Американци су на Хирошиму и Нагасаки бацили - две Хитлерове атомске бомбе

НЕМЦИ СУ ЈЕДНУ СВОЈУ А-БОМБУ БАЦИЛИ КОД КУРСКА И ЦЕО СОВЈЕТСКИ ПУК ПРЕТВОРИЛИ У ПЕПЕО

• „Поклон“ је стигао великом подморницом-минополагачем U-234. Она је довезла контејнере са уранијумом-235 којег је било довољно за две атомске бомбе, плус - оне инфрацрвене детонаторе. А и још много шта друго. У подморници је био и сам изумитељ тих детонатора... Све то је из утробе подморнице преузео лично Роберт Опенхајмер у чијој надлежности је био научни део „Менхетна“
• Отада је Американцима све кренуло као по лоју. Већ 16. јула 1945. су тестирали плутонијумску бомбу имплозивног типа у Лос Аламосу: „Дебељка“ којег су 9. августа бацили на Хирошиму
• Могуће је да се Хитлерових двеју атомских бомби негде на југу Немачке домогао „Алсос“, одред командоса којима је командовао Борис Паш (Борис Пашковски), руски православни свештеник који је био љути антикомуниста и пуковник под командом Двајта Ајзенхауера који је слао дивизије да прочешљају и делове Немачке који је требало да припадну СССР и Французима. Паш и његови сарадници су одатле одвозили све што је имало везе са немачким атомским програмом: атомске реакторе, опрему, „пуњење“ за бомбе, научнике и најважније стручњаке...
• По иронији судбине, и Јапан је био на прагу атомског клуба. Своју прву атомску пробу извео је - и то сасвим успешно - на мору. Само неколико дана после трагедије Нагасакија...

Пише: Сергеј ЛАТИШЕВ, Царград

        ЈАПАН уобичајеним церемонијама обележава 72-годишњицу с америчког атомског напада на Хирошиму и Нагасаки.

        Данас су нуклеарне бомбе и хиљаду пута разорније. Међутим, и бачене на јапанске градове биле су више него довољно моћне.

        Од самих атомских експлозија и њихових последица, у Хирошими је погинуло 140.000, а у Нагасакију - 74.000 људи, углавном цивили, жене и деца. Тако је човечанство ушло у атомску еру.

        Неки су уверени да су САД примениле атомско оружје против Јапана да би СССР продемонстрирале своју моћ - да би Стаљин знао своје место у новом Америчком свету. То је делом тачно, али се прећуткује оно што је у свему интересантније и страшније.

        „Атомска епопеја“ је и данас тајна иза седам брава.

        Зна се да су Немци први почели да раде на атомском оружју, али да је, због нечега, затајио њихов организациони таленат и да њихов атомски програм није ничим посебним резултирао. Набацује се да је за то крима сама идеологија нацизма која је Немачку лишила мозгова јеврејских атомских физичара.

        Амерички генерал - Лесли Гровс, који је руководио „Менхетнским пројектом“, односно производњом атомске бомбе - још је додавао да су Немци подбацили и зато што се а-бомбом није бавио Вермахт.

        Американци наглашавају да је само њихова формула била исправна. А они су одлучили да за а-бомбу не штеде средства и да у пројекат укључе и стране научнике, углавном Јевреје и левичаре. А том им је омогућило да брзо стигну и престигну Немце и да брзо дођу до бомбе и да је примене. 

        Међутим, у америчкој званичној верзији постоји маса неподударности.

Роберт Опенхајмер

        Иако су потрошили много више новца него Немци, њихов „Менхетн“ је крајем 1944. био у слепој улици. Недостајали су им и пуњење и инфрацрвени бесконтактни детонатор. Другим речима: имали су само прототип прљаве бомбе незнатне снаге. А већ 1945. су имали најмање две бомбе и неопходне количине уранијума.

        Могуће је да су у то време већ имали још неколико а-бомби. Али, откуд им све то?

        Па, отуда!

        „Поклон“ је стигао великом подморницом-минополагачем U-234. Она се са немачким и двојицом јапанских научника упутила ка Јапану, а превозила је контејнере са уранијумом-235 којег је било довољно за две атомске бомбе, плус - оне инфрацрвене детонаторе. А и још много шта друго. У подморници је био и сам изумитељ тих детонатора.

        Све то је из утробе подморнице преузео лично Роберт Опенхајмер у чијој надлежности је био научни део „Менхетна“.

        Отада је Американцима све кренуло као по лоју. Већ 16. јула 1945. су тестирали плутонијумску бомбу имплозивног типа у Лос Аламосу: „Дебељка“ којег су 9. августа бацили на Хирошиму.

