Шта кажете за Јусуфспахићево: „Припадност Алаху не искључује припадност Србији”?

ШАМАР СВИМА УНУТАР „КРУГА ДВОЈКЕ” КОЈИ ПРЕЗИРУ СОПСТВЕНИ НАРОД И ПРАВЕ СЕ ДА СЕ „ДАТУМ” СИПА У ТРАКТОР

         ЈЕДАН велики човек је рекао/упозорио: што мање припадамо својим партијама, то више припадамо својим народима. У данашњој Србији готово сви који припадају партијама – припадају им, безмало без изузетка, више него Србији.

         Они који припадају невладином сектору – још мање, у просеку, припадају Србији.

         А београдски муфтија Мухамед Јусуфспахић, поводом Курбан бајрама, поручио је својим верницима: „Припадност Алаху не искључује припадност Србији”.

         Ако се има на уму реално стање ствари (сећате ли се оног: патриотизам се не сипа у трактор?), муфтија Јусуфспахић је изговорио нешто што је од ширег значаја од његовог обраћања верницима.

         Колико због санџачког муфтије Зукорлића, толико и због оних унутар београдског „круга Двојке“ који презиру сопствени народ и праве се да се „датум” сипа у трактор.

         Шта кажете за Јусуфспахићево: „Припадност Алаху не искључује припадност Србији”?

         Коме су све његове речи „шамар” и лекција?

 

 

 

Рајко ПЕТРОВ НОГО, песник, академик САНУ

На линији Хума, Селимовића и Кустурице

• Сви најбољи - најбољи из муслиманске средине који су се реализовали  -  били су уз нас! Јусуфспахићева изјава ми личи на ту традицију

         ТО ЈЕ лепа изјава и у традицији је муслимана српског језика од Хамзе Хума, преко Меше Селимовића до Емира Кустурице.

         Сви најбољи - најбољи из муслиманске средине који су се реализовали  -  били су уз нас! Та изјава ми личи на  ту традицију.

         Разуме се да има много оних других који су кренули за Алијом Изетбеговићем и онима који су били „цвијеће хрватског народа”. Не треба имати илузија да постоји врло оштра подела међу муслиманима.

         Међутим, оно што више забрињава је то што међу нашим интелектуалцима има много оних који су аутошовинисти, и то гласни и јавни, они који мрзе свој род и оних који свој народ зову џиберима.

         Није случајно да се човек после овакве изјаве сети ових – откуда се толико намножило света који презирући народ из кога потиче заборавља да тако презире и себе.

         Систематски је рађено да се и сама реч „патриота” извргне руглу. Та света реч која би, кад обележавамо 100 година ослобођења Старе Србије, Косова и Метохије и Рашке, морала да добије стари сјај и старо значење.

         Уосталом, многе су речи искривљене и ублаћене...   

 

Радош ЉУШИЋ, историчар и универзитетски професор

Изјава за насловне стране свих наших новина!

• У време глобализације, патриотизам и родољубље су непријатељи и као такви су прогнани

         ОДАВНО нисам чуо тако паметну изјаву.

         Вера не сме бити препрека да неко воли своју отаџбину – ако бисте се опредељивали према вери, у Америци или Немачкој не бисте могли да кажете ко је патриота.

         Ово је редак случај да један верски великодостојник даје такву изјаву. У великој мери је патриотска и требало би да се нађе на насловној страни свих наших новина!

         Али, данас уопште није популарно бити патриота и родољуб. То је прогнано из свакодневног политичког и сваког другог живота. У време глобализације, патриотизам и родољубље су непријатељи и као такви су прогнани.

         Изјава Јусуфспахића је посебно значајна јер је он свештена личност и такви људи су углавном конзервативни – а ово је једна изузетно напредна изјава!

 

Велизар АНТИЋ, сарадник Факултета политичких наука, политиколог религије

Јусуфспахић може да буде српски патриота...

• Ко се осећа као патриота, био православац или не, а Србин је, не мислим да ће да каже: ако је Јусуфспахић српски патриота, ја нећу бити. Или да ће резоновати: ако је он српски патриота, ја ћу бити још већи

         СУШТИНА је да ислам не познаје нацију. Није битно да ли сте Арапин, Рус, Американац, јер је за њих сваки муслиман исти – немају појам нације. Тако Јусуфспахић може да буде српски патриота колико може бити Арапин арапски патриота, Бошњак бошњачки итд.

         Друга је ствар што се овде мисли: ко је Србин - мора бити и православац.

         Као што се СПЦ протеже где год су Срби, сада и муслимани покушавају исто то са исламским заједницама. Пошто је Исламска заједница Србије и има их мало, немају ту моћ као у Санџаку да отворено кажу што мисле.

         Они морају тако да причају. Као што Јусуфспахић мора тако да прича јер је у Београду, али, бар што се тиче теоријске стране, не одступа од учења ислама самом том изјавом да је српски патриота. Е, сад, друга је ствар што код нас многи још верују да  само православци могу бити патриоте и Срби.

         А да ли Јусуфспахићева изјава може да појача српски патриотизам – у то не верујем.

         Јер, ко се осећа као патриота, био православац или не, а Србин је, не мислим да ће да каже: ако је Јусуфспахић српски патриота, ја нећу бити. Или да ће резоновати: ако је он српски патриота, ја ћу бити још већи.

         Ни у једно ни у друго не верујем!

 

Дарко ТАНАСКОВИЋ, професор оријенталистике

Драгоцени муфтијин путоказ муслиманима, али и другима

• Господин Јусуфспахић, који је имао срећу да узраста и формира се, и као муслиман и као грађанин, а понајпре као човек, поред свог заслужног оца, муфтије Хамдије Јусуфспахића, на узоран начин сведочи истину да се може истовремено бити и добар муслиман и грађанин лојалан својој држави, односно патриота одан домовини

         ИЗЈАВА београдског муфтије, господина Мухамеда Јусуфспахића, дата поводом великог исламског празника Курбан-бајрама, одраз је његовог истовремено муслиманског и грађанског интегритета и уравнотеженог погледа на свет који, нажалост, многима у нас, и то не само муслиманима, у данашње време није својствен.

         Господин Јусуфспахић, који је имао срећу да узраста и формира се, и као муслиман и као грађанин, а понајпре као човек, поред свог заслужног оца, муфтије Хамдије Јусуфспахића, на узоран начин сведочи истину да се може истовремено бити и добар муслиман и грађанин лојалан својој држави, односно патриота одан домовини.

         Сваки савремени муслиман на Балкану идеално се као верник остварује у доховном јединству с целокупном светском муслиманском заједницом (умом), живи верским животом у оквиру своје локалне муслиманске заједнице (џемата), док се у смислу грађанског идентитета реализује као равноправни грађанин секуларне државе у којој живи. Ако је за њу, као Јусуфспахић, и емотивно везан, онда се може сматрати и патриотом.

         Све ове димензије савременог муслиманског идентитета нису ни у чему међусобно противречне, како то речју и делом настоје представити исламистички фанатици и манипулатори “политичким исламом”.

         Пошто их и код нас има, а и гласнији су од већине умерених муслимана, бајрамска порука београдског муфтије драгоцени је путоказ верницима, али и свим грађанима Србије, и не само Србије.

 

Диана Милошевић