Пред читаоцима роман Јелене Ленголд „Лаконоги дан“

„ХОДАМО ДА БИСМО ЗНАЛИ ДА СМО ЖИВИ – МОЖЕШ ПИСАТИ САМО О СВОЈИМ КОРАЦИМА“

* Главни јунак и наратор "Лаконогог дана" је писац који трага и за разрешењем историје своје породице, пре свега оца, али и личних сумњи као и недоумица

* Читалац прати нараторов живот од туговања за рано умрлом мајком, неспоразума са оцем до његових авантура и љубавних јада. Ауторка изузетно поетично описује његове везе са неколико жена

________________________________________________________

         „ПИШЕШ роман - Како ће се звати?", Зваће се, „Лаконоги дан", " И о чему ће бити бити тај роман?", " Биће о лакоћи наших ногу на плочнику". Није јој било јасно, али ни мени. Ипак знала сам да ће тај роман, кад га једном будем написала, бити управо о томе."

       „Не можеш написати истински роман о животу Бенедета, живот је неухватљив. Можеш писати само о својим корацима. Зато и ходамо, зар не? Да бисмо знали да смо живи. Док спавамо, ми то не знамо. Можемо и умрети у сну и нећемо стићи да пожалимо. Живимо само док ходамо, то је то".

       Ово је цитат из романа којим ауторка Јелена Ленголд (1959) објашњава наслов књиге "Лаконоги дан" која је недавно објављена у издању " Архипелага", у елитној едицији "Златно руно".

       Поклоницима лепе књижевности добро је познато име Јелене Ленголд коју књижевни критичари у Србији али и шире  стављају у сам врх савремене литературе пошто су њена дела преведена на више светских језика.

       Песникиња, приповедачица, романсијерка Ленголдова има обимну библиографију, а њена дела су, не само, доживела више издања, већ су освојила и многе значајне награде.

       Њене приче су у више антологија и панорама савремене српске књижевности објављених у Србији и свету. Десетак година је радила као новинар и уредник у редакцији културе Радио Београда и неко време је боравила у Норвешкој.

       Живи у Београду као професионални писац. 

       „Лаконоги дан " поседује све значајне квалитете који карактеришу њену прозу јер она, како наводи њен издавач и уредник Гојко Божовић , прича узбудљиво и провокативно, заводљиво и  језички и стилски перфектно.

       Главни јунак и наратор "Лаконогог дана" је писац који трага и за разрешењем историје своје породице, пре свега оца, али и личних сумњи као и недоумица.

       Читалац прати нараторов живот од туговања за рано умрлом мајком, неспоразума са оцем до његових авантура и љубавних јада. Ауторка изузетно поетично описује његове везе са неколико жена.

       Почиње од Ирме са којом се упознао приликом сахране мајке када је имао само осамнаест година да би после десетак година постали љубавници па пријатељи, када се она разболела. Он чак развија пријатељство са Ирминим сином Марком иако, откако је постао писац, није практиковао да се дописује са својим читаоцима.

       У наратовљев живот улазе Олга, Мај, Бенедета, али након једног љубавног бродолома одлучује да се отисне на дугачко путовање по Европи - од Италије до норвешких лука и фјордова. То му је најбољи начин да се измести из своје свакодневице.

       Коначно , пошто је неколико година провео у једном малом месту у Норвешкој (што пружа списатељици прилику да на веома упечатљив начин опише живот у тој нордијској земљи), јунак романа се враћа кући решен да се избори за свој мир.

       На крају романа, Ленголдова наводи осам композиција које њен главни лик сматра да су оно што је најбоље на свету: "Кројцерова соната" (Лудвиг ван Бетовен), "Ноктурно Но. 20"( Фредерик Шопен) , "Whats Another Day" (Џони Логан) песме Леонарда Коена "Bird on the Wire" и "I Tried to Leave You", "Ја се надам“ (Арсен Дедић и Кемал Монтено) , „Sail Away“ (Нил Јанг) и „Анима“ Арилд Андерсен. 

         Вера Кондев 

         Региструјте се на нашем Telegram   каналу: https://t.me/faktorga