Деценијама су водећи светски научници ишли у САД, сада одлазе – у Кину

СТИЖУ ИЗ СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА, БРИТАНИЈЕ, ЈАПАНА, ШВЕДСКЕ...

Жерар Муру

* Прошле године су многи изузетни научници дошли у Кину. Најпознатији међу њима је, наравно, француски ласерски научник и нобеловац Жерар Муру. Постао је професор и шеф одсека за физику на Пекиншком универзитету, водећем универзитету у Кини

* Британски професор Џанг Јонгхао, који је радио у Европи више од 20 година, преселио се у Кину (донедавно је био професор на Универзитету у Единбургу). Бавио се откривањем тајни ултрабрзих течности, а на Институту за механику Кинеске академије наука специјално за њега је у Пекингу створена нова национална лабораторија за  хиперсоничне погоне

* Јапански математичар Кенџи Фукаја, који је радио на америчком Универзитету Стони Брук, такође се преселио из САД у Кину

_____________________________________________________________

            СЈЕДИЊЕНЕ Државе су до пре неколико година биле земља која је привлачила научне кадрове из целог света.

            Емигранти из СССР-а и Русије створили су највеће технолошке брендове у Америци: Сергеј Брин - претраживач Гугл, Јан Коум - WhatsApp месинџер, Макс Левчин - систем плаћања PayPal. А листа је знатно дужа.

            Али, изгледа да су ера „америчког сна“ и доминација Силицијумске долине завршени. Сада научници, инжењери и инвеститори не хрле у САД, већ у - Кину.

            „Економија знања“ коју је створио Си Ђинпинг, уз снажну подршку државе, привлачи научне и технолошке кадрове из целог света.

            Прошле године су многи изузетни научници дошли у Кину. Најпознатији међу њима је, наравно, француски ласерски научник и нобеловац Жерар Муру. Постао је професор и шеф одсека за физику на Пекиншком универзитету, водећем универзитету у Кини.

            Муру је добио Нобелову награду за физику 2018. за свој пионирски рад на фреквенцијско-модулираном пулсном појачању, техници која је омогућила употребу ултрабрзих ласера ​​у областима као што су офталмологија и прецизна производња.

            У Кини се овај изузетни Француз бави истраживањима у више области примењене физике: ласерској физици, физици честица и нуклеарној физици, медицинској физици и астрофизици.

            Муру је одиграо кључну улогу у развоју ласерске опреме са више зрака, заједничком пројекту Пекиншког универзитета, Политехничке школе у ​​Паризу и међународне технолошке компаније Талес.

            На свечаности у Пекингу убрзо након добијања Нобелове награде, Муру је изразио своје дивљење научном напретку Кине под Си Ђинпингом:

            „Био сам задивљен када сам сагледао ствари. Не знам како се може постићи више“.

            Британски професор Џанг Јонгхао, који је радио у Европи више од 20 година, преселио се у Кину (донедавно је био професор на Универзитету у Единбургу). Бавио се откривањем тајни ултрабрзих течности, а на Институту за механику Кинеске академије наука специјално за њега је у Пекингу створена нова национална лабораторија за  хиперсоничне погоне.

            Према сајту института, Џангов тим развија напредне рачунарске методе и моделе за симулацију понашања гасова при великим брзинама и температурама, што је кључно за побољшање ефикасности хиперсоничних авиона.

            Таква истраживања су критична јер хиперсоничне ракете и авиони морају да издрже екстремне температуре и притиске током лета.

            Институт је објавио да би Џангов тим требало да „предводи свет“ у развоју материјала који превазилазе све постојеће стандарде по издржавању температура и притисака.

            У Кину се преселио и водећи онколог Сун Шао-Цунг, који је радио у САД: кинеска влада је специјално за њега направила нову онколошку лабораторију.

            Јапански математичар Кенџи Фукаја, који је радио на америчком Универзитету Стони Брук, такође се преселио из САД у Кину.

            Фукаја је водећи светски ауторитет у симплектичкој геометрији – она проучава просторе у којима се крећу и међусобно делују објекти попут планета и честица.

            Међународно награђивани кинески математичар Ма Сјаонан такође се вратио у Кину после деценија у Европи - да би преузео место професора на Универзитету Нанкаи у Тјенђину.

            Његов рад има примену у распону од теоријске физике до компјутерске графике и доприноси разумевању феномена као што су структура универзума и квантна механика.

            У Кину се вратио и награђивани математичар Ванг Сјуџија. После скоро три деценије у иностранству, члан Аустралијске академије наука вратио се у свој родни град Хангџоу.

            Због своје домовине, климатолог Чен Делианг, који је радио у Европи више од тридесет година, напустио је Краљевску шведску академију наука. Придружио се Одељењу за геонауке на Универзитету Тсингхуа.

             Чен, који је 2021. године проглашен за једног од највећих научника за климу, а 2023. - за једног од најцитиранијих истраживача на свету, проучава глобално загревање. Створио је математички модел који омогућава предвиђање промена климе на Земљи.