Трифковић: Фрустриран Украјином „Запад“ ће тежити да преко српских леђа показује своју вољу и диктат
КАКО У САДАШЊИМ УСЛОВИМА ТРЕБА ДА ИЗГЛЕДА СРПСКИ САМООДБРАМБЕНИ МЕХАНИЗАМ?
Срђа Трифковић
* На овом терену НАТО је нашао сврху свог даљег постојања, операцијама против РС 1994-95 и против СРЈ 1999. Тешко је стога замислити да би се олако одрекли своје самоименоване улоге тужиоца, судије и пороте, коју са сладострасним уживањем играју већ преко три деценије
* Не треба организовати скупове подршке Додику, него треба да Република Србија као потписник Дејтона подржи Српску слањем комплетне опреме за резервни састав полиције – што би био савршено легалан и легитиман потез - спречи изнуђавање још једне рунде по Србе погибељних свршених чинова
* Додик је у праву што је прекинуо сарадњу са Американцима и Британцима. Тешко је замислити сарадњу Лазареве Србије са Османским царством 1389, или Краљевине Србије са Аустроугарском јула 1914, или Краљевине Југославије са Трећим рајхом априла 1941. А што се сарадње у новије време тиче, Рамбује и све после њега нам казује све шта треба да знамо
_____________________________________________________
МИЛОРАД Додик јуче је упозорио да се над Републиком Српском наставља процес одузимања надлежности и као предводнице тог процеса означио САД и Велику Британију. У погледу одбране од те две силе и активног процесаа развлашћења, Додик је истакао да са те две земље – нема никакве сарадње.
„Факти“ у наставку теме о корацима које империја Запада предузима да би се одржала (бар) на Балкану, преносе мишљење експерта за међународне односе Срђе Трифковића.
На питање хоће ли Запад овде заиста повлачити нове потезе дестабилизације и како треба да изгледа наш самоодбрамбени механизам, Трифковић одговара: „Хоће, него шта!“
- Фрустриран неуспехом у Украјини - који је оличен понижењем Зеленског у Вашингтону - "Запад" ће преко српских леђа тежити да покаже и докаже да је и даље способан да спроведе своју вољу и свој диктат. Реч је заправо о шачици доносилаца одлука у Вашингтону и њиховим верним сатрапима у Бриселу, Берлину, Паризу итд, чија инстинктивна србофобија није подложна рационалној анализи.
Не треба организовати скупове подршке Додику, него треба да Република Србија као потписник Дејтона подржи Српску слањем комплетне опреме за резервни састав полиције – што би био савршено легалан и легитиман потез - спречи изнуђавање још једне рунде по Србе погибељних свршених чинова.
После распада Источног блока и номиналног краја хладног рата, Балкан је био први полигон на коме је тестирана метаморфоза западног савеза у хегемонистичку алијансу ослобођену свих правних и моралних обзира.
Управо је на терену бивше Југославије, а против Срба, почев од 1991. тестиран и модел медијске демонизације који је достигао апсурдне размере са експлозијом русофобије после почетка рата у Украјини.
На овом терену НАТО нашао сврху свог даљег постојања, операцијама против РС 1994-95 и против СРЈ 1999. Тешко је стога замислити да би се олако одрекли своје самоименоване улоге тужиоца, судије и пороте, коју са сладострасним уживањем играју већ преко три деценије.
Ем је профитабилно - Србију су буквално исцедили економски, а ни други нису много боље прошли. Ем је лако извoдиво све док се успешно маше бриселском шаргарепицом а локални лидери понављају мантру о европском путу, баш као што су урођеници на Новој Гвинеји изводили ритуале карго култа.
У сваком случају, Додик је у праву што је прекинуо сарадњу са Американцима и Британцима.
Тешко је замислити сарадњу Лазареве Србије са Османским царством 1389, или Краљевине Србије са Аустроугарском јула 1914, или Краљевине Југославије са Трећим рајхом априла 1941. А што се сарадње у новије време тиче, Рамбује и све после њега нам казује све шта треба да знамо.
