Тадић сео поред Јахјаге

П р в и   п о г л е д

Овако изгледа човек задовољан и собом и својом владавином

* Маколико биле оштре полемике о Косову и Метохији, први пут ће се међу Србима водити само у границама Србије! Јер, како полемисати са онима од којих  добијаш оно што си тражио, а дајеш оно што су они тражили – Космет за Европу, или обратно. Свеједно, српска срамота је иста

* У Бриселу је, 24. фебруара 2012. године, Србија повукла (не)очекивани потез – попустила притисцима  ЕУ и САД и  прихватила њихове уцене. Србија је, пала на тесту -  можда се формално приближила Европи, једног дана може постати и њен члан, али је, данас већ, поред своје, понудила столицу - држави Косово!

Пише: Раде Брајовић

          СВЕ се унапред наслућивало – како ће се и зашто  драматизовати дијалог Београда и Приштине, у Бриселу, и аранжирати његов исход.

          Драматизација је смишљена да произведе неизвесност договора, да би се маскирали резултати тродневних разговора Албанке Едите Тахири и нашег  Борка  Стефановића, међу којима је  посредовао Роберт Купер.

          Бриселски аранжман, заслугом свих учесника, наравно и оних иза сцене, обогатио је вештину дипломатисања, што није мали допринос. Али, постоји нешто важније - политички исход. Учесници у договарањима истичу да исход одговара свима, јер су договорили  најважнију тему – Космет...

          Преговарачима и онима који су их померали по дипломатској табли. Овим последњим највише јер њима одговара свака варијата у којој губе браниоци интегритета Србије, а добијају отимачи Космета. 

          Добитник је Европска унија, јер су се испунили њени децембарски услови Србији да јој сада, првог или другог марта, додели статус кандидата за улазак у  ЕУ. Давањем Тачијевом Косову права да учествује у свим регионалним  скуповима и да  се несметано примењују претходни договори, пре свега  «интегрисано управљање прелазима», наравно граничним, Брисел доживљава као значајну афрмацију своје  политике, чији је врхунац – признавање независности Косова.

          Европска, читај - америчка, доминација овим регионом, са Србијом на географски важном положају, сада се комплетира и тиме јача стратешка позиција западног савеза у њиховом приближавању енергетским и другим изворима  руског Сибира...

          Равноправним местом на Балкану, приштинска терористичка клика везује још један беочуг у све дужем ланцу своје независности, на глобалном и посебно регионалном плану,  па је Тахиријева логично изјавила да ће се Косово убудуће «представљати једнако као и друге драве у региону».

Зимска жетва Ангелиног Рајха

          Приштини је, уз то, Брисел за наводну попустљивост у дијалогу с Београдом, обећао ново приближавање ЕУ, а Тачи је договор окарактерисао као – интегративни. Једним дипломатским потезом бољи резултат не би остварили ни велики махери.

          У Србији ликује власт, уверена да се договором сигурно остварује  кандидатура за ЕУ,а то је Тадићев изборни аргумент. У том духу делује и његова оцена да је бриселским договором «политика и Косово и Еврппа положила историјски  тест и обезбедила европску будуност Србије». Чуле су се и друге сличне оцене,Чеде Јовановића, пре свих.

          Нису изостале и оштре Коштуничине квалификације  о понижењу у Бриселу, а са Космета се јавља о узнемирености, која је, ионако, порасла од пре два дана, када је српска жандармерија збрисала српске барикаде и шатор на северу...

          Договор у Бриселу, којим се омогућава Космету да седи за истим столом са Србијом за таблом на којој је «Косово» обележено фуснотом на којој су две ознаке - Резолуције СБ УН 1244 и Међународног суда правде о исправности проглашења независности Косова. У првој ознаци београдска власт види гаранцију очувања интегритета и спречавања независности Косова, а друго обележје тумачи се ао саветодавно и без утицаја на статус независмости Косова.

          Да оба погледа не виде истину, показује и данашњи договор у Бриселу. Европа је чак  отворила врата независној држави Косово према којој Србија мора да испуни већ дефинисани захтев – развој добросуседских односа. Кроз ту формулу, оствариваће се нове фазе косовске независноисти и нова приближавања – Србије Косову!

          Српски спорови, особито у садашњим предизборним временима, бесумње ће расти, а политичка слика Србије још драстичније се делити – власт ће и даље убеђивати гласаче да «ни експлицитно, ни имплицитно никад неће признати Косово», а да је у  Бриселу постигнут дипломатски успех. Опозиција ће још оштрије доказивати нови пораз власти, тражити поштовање Устава и одбрану интегритета, речју оно понашање какво је изостајало и у време њиховог владања.

          Маколико биле оштре полемике о Косову и Метохији, први пут ће се међу Србима водити само у границама Србије! Јер, како полемисати са онима од којих  добијаш оно што си тражио, а дајеш оно што су они тражили – Космет за Европу, или обратно. Свеједно, српска срамота је иста.

          У Бриселу је, 24. фебруара 2012. године, Србија повукла (не)очекивани потез – попустила притисцима  ЕУ и САД и  прихватила њихове уцене. Србија је, пала на тесту -  можда се формално приближила Европи, једног дана може постати и њен члан, али је, данас већ, поред своје, понудила столицу - држави Косово!