Американци морају престати да глуме проповеднике демократије
ГЛАСИЛО ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА КП КИНЕ УПОЗОРИЛО САД И ХИЛАРИ КЛИНТОН
- Текст је потписан с "Zhong Sheng" - у преводу "Глас Кине", што је редовна пракса кад се наглашава официјелност ставова, поготово у спољној политици
АМЕРИЧКА државна секретарка Хилари Клинтон ове недеље је обишла низ земаља на својој азијској турнеји – чија је централна тачка редовно била критика Кине.
Тако је, да подсетимо, за време боравка у Монголији поручила Пекингу: да је „економски напредак без политичке отворености неодржив" и да сваки народ, па и кинески, "чезне за слободом".
Сличне поруке могле су се чути и за време њеног гостовања у Јапану, Лаосу, Камбоџи, Вијетнаму и Мјанмару.
Америчка администрација се посебно фокусирала на простор Азије, а један од главних циљева је - наметање утицаја у државама које окружују Кину, уз истовремено повећање америчког војног присуства у целом региону.
Наравно, Кина је итекако свесна америчке појачане активности у властитом окружењу.
Чак се појавио директан одговор на ове тенденције. Објављен је у листу People's Daily, који је уједно и гласило Централног Комитета КП Кине, у којем се критикују најновије поруке које долазе од САД-а, нарочите од Клинтонове.
Текст је потписан с „Zhong Sheng" - у преводу "Глас Кине", што је редовна пракса кад се наглашава официјелност ставова, поготово у спољној политици.
Интегрални текст објављен у гласилу Централног Комитета КП Кине
Ко даје САД право да охоло процењују стање демократије у Азији?
- Американцима се можда ово питање чини смешним, али управо је ово питање разлог због којег би америчка стратегија "повратка у Азију" могла да пропадне
- Не постоји универзално прихватљив модел демократског система. Чињенице показују да оне земље које су механички копирале демократски систем САД-а, неприкладан њиховим властитим условима, данас заостају у развоју за својим суседима. Ни дан данас се те земље још нису опоравиле
АМЕРИЧКА државна секретарка Хилари Клинтон рекла је за време посете Азији да би азијске државе требало да „прошире своја људска права”. Хвалећи поједине државе да би у исто време нападала Кину - Клинтон се још једном понаша као „проповедник за људска права”.
Ко даје САД право да охоло процењују стање демократије у Азији? Американцима се можда ово питање чини смешним, али управо је ово питање разлог због којег би америчка стратегија „повратка у Азију” могла да пропадне.
САД су недавно одржале неколико војних вежби и повећале су присуство своје војске у Азији да би оснажиле своју улогу заштитника. Такође су високо почеле да истичу своје заставе „демократије” и „људских права” да би се наметнуле као морална висина.
Но, САД два важна аспекта никако нису јасна по питању потребе њиховог „повратка у Азију”.
Прво - попустила им је пажња у региону. Друго - азијска политичка и економска структура су прошле темељите промене и САД ће свој статус у региону морати да томе прилагоде.
Азијске државе, поготово оне на истоку Азије, успешно су се одупрле глобалној финансијској кризи која је створена од стране западних земаља и постигле су релативно брз економски раст. Регионална сурадња цвате и има велике перспективе.
Азијске земље су постигле овај успех захваљујући ширењу регионалне сарадње и активном труду на пољу имплементације правих путева сходно властитим националним условима.
Развој Азије показује да су азијске земље способне саме да решавају своје проблеме и да проналазе начине развоја који су другачији од западних и више одговарају националним условима и политичким системима.
Не постоји универзално прихватљив модел демократског система. Чињенице показују да оне земље које су механички копирале демократски систем САД-а, неприкладан њиховим властитим условима, данас заостају у развоју за својим суседима. Ни дан данас се те земље још нису опоравиле.
Разумљиво је да САД посвећује велику пажњу развоју Азије и што желе да у будућности деле плодове успеха и развоја континента.
Ниједна држава неће протерати САД из Азије. Штавише, азијске државе поздрављају активнију улогу САД-а на пољу развоја и сарадње у региону.
Али, да би боље суделовале у азијском развоју, САД морају томе прво прилагодити свој менталитет и престати да се понашају као „проповедник демократије”.