Истина са репом

П р в и   п о г л е д

Условљава ли ЕУ пријем Србије признавањем независности Косова?

* Западни стратези, заинтересовани за учлањење Србије у ЕУ, оклевају да саопште услов о формалном српском признавању независности албанске нелегалне државе на српској теритирији, јер се плаше да би то Београд одбио, одустајући од европског пута

* Србија је навикла на условљавања и уцене. Прети ли јој, уз старе, и нова навика - да пристаје на уцене?

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

          СВИ који су, директно или посредно, повезани са интеграцијом Србије у заједницу европских народа, ЕУ, суочени су са, наизглед једноставним, али нимало лаким изазовом, наглашено политичке, па и моралне природе – да сазнају и саопште истину!

          Да ли је европски врх, подржан Америком, условио Србији учлањење у ЕУ признавањем независности Косова, питање је на које се зна тачан одговор, али који нико званично није ни потврдио, ни демантовао – и једно и друго с разлогом!

          Западни стратези, заинтересовани за учлањење Србије у ЕУ, оклевају да саопште  услов о формалном српском признавању независности албанске нелегалне државе на српској теритирији, јер се плаше да би то Београд одбио, а међу последицама би било и одустајање од европског пута. Брисел зато примењује тактику одуговлачења и преговарања о такозваним техничким питањима која, корак по корак, приближавају Београд и Приштину, до степена који ће значити практично признавање независности.

          И, кад би било сасвим јасно да је и Србија легализовала свој став о признавању режима у Приштини, било би касно за накнадне исправке, јер мало би се која српска власт одлучила да, на крају дугачког пута све поништи и затвори себе у изолацију и избрише будућност европске Србије.

          Београдским властима, оснаженим петооктобарским демократским променама и  подршком  европској оријентацији, није било тешко да прочитају бриселску тактику, али су се правили неписмени, маскирали и себе и Европу често понављаним слоганом да неће никада признати независност Косова. Па, и да не признају никад, то не би сметало ни независном Косову, ни пуноправном статусу Србије у ЕУ, какав, уосталом, сада има више сталних чланица европске породице, па по томе нису ничим деградирана њихова права, што потврђује  велика финансијка помоћ Брисела економском кризом погођеним Грчкој и Шпанији.

          Бриселски позиви Србији, наравно и другима, да развијају сарадњу са суседима, такође су формула са маском – Брисел подразумева сарадњу Београда и Пиштине, а Београд са легалним суседима, а не са влашћу Приштине.

          Праве информације, без маски и вербалних подвала, очигледно се, годинама већ, прећуткују. Као вода кроз песак, истина, међутим, увек нађе излаз. Захваљујући обманама, у свету и код нас, истина јесте с репом, али и таква каква је, не може да  сакрије – Космет.

          Видео се и у предизборној кампањи, у којој су покушали да га маргинализују и владајуће и опозиционе странке и кандидати, да би се, кад су избројани гласови, за њега закачили и поражени и победници. Најгласније и најотвореније, тематски и  најдубље –новоизабрани председник Томислав Николић.

          Набрајајући шта ће да мења и ново да уради, чиме ће се разликовати од својих претходника, лансирао је Космет на сам врх приоритета, чак и веома полемички. Србија ће, обећао је,  сазнати истину о свему – прво да ће водити политику о Космету онако како се постигне консензус и одлуче грађани, да ће се све радити јавно, па и утврдити истина о преговорима с Приштином, али и оно што је посебно важно – утврдиће Николић истину да ли ЕУ условљава чланство Србије признавањем независности Косова.

          Прецизирао је да ће то сазнати 14. јуна у Бриселу, који ће бити његова прва званична посета после инаугурације, чиме наглашава високи приоритет Европске уније у свом ангажовању...

          Очигледна су настојања да се нуде околности које делују  као да почиње нова, и то баш права демократска фаза у српској политици, и то баш на Космету. Да ли су очекивања реална, не могу да одговоре само прва надања, али ни њих не би требало механички брисати и позивати се само на досадашњу праксу разочарења с разлогом. 

          Охрабрени су, прво, политичари са севера Космета, који су одмах дошли код Николића да истакну значај сазнања о чему су се договорили у Бриселу Стегфановић и Тахири, а о чему они ништа не знају, како рекоше. Иако је Стефановић демантовао да је ишта сакривено, председници северних косметских општина су се вратили охрабрени, иако их је тамо сачекала груба реалност -  косовска полиција отима Србима српска лична и возачка документа и најављује забрану уласка из Србије свима који немају папире и таблице државе Косово, што подржава и Еулекс!

          Па, зар и ово понашање није потврда независности, утолико изразитије што се у Београду углавном све прећуткује – да се, ваљда, као и досада, не би власт замериала Европи!

          Стигао је, на Николићеву инаугурацију, комесар за проширење ЕУ, Штефан Филе, и, после разговора с председником Николићем,  рекао да су услови ЕУ Србији оних старх пет тачака, међу њима и она о сарањи са суседима... И Николић је деловао охрабрујуће, рекао чак и да «више нема тајни»... Све ће, међутим,  бити јасније и поузданије после тек после разговора у  Бриселу.

          Србија се, посебно после свечаних речи на инаугурацији, додатно понадала да ће сазнати  истину - о себи и другима, Србији и ЕУ. Да ли и истину о Космету?

          Може ли и та истина, ма каква била, да - остане без репа' Наравно да може, ако изборни изабраници, овога пута -  испуне обећања.  У сваком случају, провераваће се и реалност надања – само по учињеном. Ови  избори су то најтачније потврдили.       

          Одговори се неће чекати до следећих! А, истиина  о условима за Србију у ЕУ, већ се наслућује, чини се да је на дохвату. Србија је навикла на условљавања и уцене. Прети ли јој, уз старе, и нова навика - да пристаје на уцене!