        Зар вам се у овоме ништа не чини чудним? Јер, бомбу су прво тестирали, па потом применили. Чудно је, поред осталог, и то што Американци нису имали „пуњење“ ни за једну једину бомбу, а онда одједном - чак за две бачене на Јапан и за једну испробану у Лос Аламосу. Није било детонатора, а онда се појавили - ниоткуд.

        „Малиша“ - бомба бачена на Хирошиму - била је уранијумска бомба топовског типа. Такву бомбу је измислио неки амерички капетан Парсонс, али се Американци њоме нису озбиљно бавили. Неки тврде та бомба има „енглеско порекло“, да су њени „цртежи“ стигли из Велике Британије. Могло би се додати да је до „цртежа“ дошла британска шпијунажа. Али, где?

        У Немачкој! Ово је толико ближе истини што је и сам Опенхајмер једном приликом признао да та бомба има „немачко порекло“.

        У свему ипак постоји још једна тајна.

        „Дебељка“ су тестирали у лабораторијским условима, а већ кроз пар недеља бацили на Јапан. Каква брзина!

        Ово није претеривање. Треба само пажљиво гледати фотографије о том „Производу“ тестираном са немачким детонаторима у јулу 1945. у Лос Аламосу. Тај „Производ“ је био тако огроман да ни данас у свету не постоји бомбардер који би био у стању да ту бомбу подигне у ваздух. Да није било немачке „помоћи“, Американцима би било потребно још неколико година да ту бомбу усаврше и смање њене димензије.

        Ово значи само једно: Американци су испробали то чиме су располагали и закључили да ће кроз неколико година имати своје а-бомбе, па решили да јапанске градове баце - немачке бомбе!

        Американци су „Малишу“ бацили на Нагасаки и без претходног тестирања. Нису ни морали јер су ту бомбу претходно више пута испробали Немци.

Немачка балистичка ракета Фау-2

        Много је индиција да су „Малише“ немачке бомбе. Њихови оригинални цртежи су најстрожа тајна све до данас. Са пропратним текстом на немачком.

        Немци су официјелно били обавештени да њихова земља ради на „моћном оружју“ које ће обезбедити преокрет у рату у корист њихове земље и да зато треба још само мало да издрже.

        Хитлер је на таквом оружју заиста радио. У Немачкој је атомско оружје не само испробавано, него и примењивано.

        Сачувана су сведочења и да су Немци употребили атомско оружје да би пробили позиције совјетске армије у бици на Курској дуги. На том месту је у пепео претворен цео стрељачки пук, заједно са коњима.

        У вези са немачким атомским ударима помиње се и Крим. Немци су своје бомбе у борби испробавали и јужно од Либека и на острву Риген.

        Мусолини је непосредно пре своје погибије писао да Хитлер има три атомске бомбе и да ће их врло брзо применити, што ће обезбедити прелом у дотадашњем ратовању у корист Немачке.

        Због чега их Хитлер није употребио? Из човекољубља сигурно није.

        Недостајало му је сасвим мало времена, а његово окружење се потом можда није усудило да примени ново и страшно оружје против непријатеља који према Немачкој нису имали никаква добра осећања.

        У томе је било и рачунице.

        Могуће је било ударити по Лондону првом балистичком ракетом у свету Фау-2 са атомском бомбом (или бомбама). Ту ракету је било немогуће пресрести и уништити. Могуће је било и послати далеколетне бомбардере са неколико бомби на Њујорк (у Норвешкој су Немци имали 40 авиона за прелет Атлантика). Могуће је било неколико бомби бацити и на совјетске трупе у надирању и уништити неколико Стаљинових корпуса, али Стаљина то не би зауставило.

        Све је то било могуће, али не би било довољно за преокрет у рату. Немачка би изгубила, а освета савезника била би тако страшна да никакве Немачке данас не би било...

        Иначе, могуће је да се Хитлерових двеју атомских бомби негде на југу Немачке домогао „Алсос“, одред командоса којима је командовао Борис Паш (Борис Пашковски), руски православни свештеник који је био љути антикомуниста и пуковник под командом Двајта Ајзенхауера који је слао дивизије да прочешљају и делове Немачке који је требало да припадну СССР и Французима.

        Паш и његови сарадници су одатле одвозили све што је имало везе са немачким атомским програмом: атомске реакторе, опрему, „пуњење“ за бомбе, научнике и најважније стручњаке...

        По иронији судбине, и Јапан је био на прагу атомског клуба. Своју прву атомску пробу извео је - и то сасвим успешно - на мору. Само неколико дана после трагедије Нагасакија...

        Американци су на Јапан бацили Хитлерове а-бомбе, а онда наставили да раде на својима. У суштини, Сједињене Државе и СССР су своје атомске бомбе произвели безмало у исто време. Американци тек „длаку“ раније. Зато и нису могли да уцењују Стаљина који је знао да своје бомбе немају, а да су немачке већ употребили...