Антологија белоруског афоризма „Бело на црно“ – као мирна река
САБРАНЕ 2.000 КРАТКИХ МИСЛИ ИЗ ПЕРА 40 АУТОРА КОЈИ ЧИНЕ САМ ВРХЕ НАЦИОНАЛНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
* Ево једног: „Најтеже је понекад не слагати се са својим савешћу“
* Још једног: „Било би превише једноставно да су само политичари за све криви“
* И још једног: „Неке жене све више опонашају мушкарце: пуше, пију и не рађају!“
__________________________________________________
ПОД насловом „Бело на црно“ Александар Чотрић (1966) приредио је и превео прву антологију белоруског афоризма уопште, избор који не постоји ни у Белорусији.
Издвојио је 2.000 кратких мисли из пера 40 аутора које је поређао према алфабетском реду, а чији је хумор амалгам безбрижног громогласног смеха и мудрог разумевања човека.
У Антологији се осим афоризама налази избор сентенци, максима, крилатих мисли, цитата, стихова ...
Међу ауторима су писци који чине сам врх белоруске књижевности и веома успешно су одвојили битно од небитног и успешно савладали вештину сажимања.
Приређивач је уз сваког аутора написао све битне податке о одабраним писцима и зато ћу само цитирати њихова дела. Имена и податке потражите у књизи коју је објавила "Српска реч"
Од тако обимне селекције афоризама навешћу само оне који ми се посебно допадају: "Тоталитарна власт је углавном заузета одржавањем себе у животу", "Било би превише једноставно да су само политичари за све криви", "Оптимизам је лажна страна песимизма", "Љубав према себи је најчистији израз љубави", "Све се понавља, јер ништа не научимо", "Ко није веровао у комунизам него је крао, постао је капиталиста", "Неке жене све више опонашају мушкарце: пуше, пију и не рађају!", "Афоризам је роман лењих", "После развода, главни непријатељ постаје прашина", "Свештеници су измисли грехе, а лекари болести, и једни и други добро живе и богате се", " Најбоља меморија је свеска"...
Ево још: "Тела се шире не само на топлоти, већ и од година", "Роман није довољно сажет афоризам", "Одслужио сам више година у браку - да ли већ могу да рачунам на амнестију", "Ко уме да прави новац, он га прави. Ко не уме - тај ради", "Старост није радост, али сви желе да је доживе", "Афоризми су хитни телеграми разуму", "Најбогатији је онај који купује законе", "Капитализам је - стицање капитала , очување капитала и увећавање капитала", "Питамо се зашто су тако моћне специјалне службе у тоталитарним режимима. То је зато да би сакриле пороке вођа и служиле сопственим породицама", "Живот се не мери проживљеним годинама, већ оним што смо учинили"...
И још: "Не можеш сав новац да зарадиш. Бар пола треба украсти", "Мисли се ланцима не могу оковати", "Слобода је сунцу једнака", "Слободан дух нема границе", "Најтеже је понекад не слагати се са својим савешћу", "Афоризам је мисао која је била на дијети речи", "Био је пристојан до непристојности"...
На крају књиге оцену Антологије белоруских афоризама написао је познати српски афористичар Слободан Симић и оценио да је ведар, опуштајући, симпатичан, лаган, поучан. Због своје релаксирајуће природе лако се чита, не успорава читаоце, да би промишљали. Иду полако као мирна река. Српска верзија је управо добра јер је свима разумљива и комуникативна. Свима је јасна и забавна"
Вера Кондев
