Велика Албанија прави малу Србију!
ВЕЛИКОАЛБАНСКЕ АСПИРАЦИЈЕ РУШЕ ГРАНИЦЕ ЧЕТИРИ ДРЖАВЕ
- Велика Албанија – према апетитима њених пројектаната - требало би да обухвати:
- Албанију са Скадром, Тираном и Елбасаном,
- део западне Грчке - Епир са градом Јанином и острвом Крф
- већи део Македоније са Дебром, Скопљем, Гостиваром, Прилепом, Битољем и Охридом
- Косово - Пећ, Ђаковицу, Косовску Митровицу, Приштину
- Србију - део Санџака, Нови Пазар и Сјеницу
- део Црне Горе - Малесију, са Улцињом, Баром, све до места Тузи код Подгорице, и до Плава и Гусиња на северу
- део југа Србије (Врањска котлина – како је сада албанци зову – Прешевска долина)
- Лидер Српског покрета отпора Момчило Трајковић, из Чаглавице код Приштине, каже „да би подела Косова направила велику Албанију, а малу Србију. А идеја велике Албаније је неприхватљива за Србе који живе на Косову“
- Душан Јањић сматра „да цела идеја о стварању велике државе Албаније на рачун територија чак пет суседних држава није много реална, али да нико од главних светских моћника Албанцима – то још није јавно и јасно рекао! Утолико постоји опасност од дестабилизације централног и западног Балкана“
Пише: Јово Вукелић
СВИ Албанци у једној држави! То је крајњи и главни циљ ове паналбанске идеје створене пре око 130 година на Конгресу Призренске лиге 1878. године.
Кључно питање је: колико је ова идеја данас жива међу Албанцима у Албанији, Црној, Гори, Косову и у Македонији? Колико су јаке политичке групе које се сада залажу за овај пројекат?
Последње валидно и озбиљно истраживање о питању: колико су Албанци за стварање велике Албаније - урадила је крајем 2010. агенција Балкан – Галуп монитор. То истраживање је показало да Албанци који живе на Косову, Албанији и Македонији, великом већином подржавају идеју стварању "природне", односно "велике Албаније".
Према тој Галуповој анкети, чак 81 одсто Албанаца на Косову подржава идеју о стварању "велике Албаније", што је 25 одсто више него 2008. У Албанији готово две трећине грађана (63 одсто) подржава идеју о стварању "велике Албаније". За стварање "природне" Албаније су и припадници тог народа који живе у Македонији. За ту идеју се изјашњава 53 одсто анкетираних, односно девет процената више него 2008.
Према томе, има смисла анализирати могућности пројекта Велике Албаније, јер је велики део становништва И ДАНАС за стварање велике државе Албанаца на Балкану. И не само становништво, већ и део албанских лидера у Албанији, Косову, Македонији, Црној Гори, на југу Србије, а и лидери Албанаца који живе широм света подржавају ову идеју.
______________________________________________
Континуитет великоалбанске политике траје од оснивања Призренске лиге до данас. Свесрдно су јој помогли Италијани, у периоду пре и након избијања Другог светског рата, али и Срби, својом небригом и наивношћу
______________________________________________
Ради илустрације: када ових дана поједини политички лидери у Србији говоре о могућности поделе Косова између Албаније и Србије, они имају на уму виталност идеје велике Албаније и њено јако упориште међу грађанима и политичарима.
У том смислу идеја Велике Албаније, као и идеја поделе Косова - нису ни „застареле ни анахроне идеје“, како ових дана говоре неки критичари из Србије и из Албаније, а у циљу омаловажавања и минимизирања ових предлога.
Напротив, ово су пројекти, покрети који јесу врло укорењени, датирају деценијама уназад, они су витални, живи! Имају чврсто тло на овом подручју. И стога их неки политичари, историчари, политиколози сматрају једним од решења за вековно нерешена национална питања и Срба и Албанаца.
Да ли је реално да се овај пројекат оствари? То не зависи толико од Албанаца и Срба и њиховог договора, већ и од подршке међународних фактора овим идејама, нарочито ЕУ и САД.
Пропадање Отоманске империје крајем XIX века условило је буђење националних покрета и стварање националних држава. Након завршетка рата Русије, Србије и Црне Горе против Отоманског царства, албански лидери схватају да је турска империја слабија него икада. Сматрајући да је то прави тренутак за стварање сопствене државе или аутономије у оквиру Отоманске империје, албански лидери, на конгресу 1878. године, формирају „Призренску лигу” која је била платформа за уједињење свих крајева у којима живе Албанци.
