиљада станица „нарочито осетљивих докумената“. Таквих да је британска министарка унутрашњих послова Тереза Меј наложила да се „Мирандини фајлови одмах изуче у интересу националне безбедности“

         Суд је такво „изучавање“ дозволио до 30. августа, али је забранио њигово копирање и „предају трећим лицима“