Гигерих: Рат у Украјини омогућава Европи да војно постепено сустигне Русију

ЗАПАДНЕ РЕАКЦИЈЕ НА НАТО-ПРЕТЊУ РУСИЈИ ПРЕВЕНТИВНИМ УДАРИМА

Адмирал Ђузепе Каво Драгоне

* Лавину покренуо шеф војног комитета НАТО адмирал Ђузепе Каво ДРАГОНЕ изјавом о „превентивним ударима“ против Русије који се наводно могу сматрати „одбраном“ и „одвраћањем“

* Бивша висока званичница Стејт департмента Кери ФИЛИПЕТИ: „Ако НАТО заузме оштрији став, Сједињене Државе нису обавезне да учине исто. На нама је да предузмемо 'оне акције које сматрамо неопходним, и то само у случају напада на неку земљу НАТО“

* Амерички потпуковник америчке војске Данијел ДЕЈВИС: Алијанса се годинама хвали да чини све што може да помогне Украјини да „убија Русе“. Држање европских политичара је апсурдно и смешно, можда чак и самоубилачко. Све ће то само присилити Русију да још више презире НАТО

* The Economist: „Европски издаци за одбрану већ су номинално 50% већи него 2022. године. У мају 2025. године Европска комисија основала је фонд са 150 милијарди евра како би државама чланицама ЕУ обезбедила кредите са ниском каматом за одбрамбене инвестиције. Скептици су сумњали да ће бити много зајмопримаца. Али, до 30. новембра је 19 земаља већ поднело захтев... Само Пољска тражи 43,7 милијарди евра“

______________________________________________________________

           ИЗЈАВА шефа Војног комитета НАТО-а Ђузепеа Кавоа Драгонеа о могућности „превентивних удара“ алијансе против Русије изазвала је узбуђење и на Западу.

           Новинска агенција Ројтерс пренела је да је Москва те речи окарактерисала као „изузетно неодговоран корак, што указује на спремност НАТО да настави ескалацију“.

           Адмирал Драгоне је уверен да се „превентивни удари“ против Русије могу сматрати „одбраном“ и „одвраћањем“, али признаје да остају питања у вези са законитошћу.

           Фокс њуз је навео да су адмиралове изјаве већ довеле до „ескалације тензија“ између алијансе и Русије.

           Пренео је и ово мишљење бивше високе званичнице Стејт департмента Кери Филипети:

           „Ако НАТО заузме оштрији став, Сједињене Државе нису обавезне да учине исто. На нама је да предузмемо 'оне акције које сматрамо неопходним, и то само у случају напада на неку земљу НАТО“.

           Ратоборна реторика НАТО узнемирила је независног новинара Томаса Фејзија:

           „Потпуно лудило. Запад већ напада Русију, пошто је свака украјинска акција на руској територији могућа само захваљујући западној техничкој и логистичкој подршци. Тренутна конфронтација између Северноатлантске алијансе и Москве само je наставак вековне кампање Запада који настоји да ослаби, изолује и обузда Русију. Тај антагонизам је настао много пре Совјетског Савеза и произлази из геополитичких и цивилизацијских мотива: западне силе су историјски сматрале Русију превише огромном, превише независном и превише културно препознатљивом да би се интегрисала у систем који предводи Запад“.

           Пензионисани потпуковник америчке војске Данијел Дејвис дели слично мишљење. Он истиче да се алијанса годинама хвали како чини све што може да помогне Украјини да „убија Русе“.

           Он држање европских политичара сматра „апсурдним и смешним, можда чак и самоубилачким“:

           „Све ће то само присилити Русију да још више презире НАТО“.

           The Economist скреће пажњу на брзи раст војних издатака у земљама ЕУ:

           „Европски издаци за одбрану су већ номинално 50% већи него 2022. године. У мају 2025. године Европска комисија основала је фонд са 150 милијарди евра под називом SAFE (Безбедносна акција за Европу) како би државама чланицама ЕУ обезбедила кредите са ниском каматом за одбрамбене инвестиције. Скептици су сумњали да ће бити много зајмопримаца. Али, до 30. новембра је 19 земаља већ поднело захтев... Само Пољска тражи 43,7 милијарди евра“.

           Међународни институт за стратешке студије са седиштем у Лондону сматра да би до 2027. године Русија могла постати „директна претња Европи“,

           Према речима генералног директора тог института, Бастијана Гигериха, борбе у Украјини омогућавају Европи да постепено сустигне Русију.

           Бивши амерички обавештајни официр Скот Ритер изразио је скептицизам у погледу способности ЕУ да створи проблеме Русији:

           „Не бринем се због ескалације са стране Европе. Она не може да ескалира. Нема шта да понуди, а политичка тежина европских земаља постала је толико занемарљива да САД више не координирају са њима поводом украјинског сукоба“, рекао је Ритер. И додао:

            „Никога није брига за Европу. Нису битни.“