Берлински конгрес
Отоманска империја је користила Албанце како би остале балканске народе држала у потлаченом положају.Разлози фаворизовања Албанаца била је верска припадност и изражени фанатизам у борби.
______________________________________________
Велика Албанија из Другог светског рата, која је била подељена на 14 округа, била је поприште великих злочина: убијено је око 12.000 Срба, а протерано око 100.000. У исто време се око 150.000 Албанаца населило на Косово и Метохију
______________________________________________
Призренска лига се супротставила одлукама Берлинског конгреса да преда два градића - Гусиње и Плав Црној Гори због чега је дошло до сукоба између снага Срба муслимана (данас Бошњака) и Албанаца, на једној, и Срба и неколицине Руса на другој страни. Као последица овога, створена је држава у држави - Гусиња и Плава – и одржала се до почетка Првог светског рата.
Уочи Берлинског конгреса, Лига, као признати заступник албанских националних интереса од самог албанског живља, упутила је меморандум учесницима, оспоравајући Србији и Црној Гори право на територије на којима живе Албанци.
Сем што су ратовали око Плава и Гусиња, на југу су онемогућили уступање Грчкој дела Епира, а у једном временском периоду су под својом контролом држали Пећ, Вучитрн, Приштину, Ђаковицу и Призрен свргнувши турске господаре у овим областима са власти. Иако касније угушен од стране турске војске - албански покрет, проистекао из Лиге, наставио је да јача међу обичним народом.
Чланови Призренске лиге
Након избијања Балканских ратова формирана је организација која је за циљ имала спровођење платформе Призренске лиге- тзв. „Косовски комитет”, а између два светска рата организације „Џемајет”, „Беса” и „Мерхамет”.
Континуитет великоалбанске политике траје од оснивања Призренске лиге до данас. Свесрдно су јој помогли Италијани, у периоду пре и након избијања Другог светског рата, али и Срби, својом небригом и наивношћу.
Италијани су директно заслужни за стварање албанског шовинизма на Косову јер су помогли његовом идеолошком формулисању.
Срби нису исувише обраћали пажњу на положај својих сународника на Косову. Док су у Југославији сви остали народи јачали своју националну припадност, Срби су покушавали да изграде југословенски национални идентитет. Од 1918. до данашњег дана није се обраћала пажња на злочине Албанаца према српском народу, што је било посебно изражено у периоду Титове владавине.
Факат је да на Косову, све до пред сам крај II светског рата, а није било ни организованог партизанског отпора окупаторима и њиховим слугама.
Други светски рат учинио је Албанце владарима територије под именом „Велика Албанија”. У саставу тог протектората, од 1941. до 1944. налазили су се Метохија, која је била под италијанском и немачком окупацијом, већи део Косова ( без северног дела), источни део Црне Горе и западна Македонија.
Та Велика Албанија, која је била подељена на 14 округа, била је поприште великих злочина: убијено је око 12.000 Срба, а протерано око 100.000. У исто време се око 150.000 Албанаца населило на Косово и Метохију.
______________________________________________
У раду Бујанске конференције, одржане у албанском селу Бујане (од 31. децембра 1943. до 2. јануара 1944.), учествовало је и седам Срба са Косова и Метохије
______________________________________________
Закључци Бујанске конференције, одржане у албанском селу Бујане (од 31. децембра 1943. до 2. јануара 1944.), изражавали су сепаратистичке тежње Албанаца. Конференцији је присуствовао 51 делегат (од којих је било седам Срба са Косова и Метохије и десет Албанаца из Албаније).
Главни закључци резолуције Бујанске конференције су:
1. Косово и Дукађин (Пећ,Ђаковица, Клина) су насељени углавном Албанцима.
2. Албанци Косова и Дукађинија, као увек, желе уједињење са Албанијом.
3. Најбољи пут за Албанце да се уједине са Албанијом јесте заједничка борба са народима Југославије.
4. Албански народ Косова имаће могућност да одлучује о својој судбини као резултат борбе против окупатора.
5. Одређивање сопствене судбине садржи и право на самоопредељење до отцепљења.
6. Ово право се гарантује од стране Народног ослободилачког покрета Југославије (НОП), Албаније, и Велике антифашистичке алијансе, како је обећано од Атлантске повеље, Московске и Техеранске конференције.
Албанија у време Другог светског рата
Идеја о отцепљењу Албанаца од Југославије и уједињењу у албанску републику - дошла је до изражаја и на Земаљском већу КПЈ, 25. новембра 1924. Тада је заузет став да се Косово и Метохија укључе у једну целину која би уз Албанију обухватала и све етничке територије Албанаца у Југославији. Затим, октобра 1928, на Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену, закључено је да је „уговорима о миру склопљеним после Првог светског рата трећина Албанаца остала под владавином великосрпске буржоазије.“
Захтеви косовских Албанаца за републиком појавили су се поново 1968, затим 1981, па 1982.
