Муслимани убијали свој народ у Сарајеву да би навукли међународни гнев на Србе

ВОЈНИ ПОСМАТРАЧ УН НОВОЗЕЛАНЂАНИН РИЧАРД ГРЕЈ ПОТВРДИО НА СУЂЕЊУ РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ

• Муслиманске снаге имале су обичај и да гранатирају простор испред зграде Председништва БиХ кадгод је ту боравио неки од страних дипломата.Граната би обично пала – испричао је Греј - док је страни званичник разговарао са Алијом Изетбеговићем у згради Председништва
• То догодило – посведочио је - док сам пратио шефа британске дипломатије Дагласа Херда, мировног посредника лорда Питера Карингтона и званичника УН Марака Гулдинга
• Тако је било и 17. јула 1992.током Хердове посете кад је граната убила десетак грађана. Стајао сам на степеништу Председништва и чекао Хердов долазак. Видео сам почасни строј босанске полиције како се повлачи, а двојица официра АБиХ која су стајала поред мене погледала су на сат, ушла у зграду и затворила врата. Граната је пала одмах затим. Сместа су се појавила амбулантна кола и телевизијске екипе
• На команду УНПРОФОР-а пуцали су и снајпери с околних зграда, а покретни минобацачи користили су штаб УН као „штит", отварајући ватру из његове близине, изјавио је сведок, додајући да су због тога улагани стални протести муслиманским властима.

         БИВШИ војни посматрач УН Ричард Греј изјавио је данас, сведочећи у одбрану Радована Караџића пред Хашким трибуналом, да су муслиманске снаге и власти 1992. године убијале сопствени народ ради медија, у покушају да изазову интервенцију против Срба.

         Новозеландски пуковник Греј посведочио је да је „свеобухватна стратегија" власти у Сарајеву била да привлачењем ватре Војске Републике Српске на цивилне објекте и изазивањем сопствених жртава издејствују инострану војну интервенцију против Срба.

         У спровођењу те стратегије, по сведоковим речима, муслиманске снаге имале су обичај да гранатирају простор испред зграде Председништва БиХ кадгод је ту боравио неки од страних дипломата.

         „Граната би обично пала док је страни званичник разговарао са Алијом Изетбеговићем у згради Председништва", рекао је Греј, прецизирајући да то догодило док је пратио шефа британске дипломатије Дагласа Херда, мировног посредника лорда Питера Карингтона и званичника УН Марака Гулдинга.

         Описујући како је 17. јула 1992. минобацачка граната испред зграде Председништва БиХ, током Хердове посете, убила десетак грађана, Греј је нагласио да је „без икакве дилеме уверен да су босанске снаге тада убиле свој народ ради медија".

         „Стајао сам на степеништу Председништва и чекао Хердов долазак. Нико није имао сатницу... Видео сам почасни строј босанске полиције како се повлачи, а двојица официра АБиХ која су стајала поред мене погледала су на сат, ушла у зграду и затворила врата. Граната је пала одмах затим. Сместа су се појавила амбулантна кола и телевизијске екипе да сниме јадне погинуле и рањене људе. Тај инцидент потврдио је без икакве могуће дилеме да су снаге Председништва БиХ убијале сопствени народ ради медија", описао је сведок.

         Он је сугерисао да је његово уверење делио и тадашњи командант УНПРОФОР-а, канадски генерал Луис Мекензи, који је о томе и јавно говорио.

Ричард Греј

         Греј је муслиманске снаге означио и као највероватније виновнике минобацачког напада на групу младих испред седишта УН у згради сарајевског ПТТ-а, 13. јула 1992.

         Тинејџери су се окупили у подножју зграде зато што су им канадски војници УНПРОФОР-а са спратова бацали слаткише, кад је, по сведоковој изјави, пала граната. У експлозији је страдала једна девојчица, а више деце је рањено.

         На команду УНПРОФОР-а пуцали су и снајпери с околних зграда, а покретни минобацачи користили су штаб УН као „штит", отварајући ватру из његове близине, изјавио је сведок, додајући да су због тога улагани стални протести муслиманским властима.

         Муслиманске снаге су, по Грејовом сведочењу, пуцале из минобацача на возилима и из тенкова смештених на паркингу код болнице Кошево провоцирајући ВРС да тамо узврати након што би место напустили.

         Пуковник Греј назначио је да су у неколико прилика припадници АБиХ убили „плаве шлемове" из Француске и Украјине.

         Сведок је казао и да је тачно да током два летња месеца 1992. ВРС није „иницирала паљбу, него само одговарала" на ватру из Сарајева, како је његове речи са састанка који су имали 18. августа 1992. у својим белешкама навео командант ВРС Ратко Младић.

         У унакрсном испитивању, заступник оптужбе је сведоку сугерисао да војни посматрачи УН нису могли утврдити ко је тада први отварао ватру, а ко узвраћао.

         „Нисмо могли сигурно 100 одсто, али са 85 одсто сигурности јесмо", одговорио је Греј.

         На питање да ли је ВРС претјераном артиљеријском ватром узвраћала на дејства Армије БиХ из Сарајева, сведок је казао да је то тачно.

         „Ако би снаге Председништва БиХ испалиле шест граната, ВРС би узвратила са 30, 40 и 50 граната", одговорио је.

         Пошто му је тужилац предочио да по извештају УНПРОФОР-а није могла бити одређена локација с које је 13. јула 1992. на сарајевске тинејџере била испаљена граната из минобацача, Греј је то потврдио, рекавши да су у правцу долета пројектила биле и муслиманске и српске снаге.

         Сведок је, међутим, нагласио да би „те јадне тинејџере било изузетно тешко погодити тако прецизно" ако их посада минобацача није могла видети, па је стога највероватније да је граната била испаљена с блиских положаја, које су држале муслиманске снаге.

         Настојећи да га прикаже просрпски настројеним, тужилац је цитирао сведокове речи објављене у „Њујорк тајмсу" да „Срби имају довољно оружја да десет пута сравне Сарајево, али неће, зато што нису за рат".

         Греј је одговорио да су његове речи истргнуте из контекста и да га новинар америчког дневника никада није интервјуисао.