Јоаникије: Они који су на Ловћену подигли фараонско здање хтјели су да Његоша одвоје од Цркве

МИТРОПОЛИТ О КЊИЗИ „СУМРАК ЛОВЋЕНА“ НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „ЊЕГОШЕВИ ДАНИ“ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

* „Постоји историјска паралела између рушења капеле од стране аустроугарске окупационе силе и њеног рушења у вријеме комунистичкох власти. Намјера је била иста: ставити Његоша у други и другачији контекст, одвојити га од Цркве, одвојити га од његовог дјела и то дјело протумачити на другачији начин. То је открио и сам Мештровић, како свједочи његов син. Кад су га питали што се он толико био ангажовао око подизања маузолеја, рекао је да је хтио да помогне Црногорцима као младој нацији да утврде свој идентитет“

* „То би значило да се Црногорци раздухове и постану неки други народ који до тада нијесу били. Аустроугари су хтјели да подигну споменик Фрању Јосифу, а ови други су тобож Његошу подигли споменик“

____________________________________________________________

           ПРОМОЦИЈОМ књиге “Сумрак Ловћена” у Херцег Новом је отворена културна манифестација “Његошеви дани”.

           Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, о књизи је прво рекао:

           - Кад бацимо поглед уназад и покушамо да прозремо у тајну великог зла које се догодило приликом рушења Његошеве капеле, гроба Његошевог и завјештања просто не можемо да се отмемо утиску да постоји историјска паралела између рушења капеле од стране аустроугарске окупационе силе и њеног рушења у вријеме комунистичкох власти.

           “Намјера је била иста: ставити Његоша у други и другачији контекст, одвојити га од Цркве, одвојити га од његовог дјела и то дјело протумачити на другачији начин. А то је открио и сам Мештровић, како свједочи његов син. Кад су га питали што се он толико био ангажовао око подизања маузолеја, он је рекао да је хтио да помогне Црногорцима као младој нацији да утврде свој идентитет”, казао је Митрополит црногорско-прморски.

           Он је подсетио да је Мештровић то изјавио у моменту кад је већ био утврдио своје везе са усташком емиграцијом и кад је пљувао на свог највећег добротвора, који му је све дао – краља Александра Карађорђевића.

           “То би значило да се Црногорци раздухове и постану неки други народ који до тада нијесу били. Дакле, зла намјера и једних и других. Ови су хтјели да подигну споменик Фрању Јосифу, а ови други су тобож Његошу подигли споменик. Али је највећа срамота и највећа биједа ако некоме подижете споменик који му ни по чему, ама ни по чему не одговара. Што је говорио покојни Митрополит Данило, то је фараонско здање, грандоманија”, објаснио је Митрополит Јоаникије.

           Подсетио је да су сви умни људи тог доба чији текстови се налазе у “Сумраку Ловћена” тада устали у одбрану капеле и да су у “Сумраку Ловћења” сабрани текстови и присталица и противника рушења капеле.

           “Први су заправо власт и њени пропагандисти, а други писци, сликари, књижевни и ликовни критичари, ствараоци… Надмоћ аргумената је, наравно, на страни ових други. Ко прочита “Сумрак Ловћена” биће му јасно зашто је ова публикација била забрањена двадесет година”, рекао је Митрополит Јоаникије.

           На промоцији су говорили и Иван Петровић Његош, публициста Јован Маркуш и сликар Ђуро Лубарда.

           Манифестација “Његошеви дани” трајаће до 2. новембра.

           Радосав Рајо Војиновић

           https://mitropolija.com/2023/09/26/mitropolit-joanikije-na-otvoranju-nje...