Уставом из 1974. АП Косово добија статус државе у држави. Централна Србија је имала обавезу да плаћа огромне порезе који су се директно сливали у буџет Покрајине, а које су албански лидери користили за достизање независности.
Демонстрације на Косову 1968. и касније биле су масовне и рушилачке, посебно у Приштини, Вучитрну и Урошевцу. На Косову бивало је све теже, притисци на Србе достигли тачку кључања.
Демонстрације на Косову 1981.
______________________________________________
„А већ 7. септембра 1990. Албанци су у Качанику - усвојили устав и прогласили републику Косово“
______________________________________________
На албанске захтеве за републиком и терор - Београд је, након 50 година игнорисања проблема, 90-тих година прошлог века узвратио већом контролом и присуством полицијских снага. Одговор Албанаца био је ступање у генерални штрајк септембра 1990. и напуштање радних места.
А већ 7. септембра 1990. Албанци су у Качанику - усвојили устав и прогласили републику Косово.
Догађаји у последње две деценије су познати: дошло је до оружаних сукоба већих размера 1998 и 1999. између припадника српске полиције и косовских наоружаних група, потом до међународног надзора овог сукоба, па до бомбардовања Србије од априла до јуна 1999. Од тада, Косово је под протекторатом УН, а 2008. је прогласило независност, коју су признале скоро све водеће земље света.
Закључно са 7. августом 2011. независност Косова признало је 77 од 192 (40 одсто) земаља чланица УН. (Независност Косова у 2008. признало је 53 земље, у 2009. години - 11, у 2010. - 8, а у 2011. – пет држава.)
Пре разматрања подршке пројекту Велике Албаније на Косову, треба истаћи да је пре неколико недеља председник Србије Б. Тадић изјавио:
„Србија идеју о стварању Велике Албаније сматра опасном, али да би могла са тим да живи, ако би постојала споразумна решења. Албански политичари су веома делотворни у постизању постављених циљева и никако их не потцењујем. Међународна заједница не жели о Великој Албанији ништа да чује, али ће, ко зна да чита историју, моћи у стварању Велике Албаније да препозна дугорочни политички циљ Албанаца. Као једнострана намера, тај план је опасан, али ми бисмо могли са тим да живимо, ако бисмо имали споразумна решења. Споразум којим би све стране нешто добиле и који би створио одрживо решење, мир и стабилност, могао би да буде од велике помоћи свим странама. Ако смо прагматични, можемо да решимо проблеме. Не кажем да је Велика Албанија величанствено решење. Не верујем, такође, ни да је Велика Србија добро решење. Исто као што сам и против поделе Босне. Ја сам против политике стварања већих држава, али да покушамо да нађемо изводљива решења за проблеме".
______________________________________________
„Како то да идеја о стварању Велике Албаније – поставља питање Душан Јањић - није застарела и архаична, а идеја о подели Косова, која је знатно млађа - јесте?“
______________________________________________
Овде је Тадић вероватно под „споразумним решењем“ мислио на могућност договора да Србији припадне север Косова, а да се остали део Косова чак и припоји Албанији. Изгледа да владајућа коалиција у Србији не би имала ништа против таквог договора, уколико се Албанци са Косова и Албаније око те идеје међусобно сложе.
Званична Тирана, потпуно предвидљиво, много је тврђа. Заменика премијера и министра спољних послова Албаније, Едмонд Хаџинасто, изјавио је пре неколико недеља одбацује „идеје о подели Косова или замени територија, које стижу из Београда, јер су старе и архаичне!“ Хаџинасто је још оценио да су „слични покушаји већ пропали у балканском региону".
„Како то да идеја о стварању Велике Албаније није застарела и архаична, а идеја о подели Косова, која је знатно млађа - јесте? Ова изјава је и неискрена и лицимерна. Овде није реч о томе. Заиста треба да сви седну, и Албанци и Срби и међународна заједница и да озбиљно размотре све могућности које би довеле до стабилизације прилика и трајног договора Срба и Албанаца. Без тога, наметнута решења, с којим се не слажу једна или обе стране - не могу да донесу мир на дуги рок и стбилност и безбедност овом региону“, оцењује др Душан Јањић, који се дуго бави овим питањима.
