Скривалице на танкој жици резервисаној за Србе

У ОЧЕКИВАЊУ ПЛАТФОРМЕ СРБИЈЕ ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Србима лажни, Шиптарима - искрени осмеси: Кетрин Ештон и Хилари Клинтон

• У Београду сакривено оно што је шеф британске дипломатије Вилијам Хејг рекао и у Приштини - да је карта региона нацртаана и да ту више нема промена, да је независност непромењива, а да Лондон европску перспективу Србије види у признавању независности и добросуседској сарадњи са Косовом...
• Александар Вучић је признао да се нова власт поводом КиМ и ЕУ креће по танкој жици, а још предзадњег дана октобра, у уторак, Србији у политичке госте долазе Хилари Клинтон и Кетрин Ештон - две бесумње најмоћније жене света – да са те жице не бисмо случајно сишли

Пише: Раде Брајовић

         КАО кад се обрће грудва или намотава клупко, косметска криза се непрекидно повећава и заплиће, али и све уочљивије потврђује да  је увелико ушла у завршну, одлучујућу фазу.

         Посматрачи и учесници финалних догађаја, видљивих и скриваних, најављују и нека, све одређенија, наравно не тако блиска, али ни предалека решења. Ако се предвиђања, макар приближно остваре, решење неће моћи да избегне парадоксалну потврду неправде – на штету  угрожених и понижених, али у корист интереса моћника! Зна се којих- НАТО силника, оних који су и изазвали косметску кризу...

         Овакве и све сличне претпоставке коначних решења радо ће јавно оспорити најважнији српски званичници који заиста могу да наведу бројне тврдње којима се лако негирају пројекти српског признавања самопроглашене независноисти албанске државе на територији јужне српске покрајине Косова и Метохије.

         Кад се разговара о решењима, у делу којим се убедљиво хоће да оспори приштинска независност, најчешће се употреби наш Устав, наравно најважнија и недодирљива гаранција интегритета и суверенитета државе Србије, али и то не дестимулише српске политичаре да трагају за коначним  решењем. Такав прилаз се јасно види и убедљиво потврђује у ставу председника Томислава Николића који је шефу британске дипломтије Вилијаму Хејгу ономад рекао да је „Србија спремна на сва решења која омогућавају боље услове живота свих грађана Косова и Метохије и која су у складу са Уставом наше државе”.

         Николићев став чини комплетним и његово истицање спремности да „зарад чланства у ЕУ и сопствених  интереса, настави реформе и испуни услове Уније”, као и да „учини многе компромисе, али да се то очекује и од албанске стране”...

         Ове и сличне тезе, охрабрене подршком првом дијалогу Дачића и Тачија и његовом најављеном новембарском наставку, чуле су се и у разговору истог госта са другим српским званичницима, којима је и Хејг изразио подршку, заложио се за проширење ЕУ и чланство Србије, регионалну сарадњу и добре односе Србије „са суседним државама”.

         Е, ту је гост стао, остало је да се дешифрује оно што је лако - мислио је и на Косово – а није тешко препозбнати и једну, већ уобичајену и све ширу праксу да се чешће од српске јавности покушавају да сакривају неке информацје, наравно о Космету! Ради се то углавном онда кад гости заобиђу новинаре и саопштењима исцеде разговоре у којима често изостане оно што неки мисле да наша шира јавност не би требало директно да чује...

Било би добро да бар нова власт не скрива од Србије праве захтеве

         Не избегавају се и дикретни методи, истина увијени у формулације које ЕУ званичници хоће да тумаче по систему – бело је црно, а црно бело! Тако је ЕУ-комесар Штефан Филе недавно покушао да преобрне смисао јасне формулације Европске комисије која је одређивање почетка преговора са ЕУ условила захтевом да Србија „призна територијални интегритет Косова”! Филе је том формулацијом објашњавао намеру ЕУ да се супротстави подели Коова и одвајању косметског Севера, али није успео да објасни зашто то није тако и написано...

         Јасан говор, као овај упућен Филеу, не проради увек у српским кабинетима и медијима, јер се најчешће, кад год је то могуће и изводљиво, избегавају ставови западних партнера из ЕУ и САД да је, на пример, независност Косова коначна и непромењива, а објављује се нека замена готово истог практичног смисла о добросуседским односима две државе, Србије и Косова! Разлози оваквих и сличних, лако провидних скривалица, наслућују се у зазирању од могућих негативних импликација коначне независности Косова на односе ЕУ са  Србоијом.

         Истина је да се из ЕУ условљавају процеси пријема Србије у ЕУ - практичним, а све чешће и формалним београдским признавањем албанске државе на српском Космету, што убедљиво потврђује историја неуспелог напора Филеа, па и разумевање неких сегмената српске јавноси, тзв. аналитичара и неких невладиних политмућкова...

