Притисци и споља и изнутра
П р в и п о г л е д
* Колика је, после свега, нада да ће бар за боља времена бити сачувана шанса да вратимо Космет и одбранимо интегритет Србије?
Пише: Раде Брајовић
ДРЕВНО дипломатско искуство - да су најефикаснији притисци изнутра, особито ако су, истовремно, везани са спољним - чини се да је могуће, с доста поуздања, применити на доминантну загонетку ових дана: хоће ли Србија, како је планирано, крајем фебруара и почетком марта, добити статус кандидата за улазак у Европску унију?
Унутрашње притиске одређују и јачају парламентарни избори, планирани за почетак маја, на чији исход би итекако могла да утиче важна чињеница - је ли Европа, званично, овој земљи отворила врата?
Садашња владајућа коалиција, са демократама Бориса Тадића на челу, појачала би изгледе да остане на власти, ако на предизборна прса истакне паролу да је прескочила важан праг ЕУ. Да ли би добила много више него што би изгубила, ако кандидатура изостане или се условно одложи, е, то је питање без поузданог одговора, каквих ионако има до миле воље, јер сва су везана за - Косово и Метохију.
Компоновање формуле према којој ће се приштинска илегална државна скаламерија поредстављати на регионалним скуповима, којима присуствује и Србија, централно је отворено питање које је европски, пре свих немачки услов за давање кандидатуре за ЕУ. Да ли ће на столу писати само “Косово”, или уз ознаку “Република Косово”, што је албански захтев, или уз додатке, под фуснотом, са оградом “Према Резолуцији 1244 СБ УН” или тако нешто, а чак се помиње да би Албанци и њихови западни ментори могли да траже и додатак да је опис државе, ето, у складу са мишљењем Међународног суда правде да је њена независност о. к.
Вербална комбинаторика се овим не исцрпљује, шема има још, али никакве дилеме нема – ниједна формула не може да се уклопи у интересе Србије која не сме да пропусти да на мала врата Брисел провуче сагласност да и Београд признаје независност Косова. Иако су дипломатски и други притисци на Београд жестоки - зна се, посебно Берлина, наравно и Вашингтона - српски званичници не попуштају. Бар на речима.
Тако је, у Бечу, после сусрета са Робертом Купером, посредником у приштинско-београдском “техничким дијалогу”, наш преговарач Борислав Стефановић изјавио: “Србија је предложила неколико нових решења која сва поштују Устав, законе, национлне интересе и садрже Резолуцију 1244 Савета безбедности УН”.
Баш у том форуму, СБ УН, истога дана, српски шеф дипломатије, Вук Јеремић, још шире је дефинисао позицију Београда: “Председник Србије Борис Тадић више пута је рекао да решење за Косово мора да обезбеди међународне гаранције које ће осигурати интересе Србије у покрајини - и то тако што ће обезбедити реалистично решење за север Косова, заштиту за српске енклаве у јужном делу Косова, очување српског идентитета и верског наслеђа широм покрајине и решење за имовинска питања”.
Ако су овакви и слични, лабавије или прецизније формулисани ставови актуелне власти изговорени само под утицајем унутрашњег притиска дела опозиције и доминантне јавности, морају да изазову макар малу наду у искрену одлучност да се бар за боља времена сачува шанса да вратимо Космет и одбранимо интегритет Србије.
Ако је, збиља, тако, већ сада може да се тврди - избори су успели. Ако је само предизборна игра дипломатским формулама - притисци изнутра не воде победи Србије!
Надвладаће они познати, спољни.