Стварање велике Албаније на Косову најдоследније подржава покрет "Самоопредељење" чији је лидер Албин Курти. Популарни вођа те опозиционе странке изјавио је „да Косово има право да се уједини са Албанијом“. Није пропустио да дода да је то тобоже „једини начин да се Албанци изједначе са другим народима“.
______________________________________________
„И главни политички лидери Албанаца на Косову - Хашим Тачи и Рамуш Харадинај - нису против идеје Велике Албаније. Никада нису јавно рекли ништа против тог пројекта“
______________________________________________
Курти кликће: „Желимо да народ Косова одлучи о својој судбини. Желимо да Косово буде суверено, да има своју војску и да се уједини са Албанијом, јер ће једино тако постати равноправно са другим народима и другим развијеним демократским и прогресивним земљама у свету“.
И главни политички лидери Албанаца на Косову - Хашим Тачи и Рамуш Харадинај - нису против идеје Велике Албаније. Никада нису јавно рекли ништа против тог пројекта.
Нормално, њима је сада најважније да стабилизују независно Косово, а следећи корак је уједињење Албанаца из Македоније, са Косова и Албаније у једну државу.
Лидер Српског покрета отпора Момчило Трајковић, из Чаглавице код Приштине, каже „да би подела Косова направила велику Албанију, а малу Србију. А идеја велике Албаније је неприхватљива за Србе који живе на Косову“.
Подела Косова је нереална и за носиоца Јединствене српске листе Раду Трајковић која истиче „да су изјаве о подели обична политичка парола која је неозбиљна и која говори о неслози у односима у владајућој коалицији у Београду. Питање статуса Косова требало би да се реши у Савету безбедности УН. О идеји Велике Албаније имам најгоре мишљење“, закључује она.
Подсећамо, у Тирани је крајем октобра 2010. одржана међународна Конференција „Природна Албанија“ и на њој промовисана „Листа за природну Албанију“, чији је аутор универзитетски професор Кочо Данај. Овом скупу у Албанији присуствовала су и тројица албанских лидера са југа Србије.
Сва три функционера из `прешевске долине` - председник општине Прешево Рагми Мустафа, потпредседник те општине Орхан Реџепи и председник СО Бујановац Јонуз Муслију – не само да су присуствовали том скупу, него су и подржали идеју "Листе за природну Албанију". Дакле: идеју да се обједине делови територија Македоније, Грчке, Косова, Црне Горе и Србије, суседних држава у којима Албанци чине већинско становништво.
______________________________________________
„Главни поборник пројекта Велике Албаније у самој Албанији, поред др Коча Данаја, јесте бивши премијер Сали Бериша“
______________________________________________
О томе би, иначе, Албанци требало да се изјасне на референдуму у свим поменутим државама до 2013. Значи, и на југу Србије већина албанских лидера заговара стварање нове албанске државе - припајањем Косова Албанији, чак и припајањем југа Србије – Врањске котлине (Прешевске долине) тој новој држави.
Таква Албанија, требало би да обухвата Албанију са Скадром, Тираном и Елбасаном, део западне Грчке - Епир са градом Јанином и острвом Крф; већи део Македоније са Дебром, Скопљем, Гостиваром, Прилепом, Битољем и Охридом; као и Косово - Пећ, Ђаковицу, Косовску Митровицу, Приштину; Србију - део Санџака, Нови Пазар и Сјеницу; као и део Црне Горе - Малесију, са Улцињом, Баром, све до места Тузи код Подгорице, и до Плава и Гусиња на северу, а и део југа Србије (Врањска котлина – како је сада албанци зову – Прешевска долина).
Јањић сматра „да цела идеја о стварању велике државе Албаније на рачун територија чак пет суседних држава није много реална, али да нико од главних светских моћника Албанцима – то још није јавно и јасно рекао! Утолико постоји опасност од дестабилизације централног и западног Балкана“.
Главни поборник пројекта Велике Албаније у самој Албанији, поред др Коча Данаја, јесте бивши премијер Сали Бериша који је 2009. изјавио: „Пројекат националног јединства Албанаца треба да буде идеја водиља за све политичаре у Албанији и на Косову. Између две државе не би требало да постоји царина. Ни под којим условима Албанија и Косово не смеју да гледају једно на друго као на стране земље, што нема никакве везе са суверенитетом обе земље. Идеја о националном јединству заснована је на европским идеалима, што захтева велики достигнуће. Зато ћемо Хашим Тачи и ја радити на уклањању низа препрека које спречавају Албанце да се осећају јединствено на целој територији на којој живе“.
Његова изјава изазвала је тада бурна реаговања српских званичника.
