ВУЛИН: Парафирано у Бриселу је мање од Резолуције – Вучић је преломио
ДИРЕКТОР ВЛАДИНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА КИМ ПОДНЕО ОСТАВКУ СРБИЈИ, СУТРА ЋЕ ВЛАДИ - ТРАНСКРИПТ
- Парафирано је небо у односу на ону таму и ону земљу коју су нам нудили. Али, то небо још увек није довољно плаво
- То што смо прихватили је у односу на оно што смо одбили - огромна разлика. Страшна. Потпуно нема везе једно са другим. Али, једноставно: није довољно добро. Мислим да смо могли да урадимо и корак даље
- Треба да се парламент упозна са овим што је прихваћено јер је мање од Резолуције
- Знате, ово су тешка времена и тешке одлуке. Не може свако ни да их донесе. Ја не бих могао да их донесем. Ја немам Вучићеву храброст! Ја не бих ово могао да урадим! За мене би ово било превише. Он је преломио и носи то са собом!
- Ми смо умели да одлазимо у Брисел као у Дејтон. Са идејом да правимо једну заједницу српских општина која, како Ештон воли да каже, „има зубе“. А они су нас често чекали као да смо у Ердуту. Као да долазимо да потпишемо капитулацију
- Није лепо ни што нам се тај чувени датум даје или не даје на Видовдан! Кад смо први пут чули то, рекли смо Филеу: јел` може 27, или 29? Било кад, само немојте на Видовдан. Водите бар толико рачуна о нама
- Дао сам вам реч, Срби са КиМ, да ће бити другачије. Нисам успео! Извините што нисам успео! Ако можете да нађете храбрости у свом срцу да ми опростите - опростите ми. Ја се том опроштају од вас надам. Тражим га. Враћате ми сад моју реч. Тако ми враћате и моју част
ДИРЕКТОР владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин поднео је вечерас оставку на ту функцију, наводећи да је незадовољан споразумом Београда и Приштине који је парафиран прошле седмице у Бриселу.
„Данас пред вама и пред народом, а сутра пред Владом и Српском напредном странком морам да понесем оставку на место директора Канцеларије", рекао је Вулин за Радио–телевизију Србије.
Вулин је навео да је и током бриселских преговора био против парафирања споразума у облику у ком је он на крају прихваћен.
„Дао сам реч Србима са Косова да ће споразум бити другачији и да ћу успети да направим оно што је можда немогуће", рекао је Вулин и додао да у потпуности подржава захтев Срба са Косова да буде расписан референдум о споразуму Београда и Приштине.
Факти објављују транскрипт онога што је Вулин био питан и што је на то рекао:
* Чули смо да је делегација била дубоко подењена, да је пет људи гласало за прихватање споразума. На којој страни је био Александар Вучић?
Против. Иначе бисмо прихватили. То што смо прихватили је у односу на оно што смо одбили - огромна разлика. Страшна. Потпуно нема везе једно са другим. Али, једноставно: није довољно добро. Мислим да смо могли да урадимо и корак даље.
* Сада је на реду имплементација и говори се да се од Србије очекује да у томе учествује. Шта то представља?
Није спорно да се то очекује од Србије, само, ја не знам како! Србија нема оружане ефективе на Косову и Метохији. Србија нема извршну власт на Косову и Метохији. Своју оружану силу је Србија повукла након бомбардовања, а од нас се очекује да у потпуности одговарамо за сваки корак у имплементацији на КиМ. То једноставно није могуће и у најмању руку није поштено.
У најмању руку то следује као неки будући услов и неки будући разлог да нам кажу: нисте имплементирали.
* Шта можемо да урадимо друго?
Знате, једино што држава Србија ради на Косову и у чему је врло важна јесте да обезбеђује личне дохотке. Да их укинемо? Па нећемо! Не можемо да оставимо ону сиротињу без хлеба. Не можемо! Нико то не би урадио! То је једини начин.
* Али, то поручују људи из државног врха: да ће образовање, здравство, дакле, ти сегменти важни за свакодневни живот Срба и даље остати у ингеренцији и да неће бити отпуштања...
Тако је. Не сме ниједно радно место да се затвори!
* Ту нема спора? Па кад је тако, чиме ћемо да имплементирамо?
Државни врх мора да разговара озбиљно са представницима Срба са КиМ и да са њима нађе најприхватљивије модусе и за једну и за другу страну.
Али, обраћам се међународној заједници: водите рачуна о томе да држава Србија нема ни војску ни полицију на КиМ. А кад то немате - онда нисте у стању да спроведете оно што се зове монополом физичке силе. То значи: водите рачуна о ономе што људи на КиМ осећају, како живе. Немојте да робујете датумима, немојте да их малтретирате.
Није лепо ни што нам се тај чувени датум даје или не даје на Видовдан!
