Кина 2017. држала 1,1 билион долара америчког државног дуга, сада држи 848,8 милијарди

ПЕКИНГ ВЕЋ СЕДМИ МЕСЕЦ УЗАСТОПНО ПОВЛАЧИ НОВАЦ ИЗ ДРЖАВНИХ ОБВЕЗНИЦА САД

* Трговина између САД-а и Кине достигла је рекордних безмало 700 милијарди долара 2022. Наравно, да би се опслужио такав промет, Пекингу је потребно много  долара. Зато у догледно време Кина неће ићи на потпуну распродају својих америчиких вредносних „папира“

* Финансијска стратегија Пекинга укључује: диверсификацију средстава деноминираних у доларима, убрзање међународног признавања кинеске валуте и ширење употребе дигиталног јуана у прекограничним плаћањима

_______________________________________________________

         КИНЕСКИ државни дуг пао је на најнижи ниво за последњих 12,5 година.

         Пре пет година, Кина је држала преко 1,1 билион долара државних обвезница Сједињених Држава и била је највећи власник америчког дуга. Зашто се некада највећи спољни кредитор Америке све више хлади према државних вредносним папирима САД?

         Према подацима Министарства финансија САД, у фебруару је кинески инвестициони портфељ у државни дуг САД смањен за нових 10,6 милијарди и сведен на 848,8 милијарди долара.

         Кина седми месец заредом повлачи новац из америчких хартија од вредности.

         Пекинг се још у јулу прошле године спустио испод психолошке границе од билион долара. Тада је своја улагања у државни дуг САД свео на 980 долара.

         А сада за седам месеци - за још 130 милијарди долара.

         Окидач за смањење улагања у америчке обвезнице у почетку је био трговински рат против Кине који је повео Вашингтон. Касније је тај рат постао и технолошки.

         Кина је максималну количину америчког дуга држава у новембру 2014. године (1,32 трилиона долара). Отада га поступно смањује

         И, од јуна 2019-те је лидерство међу страним власницима дугова америчке владе препустила Јапану.

         Прошлогодишње замрзавање руских међународних резерви у износу 300 милијарди долара појачало је неповерење према америчким хартијама од вредности. Већ тада су у Кини почели да се појављују страхови да би у случају регионалног војног сукоба или друге кризе њихова имовина на Западу могла бити третирана исти начин.

         Трговина између САД-а и Кине достигла је рекордних безмало 700 милијарди долара 2022.

         Наравно, да би се опслужио такав промет, Пекингу је потребно много  долара. Зато у догледно време Кина неће ићи на потпуну распродају својих америчиких вредносних „папира“.

         Финансијска стратегија Пекинга укључује: диверсификацију средстава деноминираних у доларима, убрзање међународног признавања кинеске валуте и ширење употребе дигиталног јуана у прекограничним плаћањима.

         У свему постоји и политичка компонента: Кина диверзификује своје резерве због појачане конфронтације са Сједињеним Државама.

         Русија је свела на нулу – тачније на 65 милиона долара - своје инвестиције у амерички дуг.

         Удео јуана у руским девизним резервама стално расте.

          Предстоји самит БРИКС на коме ће земље чланице разговарати о „заједничкој валути“.