______________________________________________
„Познати историчар млађе генерације, Чедомир Антић, подсећа: „Албанска Академија наука и уметности је 1998. издала Меморандум у којем стоји да ће доћи до стварања велике Албаније. Можете замислити какав је позитиван публицитет имао меморандум о великој Албанији непосредно пре ратних збивања на Косову и Метохији, а какав негативан публицитет је имао меморандум о великој Србији“
______________________________________________
И бивши председник Албаније Алфред Мојсију у априлу 2011. је изјавио: "Наравно да Косово сматрам албанском покрајином, онако као што су Лабериа, Мирдита или остале албанске покрајине.“ Мојсиу додаје „да Албанци не треба више да "спавају", већ да покажу да је албанска нација неправедно подељена.“
Треба подсетити и да је последњу амбициозну и обимну студију о пројекту паналбанизма и његове опасности за безбедност Балкана урадио фебруара 2004. тим ИЦГ (Међународне кризне групе). Многи од тих анализа и ставова вреде и данас.*
Не треба сумњати, на основу досадашњих изјава и поступака, да се, поред политичара са Косова и из Албаније, и македонски и црногорски Албанци у већини, као и албанско становништво и политичари са Југа Србије - такође у великој већини - опредељују за подршку идеји „Велике Албаније“. .
Чедомир Антић, познати историчар млађе генерације подсећа: „Албанска Академија наука и уметности је 1998. издала Меморандум у којем стоји да ће доћи до стварања велике Албаније. Можете замислити какав је позитиван публицитет имао меморандум о великој Албанији непосредно пре ратних збивања на Косову и Метохији, а какав негативан публицитет је имао меморандум о великој Србији. Упркос томе што је речено да велике силе неће дозволити уједињење Косова и Албаније, ипак може доћи до тога. Већина Албанаца би се концентрисала на подручје једне велике државе која би обухватала Космет и Албанију, док ће се тек видети шта ће се десити са југом Србије, источном Црном Гором, западном Македонијом и делом Грчке, које такође настањују Албанци. Идеја о стварању јединствене албанске државе подржана је у пракси како од њихових званичних власти, тако и у иностранству.“
______________________________________________
„О концепту велике Албаније отворено говоре мање политичке партије, док остали имају партијску мимикрију и причају о томе да ће сви Албанци заједно ући у ЕУ“
______________________________________________
Може се закључити да већина становништва на Косову и у Албанији подржава стварање велике Албаније иако косовски политичари формално не говоре о томе. Јањић упозорава „да су Косовски политичари само привремено у други план ставили идеју велике Албаније зарад стратегије у четири корака која обухвата: независност Косова, конфедерално уређење западне Македоније, Врањску долину (Прешевску) и Албанце у Црној Гори.
О концепту велике Албаније отворено говоре мање политичке партије, док остали имају партијску мимикрију и причају о томе да ће сви Албанци заједно ући у ЕУ. Запад је чак дуго сматрао да је прича о уједињењу свих Албанаца део српске пропаганде и није хтео ни да чује за њу. Добро је што се ради о Галуповом истраживању јер је Запад доживео изненађење и схватио да идеја етничког окупљања није јака само код Немаца и Хрвата, већ и код Албанаца...
______________________________________________
„Албанцима је важно да Срба нестане, или да остану у минорном броју и да се тако „реши српско питање на Косову“, на начин како су то урадили Хрвати са Србима у Хрватској“
______________________________________________
У светлу најновије кризе која траје на Северу КиМ, јасно је да је главни циљ Албанаца са Косова да протерају све или већину Срба са овог подручја и да тиме фактички реше проблем са преосталим Србима. План је да се врше континуирани притисци и ствара несигурност, да се догађају стални инциденти... и све то допринеће да Срби почну да се селе и са овог подручја.
Да ли ће то бити егзодус, као у лето 1995. у Хрватској, или етапно исељавање мање је важно питање за Албанце. Важно је да Срба нестане, или да остану у минорном броју и да се тако „реши српско питање на Косову“, на начин како су то урадили Хрвати са Србима у Хрватској.
Не може се порећи да Албанци у овом послу имају од кога да уче, а ментори и покровитељи су вољни да им помогну у послу завршног етничког чишђења Косова од Срба. Може се очекивати да ће узападни део `међународне заједнице` опет „жмутити на оба ока“.
Тај сценарио је на делу и њиме се жели решити српско питање. На крају, Срби ће вероватно бити оптужени да су били некооперативни и биће проглашени да су кривци за свој прогон и исељавање.
Не знам може ли и како држава Србија спречити реализацију овог плана, има ли воље и снаге за то садашња власт. Али, знам да би било срамотно да у овом послу помаже Албанцима и њиховим заштитницима.
