Кнез Арсен Карађорђевић био је и руски и француски генерал, у Србији је командовао коњичком дивизијом

„НАРОДНО ДЕЛО“ ОБЈАВИЛО КЊИГУ СИНИШЕ ЉЕПОЈЕВИЋА О СИНУ КНЕЗА АЛЕКСАНДРА И ОЦУ КНЕЗА ПАВЛА

* Аутор Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ: „Кнез Арсен био је неуништив ратник, а борио се у стотину битака као припадник Легије странаца, као официр одан руском цару и као командант коњичке дивизије у својој отаџбини Србији"

* Током боравка и војне школе и каријере у Русији, кнез Арсен се једини пут оженио - Рускњом Аурором Демидов која му је родила сина јединца Павла, будућег српског краљевског намесника. Живот је провео највише у најотменијим петроградским круговима, а добар део живота, па све до смрти, живео је у Француској. Учествовао је у пет ратова

____________________________________________________

          НОВИНАР Синиша Љепојевић (1956) по трећи пут је написао књигу „Кнез Арсеније Карађорђевић“, о једном од заборављених Карађорђевића и сада је ово штампао издавач „Народно дело".

          „Породица Карађорђевић је владала Србијом и предводила српски народ у најважнијим тренуцима савремене историје, али изузев вожда и каснијих краљева скоро да нико не зна остале чланове те велике породице. Они су заборављени Карађорђевићи, али они су део српске националне историје а јавност није упозната са њима. Амбиција ове књиге је да подсетим на те Карађорђевиће, њихову родбину и блиске пријатеље, јер за њих јавност једва зна иако су и они били део српске историје. Они су били и симбол српског народа којем су припадали и у основи га нису никад напустили", истакао је Љепојевић.

          Он је подвукао да се пре свега бавио кнезом Арсенијем Арсеном Карађорђевићем (1859-1838) који је био син кнеза Александра, брат краља Петра Првог и отац кнеза Павла, намесника малолетног наследника српског престола после убиства краља Александра.

          „На срећу, подаци о кнезу Арсену и његовом времену, сачувани су у архивима Србије, не баш велика грађа али ипак важна, то је било довољно да се створи потпуна слика о његовом животу", нагласио је аутор.

          „Кнез Арсен био је неуништив ратник, а борио се у стотину битака као припадник Легије странаца, као официр одан руском цару и као командант коњичке дивизије у својој отаџбини Србији" - навео је Љепојевић.

          Описујући кнеза Арсена, написао је да је „био веома необичан човек, у великој мери несрећан, али није ишао из рата у рат и убијао све око себе. Био је човек свога времена, и соја, наизглед хладан и уздржан, спреман на ризик без видљивог разлога, коме се препушта и о коме се размишља тек када се све заврши. Иза тог јавног лика био је осетљив и тужан“.

          Књига започиње рођењем кнеза Арсенија, у изгнанству као десетог детета свргнутог кнеза Србије да би се Обреновићи вратили на власт. Он се родио у Темишвару и изганство му је била животна судбина.

          Војничку каријеру је започео као легионар и већ тада је важило да је „лудо храбар" и та легенда је прво стигла до Француске а по повратку из француских колоније ступа у руску службу.

          Његов живот и војна каријера у Русији добили су значајно место у кнежевој биографији. Током боравка и војне школе и каријере у Русији, кнез Арсен се једини пут оженио Рускњом Аурором Демидов која му је родила сина јединца Павла, будућег српског краљевског намесника.

           Према подацима који су сачувани у српском војном архиву, током 79 година живота кнеза Арсенија, он је живот провео највише између најотменијих петроградских кругова и стекао је генералски чин у руској војци, а добар део живота, па све до смрти, живео је у Француској.

          За то време, учествовао је у пет ратова, поред оних вођених за Русију и оних за Француску где је такође стигао до генералског чина.

          Пратиле су га приче да је учествовао у 44 двобоја. После Октобарске револуције није више ишао у Русију, а када му је отац постао краљевски намесник значајно време је провео у Србији.

          Причало се, забележио је Љепојевић, да је кнез Арсеније био члан Црне руке.

          Године је провео, закључио је аутор књиге, као усамљеник луталица и кавгаџија а син му је у Београду приредио величанствену сахрану на Опленцу.

          О свим збивањима у животу кнеза Арсенија писац је навео  битне догађаје и констатовао да је био српско војно лице са највише одликовања од којих су нека сачувана у Војном музеју.

          Љепојевић сматра да кнез Арсеније не сме да буде заборављен.

          Вера Кондев