Кад смо први пут чули то, рекли смо Филеу: је л` може 27, или 29? Било кад, само немојте на Видовдан. Водите бар толико рачуна о нама. То је као кад бисмо ми вас позвали да дођете на неку седницу, а католички је Божић. То би било непристојно са наше стране, забога, знамо шта је ваш празник и шта се ради на тај дан.
Штефан Филе
Није лепо што то раде на Видовдан, могли су неки други дан!
Али, немојте да робујете датумима. Ако хоћете да се нешто уради - нека се то уради зато што то људи желе, зато што људи осећају да то треба да се уради. Немојте притискати Србију, немојте силовати Србе на КиМ да ураде нешто што не желе!
Неће моћи! Превише је! Претешко је!
* Сада кад сте споменули и евентуалну употребу силе и безбедност Срба на КиМ: да ли је и та гаранција да НАТО, као што Вучић каже, да ту неће крочити албанска чизма и будућа војска Косова...
То је сада од огромне важности и то је баш нешто што је ушло у наш разговор кад се Вучић појавио у нашем преговарачком тиму и на чему је тврдоглаво инсистирао. А у почетку су они одбили саму идеју и рекли су: која је то држава на свету – иако ми не признајемо ту државу, али ајде, то им је пало на памет – кад њена војска не може да се креће где хоће? Вучић је баш рекао: па Кореја, држава коју сте ви направили и где војска не може да се креће где год хоће. И, ућутали су и добро је да су ућутали.
То је велика гаранција и то је јако важно. На период од 10 година неће моћи да улазе представници тих оружаних формација, како год се они звали.
Јесте: то је велика и важна гаранција.
* Е, сад кад је реч о учешћу Србије у примени споразума: да ли мислите да ће доћи до промене закона, до промене Устава? Да ли се и то подразумева?
Па, мора, по мом мишљењу, да се прво спроведе расправа у парламенту, будући да је ово мање од Резолуције.
Дакле: треба да се парламент упозна са овим што јесте мање од Резолуције – да видимо шта смо урадили и шта смо направили.
Знате, ово су тешка времена и тешке одлуке. Не може свако ни да их донесе. Ја не бих могао да их донесем. Ја немам Вучићеву храброст! Ја не бих ово могао да урадим! За мене би ово било превише.
Он је преломио и носи то са собом!
А на прошлом Видовдану – то мало људио зна, сећате се Росу је тукла наше људе који су били на Видовдану, скидала оне мајице, било је тешко, било је брутално. Знате ли ко се тукао са њима, осим мене, што је скоро нормално? Вучићев син, имао је 14 година. Данило. Ја сам га водио.
Преломити то са таквом породичном историјом - то је велика храброст! Ја му на томе честитам.
Али, то и даље не значи да ја могу да носим овај и овакав споразум Србима на Косову и Метохији. Претешко је за мене.
* Кад је реч о позицији Србије, пошто је јуче добила препоруку Европске комисије за приступање ЕУ, да ли је њена позиција сада оснажена, па чак и када је о Косову реч?
Ако би људи из ЕУ били елементарно поштени: наша позиција не да би била ојачана, него зацементирана за вјек вјекова. Она је снажнија од неких чланица ЕУ, јер то колико се Србија жртвовала и шта је све урадила да би дошла до близу ЕУ - то је нешто што би се морало више него ценити, што би се морало ценити толико да се већ неки конкретни кораци бољег и другачијег и праведнијег живота виде.
Ја се бојим да и сада у ЕУ постоје неке земље које ће инсистирати на новим условима.
Они кажу: нема нових услова, али се сете: видећемо како се спроводи имплементација.
Знате шта то значи: да, рецимо, приштинска страна може да се устврдоглави око нечега и да не дозволи да се то дешава. Ево, сви се ми договорили и рекли како смо рекли, а Приштина каже: не може да буде финансирање осим кроз народну банку Косова. Ми кажемо: не долази у обзир, па ми не признајемо Косово. Око тога је био спор и поводом ИБМ. Нисмо признали и на крају су морали то да прихвате, али још нису у стању да промене закон да се новац који се прикупи на административним прелазима уплаћује у Комерцијалну банку, а одатле у Фонд којим ће управљати, између осталог, и Србија.
То смо успели да урадимо у случају ИБМ. Видећемо да ли ћемо успети и сад. Ја сам сигуран да хоћемо...
И сад, рецимо, Приштина каже: ми смо суверена земља, нас су признали ови или они...
* И, шта?
Рећи ће: није остварен процес имплементације, Србија је крива.
* Зашто је крива? Што није попустила?
Знате, ми смо умели да одлазимо у Брисел као у Дејтон. Са идејом да правимо једну заједницу српских општина која, како Ештон воли да каже, „има зубе“.
А они су нас често чекали као да смо у Ердуту. Као да долазимо да потпишемо капитулацију, односно мирну реинтеграцију Славоније.
