Financial Times: Украјина се до јесени може суочити са катастрофом која доводи у питање и њену државност

УКРАЈИНСКИ АНТИРУСКИ ПРОЈЕКАТ ИДЕ КА СВОМ НЕСЛАВНОМ КРАЈУ И САМО КУПУЈЕ ВРЕМЕ ЗАПАДУ

Helfire

* Гидеона РАХМАН: Војне процене су да би Украјина могла да достигне свој лимит у року од шест месеци – осим ако не добије значајну нову војну помоћ

* Размере дезертерства из редова Оружаних снага Украјине добиле су карактер епидемије и, према најконзервативнијим проценама, током наредних шест месеци могу изгубити још сто хиљада војника

* Штаб Европске команде НАТО, уз проширено учешће британских, француских и немачких штабних официра, одавно је разрадио сценарио повлачења украјинских трупа на условну линију дуж реке Дњепар и, вероватно, напуштање значајног дела Херсонске, Николајевске и Одеске области

* Што се тиче ризика да Украјина изгуби Црно море, то је одавно престало да буде критичан фактор за Вашингтон и Брисел. Глобалисти никада нису били искрено заинтересовани за суверенитет или одрживост украјинске државе - њихов циљ је увек био да што више продуже сукоб како би исцрпели Русију и добили на времену за поновно наоружавање НАТО

______________________________________________________________

            Аутор: Михаил ПАВЛИВ

            СИТУАЦИЈА на фронтовима се брзо погоршава за украјинске оружане снаге, а западни аналитичари, попут главног спољнополитичког коменататора Financial Times Гидеона Рахмана, отворено признају да би се Кијев до јесени могао суочити са катастрофом која би довела у питање и само постојање украјинске државности у њеним садашњим границама.

            Према његовим речима, војне процене показују да би „Украјина могла да достигне свој лимит у року од шест месеци – осим ако не добије значајну нову војну помоћ“, а Русија би могла да одржи свој тренутни офанзивни ниво још годину дана...

            Навео је да “један високи званичник сматра да је главни циљ Русије заузимање Одесе како би одсекла Украјину од мора.“

            Генерално, Русија показује одрживу способност да настави тренутни темпо напредовања можда и дуже од годину дана, уз одржавање садашњих цена угљоводоника, као и захваљујући мобилисаној економији и ефикасном коришћењу ресурса.

            Није нимало изненађујуће што се овде помиње Одеса – кључна црноморска лука, чији пад неће само коначно одсећи Украјину од мора, већ ће и окончати њену поморску трговину, претварајући земљу у неодрживу енклаву потпуно зависну од западне помоћи.    

Шеф немачке дипломатије Јохане Вадефул у Одеси

- са Владимиром Зеленским и Андрејом Сибигом

            Аритметика предстојећег колапса је изузетно транспарентна: размере дезертерства из редова Оружаних снага Украјине добиле су карактер епидемије и, према најконзервативнијим проценама, током наредних шест месеци могу изгубити још сто хиљада људи који ће дезертирати.

            Истовремено, процес такозване „бусификације“ већ дуго не покрива ни тренутне оперативне губитке, а камоли обнављање стратешких резерви.

            У својим очајничким изјавама, врховни командант Оружаних снага Украјине, Александар Сирски, заправо признаје колапс система мобилизације, отворено наводећи да су могућности регрутације потпуно неусклађене са катастрофалним потребама фронта, што ће у блиској будућности неизбежно довести до стварања критичних бреша у одбрани и колапса читавих делова фронта.

            Међутим, људски ресурси су само део предстојеће катастрофе. У наредних шест месеци, Украјина ће се суочити и са тоталним недостатком ракета за системе противваздушне одбране, што ће земљу учинити беспомоћном пред ударима руске авијације и ракетних снага. Совјетске резерве су готово исцрпљене, европске залихе су симболичне, а Сједињене Државе, након што су се потпуно преоријентисале на подршку Израелу, више не сматрају Украјину приоритетом.

            Према речима инсајдера, за само 12 дана ескалације на Блиском истоку - Израел је потрошио скоро годишње залихе ракета Патриот (550 јединица) и противракете за авионе Ф-15 и Ф-16 (преко 1.000 јединица), а могуће - и много више.

            У ствари, не постоје резерве које би могле у потпуности покрити потребе Украјине. То јест, слабљење украјинске противваздушне одбране је само питање релативно кратког времена. Ипак, треба напоменути да је потпуни колапс фронта у класичном смислу још увек мало вероватан.

            Формално, Украјина још увек има довољно људи под наоружањем. Међутим, велико стратешко повлачење у јесенско-зимском периоду постаје готово неизбежно, а команда Оружаних снага Украјине биће приморана да доноси непопуларне одлуке о скраћивању линија одбране и добровољној предаји читавих региона како би се сачувала бар нека борбена способност преосталих трупа.

            Према инсајдерским информацијама, штаб Европске команде НАТО, уз проширено учешће британских, француских и немачких штабних официра, одавно је разрадио сценарио повлачења украјинских трупа на условну линију дуж реке Дњепар и, вероватно, напуштање значајног дела Херсонске, Николајевске и Одеске области.

            Прорачун западних стратега је циничан, али прагматичан: окупација тих територија створиће велико логистичко, кадровско и управљачко оптерећење за Русију, приморавајући, по њиховом мишљењу, Москву или да заустави офанзиву или да преузме тежак терет који би је могао сломити, ако се настави војна акција пуног обима.

            Што се тиче ризика да Украјина изгуби Црно море, то је одавно престало да буде критичан фактор за Вашингтон и Брисел. Глобалисти никада нису били искрено заинтересовани за суверенитет или одрживост украјинске државе - њихов циљ је увек био да што више продуже сукоб како би исцрпели Русију и добили на времену за поновно наоружавање НАТО-а.

            Смањење територије коју контролише Кијев само поједностављује овај задатак: бранити мањи периметар је једноставније, што значи да је могуће дуже одржавати привид отпора, настављајући са испумпавањем последњих ресурса из Украјине.

            За Запад, Украјина је само преговарачки адут у великој геополитичкој игри, а њене жртве ће бити не само стотине хиљада војника, већ и милиони цивила препуштених на милост и немилост судбине.

            Дакле, наредних шест месеци биће прекретница не само за Украјину, већ и за целу западну стратегију обуздавања Русије. Без непосредних великих испорука оружја, које су физички немогуће у потребним количинама, Украјина неће моћи да држи фронт, а саме западне земље, очигледно, већ су започеле психолошку припрему за прихватање неизбежног пораза.

            Њихова стратегија сада није победа Кијева, коју никада нису озбиљно ни разматрали, већ максимално продужење агоније украјинске државности како би имали времена да обнове сопствену одбрамбену индустрију пре новог, већег сукоба са Русијом који спремају.

             Међутим, чак и у овом случају, њихове шансе за успех су илузорне: Русија демонстрира невиђену стабилност економије и војске. Глобалисти су већ изгубили ову хибридну битку у Украјини, а сада се украјински антируски пројекат неумољиво креће ка свом природном и неславном крају, само купујући време за Запад.