НИС има највећу добит, ЕПС највећи приход, Србијагас „вуче“ највеће губитке

ТЕЛЕКОМ СРБИЈА ЈЕ ПО ПРОФИТАБИЛНОСТИ ДА ДРУГОМ, А ТЕЛЕНОР СРБИЈА - НА ТРЕЋЕМ МЕСТУ

  • Коментаришући резултате привреде у 2016-ој, професор Економског факултета у Београду Милојко АРСИЋ упозорио да за привредни раст није довољна само макроекономска стабилност већ и добро уређена држава, доследна примена закона, ефикасна и поштена администрација, једнак третман свих учесника на тржишту, модерна инфраструктура. Нагласио је и да је раст БДП Србије у овој години дупло мањи него што је просек у земљама централне и источне Европе

        НАЈПРОФИТАБИЛНИЈА предузећа у Србији у 2016. години су из области енергетике и телекомуникација, а такође највеће кумулиране губитке из ранијег периода имале су компаније из енергетског сектора, речено је данас на представљању публикације „БИЗНИС ТОП 2016/2017“ часописа „Бизнис и финансије“.

        Нафтна индустрија Србије (НИС) је прошле године била најпрофитабилнија компанија са нето добитком од 16,1 милијарде динара, приближно колико и у 2015. и чини три одсто нето добитка целе српске привреде.

        По профитабилности је на другом месту Телеком Србија који је у 2015. био на водећој позицији, а нето добит те компаније је смањена за 7,1 одсто, на 15,2 милијарде динара.

        На трећем месту је Теленор Србија са добити од 8,9 милијарди динара, а на четвртом Електропривреда Србије (ЕПС) чија је нето добит износила 8,8 милијарди динара која је за петину мања него годину раније.

        Београдске електране су на петој позицији по профитабилнлости, са нето добитком од осам милијарди динара, који је за 2,6 пута већи него у 2015. години.

        По подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у 2016. години по пословним приходима је прву позицију заузео ЕПС (222,1 милијарда динара), следе НИС (177,9 милијарди), Фијат аутомобили Србија (132,6 милијарди), Меркатор (107,1 милијарда) и Телеком Србија (87,1 милијарда).

        Највећи укупни губиташ у 2016. као и ранијих година био је Србијагас, са минусом од 130,7 милијарди динара, иако је имао нето добит од 2,2 милијарде динара. Следе га ЕПС са акумулираним губитком од 122,7 милијарди, Инфраструктура железнице Србије која је увећала губитак на 86,3 милијарде, ХИП Петрохемија са укупним губитком од 76,6 милијарди и ВИП мобајл чији је губитак био 65,7 милијарди динара.

        Коментаришући резултате привреде у прошлој години професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић је рекао да за привредни раст није довољна само маркоекономска стабилност већ и добро уређена држава, доследна примена закона, ефикасна и поштена администрација, једнак третман свих учесника на тржишту, модерна инфраструктура.

        „Лоши пословни резултати ЕПС-а у овој години не могу да се објасне лошим временским приликама“, указао је Арсић и навео да је раст БДП Србије у овој години дупло мањи него што је просек у земљама централне и источне Европе.

        Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић је казао да је очигледно укрупњавање у српској привреди јер приходи 100 компанија чине 31 одсто укупних прихода свих предузећа, а запошљавају 18 одсто радника у Србији.

        Он је најавио да ће почетком идуће године бити могуће електронско регистровање оснивања предузећа, а да ће средином године бити основан регионални привредни регистар.

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Водканов's picture
Водканов 17:09 23.11.2017.

  • +14
Voting is closed.

Ово као треба да похвали Русе како добро послују у Србији инсистирајући да Бајатовић буде главни за руски гас?!
У НИС-у се људи третирају као стока, неколико Руса поставило своје капо-е а они малтретирају запослене као у радном логору!

Dejan's picture
Dejan 20:57 23.11.2017.

  • +16
Voting is closed.

Daj ne talasaj bez veze.

Водканов's picture
Водканов 22:38 23.11.2017.

  • +10
Voting is closed.

Јеси ти радио у НИС-у???
Вучићев СНС је за НИС Бања Ковиљача!

dumbo's picture
dumbo 23:32 23.11.2017.

  • +12
Voting is closed.

Основни проблем у пословању јавних,државних предузећа, је немилосредна пљачка преко страначки постављених руководилаца. Раније Бранко Радујко је пунио фондове,,жутог,, предузећа, потом чувена браћа урнисала Пошту за рачун ДСС-а, СПС по некој чаробној формули добио,,златну коку,, цео енергетски сектор, а Душан Бајатовић одједном,престао да боде очи јавности са својим астрономско безобразним примањима. Може му се,кад је ,,променио шефа странке, и сад ради код ове власти, врши се финансирање спонзорским уговорима ,,свега и свачега, а јавна предузећа све више тону у дугове, које опет финансира убоги народ. Итако то већ деценијама , врти се у круг..

Додај коментар