Срби Србе да пребројавају

П р в и   по г л е д

Нове махинације са локалним изборима на Косову и Метохији

Седница Републичке изборне комисије

*  Зашто се на бирачким местима забрањује истицање српских државних симбола, осим унутра, где их виде само Срби, је ли и то зато да би остала недодирнута представа о независности државе коју су Амери и Европејци поклонили косметским Албанцима?

* Ко то и зашто крије такву тешку истину, ваљда није да се не би, ни под којим условима, угрозили страначки изборни интереси?

Пише: Раде Брајовић

        ИАКО су, прескачући бројне опаке препреке, Срби с Космета успели да одбране своје право на локалне изборе, противници нису одустали од намере да онемогуће чак и симболични прилог српског негирању независности албанске државе на територији јужне српскре  покрајине.

        Већи и највећи проблем је сазнање да су се с противницима помешали и они који би морали први да се, свим легалним средствима, супротставе свима који настоје да легализују  нелегалну косовску независност. Албанцима и њиховим менторима, САД и ЕУ, помажу, наиме, и српске власти, и то превасходно оне које се званично баве нашом косметском политиком, пре свих Министарство за КиМ, али и већина странака, чак и неке опозиционе - једне отворено, а друге прикривено и дволично, овако и онако...

        Најновија махинација, чини се више него претходне, показује наивизам покушаја скривања поданичке улоге српске власти у настојању да се учине ништавним напори Срба са косметског севера да, уз свесрпске парламентарне и председничке, одррже и своје локалне изборе.

        Замењујући, прво, без ичијег одобрења, светско тело европским, Унмик ОЕБС-ом, подваљивачи су исковали план да се, кад се обаве избори на северу Космета, целокупни гласачки материјал пренесе у Рашку – на бројање!

        То преношење политичким транспортерима отвара више могућности – најважнија је да дођу у посед гласова о представницима локалне власти у Звечану и Зубином Потоку.

        Унмик се, наиме, није сложио да се у те две општине организују локални избори, што је подржала и београдска власт Бориса Тадића, пре њих,  наравно, и приштински режим Хашима Тачија, отворено и оштро претећи организаторима гласања.

Зубин Поток

        Образложење је срачунато на опште разумевање – избори ће, и то баш ови локални, деловати на Албанце изазовно, као на разјарене бикове у шпанској арени, па их тзв. мировне снаге УН и ЕУ неће моћи да спрече у уништавању тамошњих небрањених Срба.

        Иако су, по налогу НАТО (!), долетеле нове немачке и аустријске трупе, представа о угроженој безбедности није отклањана, али није и отклоњена сумња објективних посматрача да се све то режира да би се постигао онај главни циљ – спречавање локалних избора. Јер, они би, ипак, значили српско немирење с независношћу, па зато не може да се бира српска власт у туђој, албанској држави, а председничка и парламентарне могу да прођу, пошто се на њима бира београдска власт...

        У настојању да се отклоне могуће фалинке тако шематизоване обмане страхом од угрожавања безбедности – коју, иначе, никкад и нико не сме потценити – лансирана  је ова варијанта о српском бројању српских гласова, и то на потпуно српској земљи, без могућности албанског или било чијег угрожавања. Бројна отворена питања и нове сумње, и у оваквој варијанти, нису, међутим, онемогућени.

        Како то, на пример, да се може сасвим обезбедити целодневно гласање стотинак хиљада људи, а да је бројање толико безбедносно опасно? Зар и сам транспорт, чак и на граници на којој делују и албански цариници, није само по себи опасније од заштите затворених гласачких места, пре тога обезбеђених?

        А, како је то европском замењена међународна мисија, (полу)илегално, или по оној знаној сагласности српских званичника и медија да се део света, западног, сматра целим светом, међународном заједницом у којој, ето, нису и намногољудније и најпространије земље, Кина и Индија, односно Русија.

        Није ли и то израз српске склоности да преувеличавамо Запад, наравно не случајно, већ зарад стварања мекших услова за наше брже учлањење у западну заједницу народа, са САД  на челу.  

        Да, ипак, и ово преношење српских гласова да их броје Срби на српској територији (а не на албанској!), а да у бирачким одборима буду само српски председник и два члана и  да се одрже на само 9 локација, да све то и још понешто, не сугерише друге, још теже и опасније антсрпске намере и нове обмане.

        А, зашто се на бирачким местима забрањује истицање српских државних симбола, осим унутра, где их виде само Срби, је ли и то зато да би остала недодирнута представа о независности државе коју су Амери и Европејци поклонили косметским Албанцима?

        Ко то и зашто крије такву тешку истину, ваљда није да се не би, ни под којим условима, угрозили страначки изборни интереси?

        Је ли зато на седници РИК, уместо министра  за КиМ или државног секретара, учествивао министров саветник – да би се, ето и тако, детерменисла важност ове теме? Можда ће то показати и влада Србије очекиваним одговором на питање РИК о легалности и исправности ове одлуке «међународне заједнице» - то, обично, тај кабинет ради на  трелефонским седницама?! 

        Није ли, коначно, сасвим несумњиво уверење да на општи изборни исход ни ова, ни све друге косметске теме, нису, амабаш мимало важне? Можда су и највећи и најважнији медији зато и минимизирали овакво, зар не, скандалозно збивање, и то на прагу гласања – Срби су, изгледа, избројани!