БАЛИСТИЧАР: Гранате на цивиле у Сарајеву испаљивала Изетбеговићева армија

ЗОРИЦА СУБОТИЋ У ХАГУ ОПОВРГЛА МУСЛИМАНСКА И ЗАПАДНА ПОДМЕТАЊА ВОЈСЦИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

• Минобацачке гранате које су у сарајевском насељу Алипашино Поље, 22. јануара 1994, убиле шесторо деце, а раниле пет особа, по Караџићевом вештаку, долетеле су из правца положаја АБиХ, а не ВРС, како је наведено у оптужници
• Суботић је сличан закључак донела и о експлозијама граната које су на Добрињи, 4. фебруара 1994, убиле осам, а раниле 18 грађана, заснивајући га на тврдњи да су босански истражитељи погрешно утврдили правац долета пројектила
• Анализирала је и експлозију у којој је у Улици Васе Мискина, 27. маја 1992, убијено 26 особа у реду за хлеб, иако је тај инцидент уклоњен из оптужнице против Караџића. Према њеном налазу, граната је била испаљена са удаљености од „100-120 метара”, док су први положаји ВРС били на „1.700-1.800 метара”

         ПРВИ председник Републике Српске Радован Караџић је на основу исказа вештака одбране за балистику Зорице Суботић, оповргавао данас пред Хашким трибуналом кривицу Војске РС за експлозије с масовним цивилним жртвама у Сарајеву, 1992-95.

         Оптужница Караџића (67) терети за терорисање становништва Сарајева кампањом минобацачких и снајперских напада.

         У свом извештају, заснованом на анализи истражног материјала и трагова на терену, Суботић је побијала закључке полиције у Сарајеву и Унпрофора да су гранате у низу тешких инцидената на сарајевским улицама биле испаљене са положаја ВРС.

         Суботић је, на основу техничких детаља које је изложила, сугерисала, а у неким случајевима и тврдила да су пројектили који су изазвали жртве долетели из правца положаја Армије БиХ.

         По вештаку одбране, истражитељи у Сарајеву погрешно су утврдили одакле је долетела граната од које је, 12. јула 1993, страдало 13 грађана у реду за воду. Анализирајући трагове експлозије, Суботић је закључила да је пројектил долетео из правца супротног оном који је наведен у оптужници.

         Установила је, као и сарајевски истражитељи, да је мина експлодирала када је погодила једну жену у реду.

         Навод оптужнице да је ВРС, 1. јуна 1993, отворила ватру из минобацача на учеснике фудбалске утакмице у насељу Добриња, Суботић је оспоравала указујући да је прва истрага о том инциденту спроведена две године касније, до када је место догађаја било „контаминирано”.

         Назначила је и да је тада пронађен само траг једне мине, а да су други кратер тек 2001. пронашли истражитељи трибунала.

         Минобацачке гранате које су у сарајевском насељу Алипашино Поље, 22. јануара 1994, убиле шесторо деце, а раниле пет особа, по Караџићевом вештаку, долетеле су из правца положаја АБиХ, а не ВРС, како је наведено у оптужници.

         Суботић је сличан закључак донела и о експлозијама граната које су на Добрињи, 4. фебруара 1994, убиле осам, а раниле 18 грађана, заснивајући га на тврдњи да су босански истражитељи погрешно утврдили правац долета пројектила.

         Примећујући латинична слова на остатку гранате, сведокиња је тврдила да је ВРС имала само гранате са ћириличним натписима.

         Суботић је анализирала и експлозију у којој је у Улици Васе Мискина, 27. маја 1992, убијено 26 особа у реду за хлеб, иако је тај инцидент уклоњен из оптужнице против Караџића.

         Према налазу вештака, граната је била испаљена са удаљености од „100-120 метара”, док су први положаји ВРС били на „1.700-1.800 метара”.

         У посебној анализи о експлозијама модифкованих авио-бомби које је испаљивала ВРС, Суботић је закључила да су ти пројектили са задовољавајућом прецизношћу погађали зоне војних циљева у Сарајеву, узимајући у обзир чињеницу да је у тим експлозијама погинуло 11 особа, тешко повређено четворо, а лакше 39 људи.

         Налазе о две експлозије на сарајевској пијаци Маркале, Суботић ће пред судијама изложити сутра.