То је то суштинско неразумевање које се у Бриселу стално дешавало.
Они су увек полазили од претпоставке да смо ми земља која је изгубила рат а неким чудом успела да избегне казну за губитак рата свих ових година.
* Има оних који процењују да - није било Дејтона не би било ни Републике Српске. Да ли сте и ви евентуално размишљали на такав начин кад је о овом споразуму реч?
Свакако, свакако. Само што мислим да овом споразуму треба још нешто да би било тако.
Потребно је још много тога. Ми ћемо, истина, имати председника, скупштину и имаћемо савет или веће и значај њихов ће зависити од њихове снаге, харизме. Од њихове вредноће. Али, неће зависти од њихове институционалне снаге, јер они нису институционално моћни.
А ја бих волео да имамо институционално моћне органе, па нека их воде људи који нису можда бог-зна-како харизматични, или неће имати такву политичку генијалност, али ће имати систем који ће их водити.
Нажалост, опет кажем, у позицији смо у каквој јесмо. Ово је небо у односу на ону таму и ону земљу коју су нам нудили. Али, то небо још увек није довољно плаво. Једноставно није.
* У неким вашим размишљањима звучите углавном фаталистички с обзиром да овај споразум не значи прејудицирање статуса, или мислите другачије?
Није то сада ствар прејудицирања статуса. Колико Срба толико и Србије.
Задржимо ли ми Србе на КиМ и успемо ли да урадимо ову ствар за коју сам се ја надао да ћемо успети: тај септембар.
Септембар у коме ће Срби постати прави Срби – не Срби који ће бити блиски Тачију, који ће бити блиски Харадинају, него који ће бити блиски Србији и Србима.
Успемо ли то, ми смо већ чудо направили. Ми смо већ пуно шта изменили.
Али, замислите колико би наша преговарачка позиција била другачија да – замислите - у парламенту седе 23 права представника Срба са КиМ!
У приштинском парламенту кад изађете и кажете „Косово и Метохија” одузму вам реч и казне вас нешто! Е замислите у септембру, да смо дочекали септембар, у коме 23 посланика српска излазе и сваки од њих каже: ја, као посланик са Косова и Метохије...
* А јесте ли предлагали такав сценарио?
Па, јесам али је процена била да економски и политички не можемо да добијемо ни у септембру боље и да ће нам у септембру – без обзира шта се буде дешавало – дати само још горе услове.
И, то је ствар која је преломљена, коју су пресудили бољи и праведнији од мене.
* Међутим, када је реч о споразуму, чујемо поруке из Владе да је он само бај-пас до коначног трешења и да је и ово само епизода. Шта још Србија може да уради?
Србија прво мора да ојача Србе на КиМ. Мора да постигне, ако смо већ говорили о историјском споразуму са Приштином, хајде да почнемо да говоримо о историјском споразуму унутар Срба.
Први корак нека буде референдум. Други корак нека буде прихватање резултата тог референдума и живот у складу резултатима. А из њега нека изађе све остало.
Знате, Вучић је у ових пар месеци израстао у неспорног вођу Срба по свим показатељима: од популарности, бројности, посла... по чему год хоћете.
То је начин и то је прилика да кроз референдум и оно што га чека после референдума управо то и докаже и да потврди ту вредност.
Дакле, два корака: јединство око референдума и историјски споразум Срба са Србима.
* Да ли је могуће да ће се, кад је реч о коначном решењу, права битка ипак водити у УН и од чега то зависи?
Мој велики страх је да ће уследити талас признања. Многе су земље једва чекају да се ми нешто договоримо да би себи опрале савест. Не зато што су принципијелне или што смо ми нешто погрешили, него само чекају: хајде да учинимо услугу неким моћним државама, које нас иначе притишћу, да признамо Косово, а сада имамо оправдање, јелте, и ви сте разговарали, нешто сте преговарали, ми смо јако задовољни због тога, хајде да признамо Косово.
Ја се плашим тог таласа. Наша дипломатија мора сада да ради да заустави тај талас и морамо да још више појачамо односе са Русијом и Кином да би уместо нас то радиле, јер ми немамо снаге за тако нешто.
Не буде ли се то десило, може доћи до палестинског сценарија: да имате двотрећинску већину у Генералној скупштини, па вас изгласају као неку врсту члана посматрача, али, ту сте. Немате право гласа, али сте ту. Ја се плашим да се то не деси.
И, опет нам је потребан онај историјски споразум Срба са Србима – да би се и то зауставило.
Знате, ако сте приметили: ми како променимо Владу, ми променимо и правац. Ја се бојим шта ће се десити неки следећи пут. Ова Влада је показала једну занимљиву особину и драго ми је због тога - да је прихватила међународне обавезе.
Шта ако, рецимо, дођу на власт партије које...