         Примењују се ови и овакви методи притисака, овог смера и ових намера, чак се и умножавају, а нажалост им се у Србији и подилази, доживљавају пуне информиативне одјеке, па им се просто непотребно и погрешно верује - да ће, на пример, позиција Србије бити јача, ако се не зна баш све што европски партнери кажу.

         Скривалице се постављају и из бриге о представи будућег чланства у ЕУ и повратку суверенитета Србије над својом јужном покрајином, наравно и стању наше власти и њене могућности и способности да одлучујуће утиче на све те и сличне процесе. Они који су искрено забринити, наравно знају да је, у садашњој информативној ери, немогуће зауставити вести о догађајима тог типа, али и околности што сви гости Србије са Запада из Београда иду у Приштину или обратно, па се, најчешће истог дана и овде чује шта је речено Тачију и његовом друштву.

         Тако је са свима, исто је било и са Хејгом, који је у Приштини рекао да је карта региона нацртаана и да ту више нема промена, да је независност непромењива, а европску  перспективу Србије види у признавању независности и добросуседској сарадњи са Косовом... Ово што је рекао у Приштини, рекао је новинарима, а у Београду је „седма сила” једноставно, и не први пут, заскочена, па су информације о Хејговим разговорима стигле саопштењима и преко британске амбасаде. Десило се, веровали или не, да српске вести заостају за шиптарским вестима!

         Да је скривалица, ова и сличне, само информативни изузетак, који се под хитно мора изузети из наше праксе и у случајевима оваквих, можда посебних посета, показује и први поглед на природу наших потреба и реално стање наше политике о Космету и изгледима да остваримо националне и државне интересе.

Ово су њихове пожељне улоге, ово су им прави изрази лица

         Редуковање и селекција информација ове врсте може само да ојача илузије да је могуће решити косметску кризу онако како нама оптимално одговара и како је историјски и на све начине оправдано... А, показивање и приказивање баш свих притисака на Србију и њену власт може корисно да утиче на припрему српске јавности на оно што се чини неизбежним и што САД и ЕУ неће дозволити да се било како промении – независност Косова.

         А нико нам, ни руски и други пријатељи, неће непосредно, конкретно и одлучујуће помоћи, не макар на начин да моћници одустану од своје надмоћи, а то не бива...

         Наш отпор и наше немирење, наравно, не смеју и никад не би требало да престану и утихну, иако се, у актуелним политичким и економским околностима, унутрашњим и спољним, нескривено мисли и говори да неко могуће дубље, коренитије, другачије и непосредније, речју успешније решење – није изгледно ни могуће?! 

         Могуће је, можда, тек у неким другим, измењеним приликама, кад будемо другачије и од старта режирали своју укупну позицију.

         Понекад заборављамо да нисмо Индија (Кашмир), Кина (Тајван), па ни Кипар и још неки, да су њихови методи нама непримењиви, а оне које смо морали ми да примењујемо сада су и удаљени и реално немогући... Да је, можда, ипак могуће да се ради и уради нешто што би, краткорочније макар, деблокирало косметску кризу - да би лакше „могли да дишемо” - показује један, нека је и симболичан одговор потпредседника владе Александра Вучића на седници Скупоштине Србије. Пре неки дан.

         Осврт на кризу и трагање за решењем, Вучић је представио као „да се све време крећемо по танкој жици да бисмо сачували наш национални и државни интерес”, али и онај други – европски пут Србије. По тој „танкој жици кретаћемо се и даље”, предвидео је Вучић и, отвореније него било ко у задње време, овако оценио оно што најављује да може да следи:

         „Трудићемо се да пронађемо најбоље решење. Нико неће бити радостан. Нико никада неће бити задовољан због решења до којих будемо долазили, али некада су изнуђена. Прецизније – немогуће је наћи боља решења!”

         Вучић је покушао и знатно успео да избегне скривалицу - од истине. Можда је и она на танкој жици – док је не открије  политички врх. До тада је и он на танкој жици – очекивања и надања у платформу коју је политички врх почео  да слаже.

         Постигао је, ипак, Вучић оно што, можда, и није очекивао – избегао дуговечну и општу праксу обмана која карактерише светску и нашу политику о Космету...

         Олакшао је и један јединствени догађај - предзадњег дана овог месеца, у уторак, Србији у политичке госте долази „двојка” две бесумње најмоћније жене света – Хилари Клинтон и Кетрин Ештон. Заједно, први пут код нас. Намерно.

         Било би, збиља, неукусно и ван сваког протокола да и оне буду дочекане -  на танкој жици. То место нама припада – и кад нам такве даме диктирају. 

         Извежбали смо се у употреби – скривалица!