Кина подигла војни буџет на рекордни ниво - безмало 250 милијарди долара

ВОЈНИ ЕКСПЕРТ ТЕЈЛОР ФРАВЕЛ: ВОЈНИ БУЏЕТ КИНЕ МОЖДА ДОСТИЖЕ И БЕЗМАЛО 700 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

* Та сума већа је од збирних војних буџета свих суседних азијско-пацифичких сила, укључујући Индију, Јапан, Јужну Кореју и Аустралију

* Реална војна потрошња Кине још је већа. Јер, њен буџет за одбрану не укључује увоз наоружања и војне опреме, финансирање Народне оружане полиције (ПАП), нити истраживачко-развојни рад за оружане снаге. Према западним стручњацима, те ставке чине између једне трећине и половине стварне кинеске потрошње за одбрану. Односно, указују да наведених 250 милијарди долара треба повећати за трећину, или чак један и по пута

__________________________________________________________________

KИНЕСКА влада утврдила је нови буџет за одбрану који одражава нове геополитичке приоритете Пекинга.
Војне издатке у текућој фискалној години подигла је на рекордних 1,8 билиона јуана - безмало 250 милијарди долара.

Ова сума већа је од збирних војних буџета свих суседних азијско-пацифичких сила, укључујући Индију, Јапан, Јужну Кореју и Аустралију.

Међутим, реална војна потрошња Кине још је већа. Јер, њен буџет за одбрану не укључује увоз наоружања и војне опреме, финансирање Народне оружане полиције (ПАП), нити истраживачко-развојни рад за оружане снаге.
Према западним стручњацима, те ставке чине између једне трећине и половине стварне кинеске потрошње за одбрану. Односно, указују да наведених 250 милијарди долара треба повећати за трећину, или чак један и по пута.

Вреди упоредити и војну потрошњу Кине и западних земаља користећи паритет куповне моћи (ППП). Са узимањем у обзир и чињенице да су производња и набавка оружја у Кини много јефтинији него, на пример, у Немачкој или САД.

С обзиром на све, војни експерт Тејлор Фравел тврди да кинески одбрамбени буџет можда износи безмало 700 милијарди долара (рачунато по ППП).

Ако је и овако, кинески одбрамбени буџет је много мањи од америчког, који тренутно износи 850 милијарди долара, а Домналд Трамп је објавио да ће га подићи до 1.000 милијарди долара.
Портпарол војног врха Кине, Ву Ћиан, најављујући нови буџет за одбрану, нагласио је да је издвајање од 1,8 билиона јуана минимум потребан за очување националног суверенитета.
Кина нема намеру да нападне никога. Последњи оружани сукоб у којем је Кине учествовала био је рат са Вијетнамом 1979.

Од тада је америчка војска, која представља Кину као агресивну силу, учествовала у ратовима у Југославији, Сирији, Ираку, Авганистану и многим другим земљама.

Пекинг објављује само укупне издатке за одбрану, без навођења појединачних војних издвајања. Кинеска влада верује да је потпуна транспарентност првенствено корисна за капиталистичке земље попут Сједињених Држава: оне могу себи приуштити да открију своје способности и ради одвраћања противника.

Земљама које не желе никога да нападну (попут Кине) потребна је непрозирност да би задржале свој војни потенцијал.

Амерички Заливски рат довео је до стратешког заокрета: Кина је почела да троши све више на производњу и куповину модерног оружја.

За само неколико година, кинеска војна машина је постала једна од технолошки најнапреднијих и најопремљенијих на свету.