Роман „Усамљеност мањине“ Иван Ивањи објавио у својој 92. години

ОПРОБАО СЕ У СВИМ ЛИТЕРАРНИМ ЖАНРОВИМА, БИО И ТИТОВ ПРЕВОДИЛАЦ И ДИПЛОМАТА

* Кроз виспрен и шармантан мемоарски наратив свог јунака - банатског Мађара (Томаша-Томија Асталоша) протестантске вере, Југословена рођењем и атеисте опредељењем - Ивањи руком великог масјтора исписује узбудљиву приповест која се протеже у луку од тридесетих година 20. века све до почетка новог столећа и миленијума и води нас кроз све ратове, кризе, промене политичких система, распаде, трагедије...

__________________________________________________________

        ТОКОМ октобра сам била одсутна и када сам се вратила у Београд пријатно ме изненадило када сам у књижари видела нови роман Ивана Ивањија "Усамљеност мањине" у издању Лагуне.

        Овај издавач од 2014. године објављује романе Ивањија који је до сада, међу читаоцима, стекао велику популарност, што се може препознати и по неуобичајено значајном тиражу (2500 примерака) најновијег дела овог свестраног писца.

        Ивањи је почео да пише у младости поезију, есеје, бајке, радио и позоришне драме, касније се  бавио новинарством, а од 1954. године почео је да пише и романе. 

        Пре преласка да му Лагуна буде издавач, Ивањи је објавио више романа код неколико угледних београдских издавача који су преведени и на више страних језика.

        Званично се бавио дипломатијом и преводио је са и на немачки језик за председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, али и за друге југословенске званичнике.

        Осим бављења скоро свим литерарним жанровима, овај писац је пре свега био преводилац на и са немачког и мађарског језика који су му били матерњи јер се родио у савременом Зрењанину 1929. године, што значи да је нови роман потписао у 92. години, али наставља да пише.

        Поверио се једном новинару да у свом писаћем столу има још неколико недовршених романа.

        Међу објављеним романима посебно место су добила три ("Константин", "Диоклецијан" и  "Јулиан") - о тројици римских царева рођених на тлу бивше Југославије.

        Ова три наслова су доживела да буду штампана први пут код других издавача, али Лагуна их је поново штампала .

        "Усамљеност мањине" испод наслова има сажето објашњење да су теме књиге "Шта значи бити усамљен, бити мањина, бити издвојен из друштва, а  усред друштва".

        На крају романа, рецензент дела Владимир Арсенијевић је на корицама написао да се "у овој књизи Ивањи у потпуности посветио анализи положаја мањине унутар шароликог југословенског друштва током експлозивне историје ове земље.

        У неизбежном распону између вазда бинарних одредница (наши/њихови, тада/сада, тамо/овде) кроз виспрен и шармантан мемоарски наратив свог јунака - банатског Мађара (Томаша-Томија Асталоша) протестантске вере, Југословена рођењем и атеисте опредељењем - Ивањи руком великог масјтора исписује узбудљиву приповест која се протеже у луку од тридесетих година 20. века све до почетка новог столећа и миленијума и води нас кроз све ратове, кризе, промене политичких система, распаде, трагедије, колико се у тих седамдесетак година наталожило.

        „Нико изузев њега данас и овде није у стању   да пише о читавом том временском распону и свим његовим изазовима с толико лакоће, ауторитета, уверљивости па и духовитости", закључује Арсенијевић.

        Ивањи је веома вешто уплео у причу многа лична искуства и размишљања а како је приметио критичар Душан Милијић, ипак је на крају романа "Упркос горком искуству његовог главног јунака и наратора, понудио читаоцу извесну дозу оптимизма и наде да за сваког човека постоји негде оаза у коју може сам побећи од усамљености усред масе".

         Вера Кондев