У Кини је за политичаре и посланике обавезан - патриотизам

НИЈЕ СЕ НИОТКУДА ПОЈАВИЛА  ПОЛИТИЧКА ДЕВИЗА: ХОНГКОНГОМ ТРЕБА ДА УПРАВЉАЈУ - ПАТРИОТЕ   

* Кинески парламент је ове недеље дао право властима Посебног административног региона Хонгконг да могу лишити посла било ког посланика тамошњег законодавног тела ако угрожава национални суверенитет

* Власти Хонгконга одмах су делегитимисале четворицу посланика. Не без разлога. Денис Куок је путовао у Сједињене Државе где се састао са разним личностима (укључујући потпредседника Мајкла Пенса) и позвао на увођење санкција против Кине и самог Хонгконга. Неки од остале тројице дали су Американцима спискове оних који треба да се нађу на удару санкција САД

* Амерички сенатори - а посебно председник САД - полажу заклетву, обавезујући се да ће се придржавати Устава, односно да ће служити Америци каква је тренутно, а не Америци какву они замишљају и желе. И британски парламентарци исту такву заклетву полажу лично краљици

_______________________________________________________________

       Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ

       КИНА је дивна земља која остатку света непрестано даје поводе за размишљање.

       Кинески парламент је ове недеље дао право властима Посебног административног региона Хонгконг да могу лишити посла било ког посланика тамошњег законодавног тела ако угрожава национални суверенитет.

       То су власти Хонгконга - које су претходно затражиле да им Пекинг да таква овлашћења - одмах учиниле са четири посланика.

       На то је одреаговало петнаест других посланика у парламенту Хонгконга и запретило да ће и они отићи, остављајући локални парламент без опозиције. Признали су да то парламент неће оставити без кворума, али су нагласили да би већина требало да се због тога стиди.

       У Грузији сакашвилијевци нису успели да победе на изборима, наљутили су се на живот и објавили да не желе да седе у парламенту као мањина. Или Цезар или нико... Али, хонгконшка прича је нешто другачија.

Четворка која је тражила помоћ САД против Пекинга и "продемократски

посланици" који су је подржали (Фото: Reuters)

       Тамо је кључне речи у јавност пласирало представништво централних власти Кине у том граду-полудржави: „Хонгконгом треба да управљају патриоте“.

       Ово на први поглед изгледа као новина, не само за Кину. Међутим, и није баш сасвим.

       Амерички сенатори - а посебно председник САД - полажу заклетву, обавезујући се да ће се придржавати Устава, односно да ће служити Америци каква је тренутно, а не Америци какву они замишљају и желе.

       Британски парламентарци исту такву заклетву полажу лично краљици. И у другим земљама је исто.

       Ово значи: посланици се не бирају да уништавали своју земљу, већ обрнуто – да би је сачували.

       А због чега су четворица хонгконшких посланика дисквалификована?

       Посланик Денис Квок је путовао у Сједињене Државе где се састао са разним личностима (укључујући потпредседника Мајкла Пенса) и позвао на увођење санкција против Кине и самог Хонгконга.

       Неки од остале тројице дали су Американцима спискове оних који треба да се нађу на удару санкција САД.

       Американци су своје санкције – баш према тим списковима – увели.

       Квартет је, наравно, прошле године активно учествовао у уличним поворкама и погромима. Такође је парализовао рад парламента Хонгконга, чак гађајући полицајце који су обезбеђивали приступ трибини за говорнике.

       Неки сматрају дакинески држављанин треба да има право да мисли да је боље да Хонгконг поново постане британска колонија, да у његову луку залазе амерички носачи авиона, а да сама Кина буде подељена на делове и сиромашна... Да је и то патриотизам (одређеног човека)...

       Али, Кина је у овом случају све поставила уже: посланик не сме бити претња суверенитету, односно – дужан је да буде патриота.

       Логика је: локални парламенти постоје како би одржавали економију, правду и социјалну сферу града или провинције, а не да их увлаче у хаос и деградацију – да би се агресивна мањина дочепала власти.

У Кини од овога почиње

       Неки се са овим неће сложити, али и они треба да буду захвални Кини што је отворила једно важно питање.

       Кина је то већ чинила. На пример, Пекинг је први рекао да је у Интернету потребна одређена цензура. И: увео је.

       Светски шампион безграничне слободе Интернета била је америчка државна секретарка Хилари Клинтон, која је широм света наметала идеју да се на то не сме ни помишљати.

       А то се по Америку лоше завршило јер се показало да је шест америчких интернет-супер-корпорација, које се међусобно добро слажу, које су у стању да украду изборе половини становништва те земље, да прекину емитовање говора тренутног шефа државе и да своје светле идеје наметну целој земљи, а истовремено и свету...

       Дакле, нешто се мора учинити са Интернетом.

       Да ли је цео проблем у томе што група људи, која не мора нужно представљати већину, има монопол?

       Овде се, у сваком случају, има о чему разговарати, а испоставило се да је Кина била та која је без страха започела такав разговор.

       Још једном: са овом земљом, као и са било којом другом, можете се (и често морате) не сложити. Можете и сматрати да њене идеје потичу из чисто локалних услова који нису за експорт.

       Само, треба бар поштовати нацију која се не жури да прихвати оно што јој се нуди као истина која не подлеже дискусији.