Срби у положају сличном ропству
Иницијатива за оцену уставности владине Уредбе о контроли преласка административне линије према Косово и Метохији
* Уредба је потпуно правно неутемељена и није заснована ни на једном од правних аката на које се доносилац овог акта – Влада Републике Србије - позива
* Садржина Уредбе дубоко задире и нарушава основна људска права гарантована Уставом Републике Србије као што су право на слободу кретања предвиђено чланом 39. Устава, право на имовину из члана 58. Устава, право на слободу и безбедност из члана 27. Устава, забрану ропства и положаја сличног ропству из члана 26. Устава
* Имајући у виду последице које примена овакве дубоко неуставне уредбе може да изазове и неотклоњивост таквих последица, предлажемо да Уставни суд Србије донесе у смислу члана 56. став 1 Закона о уставном суду, одлуку о обустави извршења свих радњи у спровођењу Уредбе до коначне одлуке суда
ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О КОНТРОЛИ ПРЕЛАСКА АДМИНИСТРАТИВНЕ ЛИНИЈЕ ПРЕМА АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ КОСОВО И МЕТОХИЈИ
„Службени гласник РС“ бр.98/11 од 23.12.2011. године
У смислу члана 50. Закона о Уставном суду, као пуномоћник овлашћеног предлагача - Скупштине Општине Косовска Митровица - а на основу овлашћења 01 бр.010-1 од 26.12.2011. године, као стварно надлежном Уставном суду Републике Србије подносим иницијативу за оцену уставности Уредбе о контроли преласка административне линије према Аутономној Покрајини Косово и Метохији.
Влада Републике Србије на телефонској седници одржаној дана 23. 12. 2011. године донела је Уредбу о контроли преласка администравине линије према АП Косово и Метохија која је, како стоји у образложењу наведеног акта, пропис који ће дефинисати начин контроле преласка административне линије са АП Косово и Метохија, а у складу са договором о такозваној „слободи кретања“ постигнутим у дијалогу изимеђу Београда и Приштине.
Као правни основ за доношење наведеног акта означава се члан 123 став 3 Устава Републике Србије као и Закон о Влади и Закон о министарствима.
Наведеном Уредбом, чланом 2, означени су као дозвољени за прелазак администратвине линије прелази Депце, Кончуљ, Добросин, Брезница, Муховац, Медевце, Спонце, Мердаре, Рудница, Табалије и Вучја Локва. Истом Уредбом, уз претњу санкција и то новчане казне, забрањен је било какав прелазак на било ком другом месту изузев побројаних. Такође су прописани посебни услови за прелазак административне линије, начин обезбеђења и контроле административне линије уз сва ограничења наведена у тим ставовима нападнуте Уредбе.
Чланом 123. Устава Републике Србије, ставом 3, предвиђено је овлашћење Владе Републике Србије да у оквиру своје надлежности „доноси уредбе и друге опште акте ради извршења Закона“. У конкретом случају, непотврђени споразум „између Београда и Приштине“, како то доносилац акта означава, не може представљати никакав законски акт, а по начину свог настанка не може представљати никакав акт који регулише однос између Републике и Аутономне покрајине нити пак акт међународног права, чијих елемената има највише.
Уколико се ради о споразуму између Београда, који означава државни и административни центар Републике Србије и Приштине која се може сматратити административним центром покрајинске аутономије, онда такав споразум не може постизати нити у његовом доношењу учествовати Министарство спољних послова већ Министарство локалне самоуправе.
Уколико је у питању унутрашњи правни споразум, онда он не може имати карактер нити назив „споразум“, већ може бити законски или подзаконски акт који би на предлог овлашћеног предлагача донео једино овлашћени орган Републике Србије, а то је Народна Скупштина.
Уколико је у питању међународно-правни споразум, онда у смислу члана 99. став 4 исти међународни споразум мора бити подвргнут ратификацији такође Народне Скупштине Републике Србије, јер по својој садржини задире у једно од најосетљивијих питања сваке државе, а то је - питање територије и границе.
Чланом 8, чланом 99, и чланом 203, Устава Републике Србије, изричито су и прецизно одређени начин, надлежност и поступак за одлуку о територијалним питањима и промени граница Републике Србије. Ниједан од наведених органа Владе и министарстава није надлежан за одлучивање о оваквим питањима.
Оволико су се огрешили о Устав и законе: Горан Петронијевић
Посебно претходно питање представља уставност управо „споразума о слободи кретања изимеђу Београда и Приштине“, што ће такође представљати предмет преиспитивања у поступку покренутим пред Вашим судом.
Поред наведених неуставности и правне неутемељености означене Уредбе Владе Републике Србије, треба имати у виду да садржина Уредбе дубоко задире и нарушава основна људска права гарантова Уставом Републике Србије као што су право на слободу кретања предвиђено чланом 39. Устава, право на имовину из члана 58. Устава, право на слободу и безбедност из члана 27. Устава, забрану ропства и положаја сличног ропству из члана 26. Устава, идр.
Наведена Уредба Владе Републике Србије, супротно уставним забранама дискриминације и одредбама Закона о дискриминацији, у дубоко неравноправан положај доводи део становништа Косова и Метохије (углавном српског и неалабнаског порекла, посебно настањеног на северном делу Косова и Метохије чији је статус до тренутка доношења Уредбе уставно правно непромењен). Ако се полази од уставно-правног одређења садржаног у преамбули и осталим одредбама Устава, Косово и Метохија представљају саставни део територије Републике Србије и њен државно-правни део означен као аутономна покрајина. Неприхватљиво је, дубоко неуставно и у супротности са великим бројем важећих закона на унутрашњем плану и одредби о заштити људских права садржаних у међународно правним актима - дискриминисање становника Косова и Метохије на начин на који је то учинила Влада Републике Србије доношењем ове Уредбе.
Предлажемо да Уставни суд Србије прихвати иницијативу и доносе решење за спровођење поступка за оцену уставности наведене Уредбе Владе Републике Србије у смислу члана 53. став 1 Закона о уставном суду и утврди да Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној Покрајини Косова и Метохија 05 бр.110-9604/2011-3 није у сагласности са Уставом Републике Србије те да престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда Србије.
Имајући у виду последице које примена овакве дубоко неуставне уредбе може да изазове и неотклоњивост таквих последица, предлажемо да Уставни суд Србије донесе у смислу члана 56. став 1 Закона о уставном суду одлуку о обустави извршења свих радњи у спровођењу Уредбе о контроли преласка административне линије према Аутономној Покрајини Косова и Метохија 05 бр.110-9604/2011-3, а до коначне одлуке суда.
Пуномоћник,
Горан Петронијевић, адвокат
У Београду
29.12.2011.