Ево, ми у Бриселу тамо преговарамо, а из Приштине долазе само гласови: ако попустите - изгореће Приштина, а нама стижу писма опозиционих шефова које нико живи није позвао да пишу писма, нити је ико читао та писма осим нас несретника који тамо гледамо на интернету шта се дешава у Србији, а они пишу - да Косову треба дати ССП.
Па јесте ли могли нешто горе да нам напишете у том тренутку? Зар нисте могли да издржите 24 сата да се све заврши, па да онда кажете: живело Косово?! Него шаљете ми писмо - ви из ЛДП-а - и тражите да Косово добије ССП!
Знате ли како то делује кад дође у Брисел? Кажу: ево, пола ваше земље хоће да призна Косово. Шта се ви жалите?
Шта ако се деси таква промена власти? Има да признају сами у УН.
* Шта ће бити даље обавезе Канцеларије за КиМ?
Биће велике и одмах препоручујем ономе ко ће доћи после мене: село Суво Грло у Дреници, у срцу таме, 350 Срба од чега је 120 деце, не знате које је лепше од лепшег.
У срцу таме. Никада се нису селили и никада нису одлазили. Фали им ЕКГ, мислим да ћемо завршити до петка. Треба им 400 медицинских картона, инхалатор, боце за кисеоник, два мерача за шећер, мерачи притиска. Не би било лоше да се докторки продужи уговор. Треба им семенски материјал. Треба им бели лук. Нећете веровати: до септембра неће бити белог лука. Треба у Сувом Грлу да купимо још три ара земље да бисмо повећали двориште.
Суво Грло, породица Томашевић
Треба да у Штрпцу направимо вртић и направићемо га акцијом братимљења са Новим Садом. Треба да у Вучитрну подигнемо зграду за расељене, да завршимо зграду у Звечану. Треба да обновимо мостове у Лепосавићу – поплава их однела. Послали смо Влади: 88 милиона динара штета. Треба, треба, свашта треба...Само треба бити уз овај народ доле.
* Како видите своју политичку каријеру у будућности и положај ваше странке?
Покрет социјалиста нема сукоб са СНС. Ми смо део победничке коалиције. Имамо, као што се види, различита мишљења кад је у питању овај споразум – не могу да кажем поводом Косова и Метохије.
Не мисле ни СНС и Александар Вучић да је КиМ нешто што треба напустити и заборавити .
Разликујемо се око тог споразума и и даље ћемо се око тога разликовати. Али, ми себи не тражимо друг политичке савезнике.
Уосталом, нека каже СНС да ли јој требамо као савезник или не требамо. Ако не требамо, ми ћемо корачати сами као што смо корачали и до ових избора. Ако терба да наставимо заједно за боље Србије: да!
Са Поносом ћемо то радити са људима у које искрено верујемо и чији резултатима, првенствено борби против корупције, се ја као човек заиста искрено дивим.
Што се мене тиче, биће ово тешка времена. Обично вас -кад сиђете а власти - медијски провуку кроз блато. А онда међународна заједница, која је прилично утицајна, сигурно ће имати примедбу где год да се ово не баш пријатно лице које се одазива на Александар Вулин појави.
То је терет који вољно носим.
Још једном: овај споразум је бољи од оног што су хтели да прихватимо и што су многи међу нама хтели да прихвате. Али, једноставно, није довољно добар.
Могли смо више да чекамо.
И друго: дао сам вам реч, Срби са КиМ, да ће бити другачије. Нисам успео!
Извините што нисам успео! Ако можете да нађете храбрости у свом срцу да ми опростите - опростите ми. Ја се том опроштају од вас надам. Тражим га.
Враћате ми сад моју реч. Тако ми враћате и моју част.
Ја више нисам ваш директор. Борићу се и даље за вас колико могу и како могу. Али, немојте сумњати да вас воле и они који су ово одлучили, првенствено мислим на Вучића, и да мисле о вама.
Уосталом, већ на следећем састанку државног врха са Србима са КиМ то ћете одлучити.
Била ми је част што сам вас водио у овом кратком временском периоду. Осећам се као да сам то радио целог живота.
* Да ли мислите да вас је и Вучић гледао и како је реаговао?
Он ретко гледа тв пошто обично нешто чита и обично је на телефону. Ако има реприза у неком јутарњем термину – гледаће.
А ми ћемо се, ја се надам, поново видети и рећи шта имамо да кажемо. Ја сам га довољно гњавио у Бриселу, он је довољно гњавио Тачија у Бриселу. Па можда је време да поразговарамо поново и у Београду.
У сваком случају: био сам поносан на њега како се борио. Надам се да је и он поносан на мене што сам и ово вечерас урадио и рекао.
Верујем, ма колико му можда тешко пало, да ће разумети и да зна да ја не бих био ја да сам поступио другачије.
