Поводом Вучићевог Фекетића пола Србије је до касне вечери умирало од смеха

ИЗБОРНА КАМПАЊА ЈОШ НИЈЕ НИ ПОЧЕЛА, А ВЕЋ СЕ ДЕСИО ЈЕДАН ОД НЕОЧЕКИВАНИХ ЗЕМЉОТРЕСА КОЈИ РЕМЕТЕ ПЛАНОВЕ

• Годину и по дана владе Вучић–Дачић резултовало је разореним институцијама, дезавуисаним Уставом, новим милијардама дуга
•  Наводно велики рејтинг СНС и њеног председника није последица било каквих реалних успеха у економији или политици, већ у Европи незабележене чињенице да лично председник највеће партије контролише и координира све обавештајне и безбедносне службе у држави
•  Суботњи Вучићев „излазак на терен” код Фекетића претворио се од планиране пи-ар акције у ноћну мору за актера. Уследио је још гори покушај „контроле штете”. Једанаест година после „Сабље” са језом смо осетили исти цензорски рукопис који је тада цензурисао писане и електронске медије, а данас је кренуо на интернет

         Пише: Миша ЂУРКОВИЋ, Виши научни сарадник, Институт за европске студије

         ДУГО најављивани превремени избори за Скупштину Србије проглашавани су унапред решеним.

         Годину и по дана владе Вучић–Дачић резултовало је разореним институцијама, дезавуисаним Уставом, новим милијардама дуга, веома ослабљеном опозицијом, али и наводно огромним рејтингом СНС-а и њеног председника.

         Потребно је међутим истаћи чињеницу да овај наводно велики рејтинг није последица било каквих реалних успеха у економији или политици, већ у Европи незабележене чињенице да лично председник највеће партије контролише и координира све обавештајне и безбедносне службе у држави.

         Две од њих су однедавно и обезглављене (баш у време избора), што додатно појачава сумње да може постојати њихова злоупотреба у унутрашње политичке сврхе.

         У таквој ситуацији, кад су новчани токови централизовани и везани за државни буџет, није ни чудо што највећи број мањих странака гледа да се некако пришљамчи Вучићу и добије неко парче власти и буџетских пара за себе.

         Да се разумемо, странке попут СПО, ЛДП и ЛСВ имају пуно право jер је СНС преузео њихову политику. Борис Тадић и Мики Ракић, као нека врста кооснивача СНС-а, такође имају право да сутра буду део нове власти са њима.

         ДСС због објективних разлога (оне амбасаде из 2008.) не може баш да уђе у републичку власт, али биће са њима у Београду, Новом Саду и где год је могуће. СПС, тврди Вучић у интервјуу „Глобусу”, мора да буде власт због Руса. Итд.

         Суштина је дакле да сем Двери и онога што је преостало од Демократске странке, сви остали чекају у ред да их ППВ некако укључи у власт и припусти ка државном буџету. Стога се спекулисало да ће избори бити досадни и предвидљиви. Но Србија ипак није Црна Гора, иако се многима чини да тај модел владавине могу да преместе из Подгорице у Београд.

         Кампања још није ни почела, а већ се десио један од оних неочекиваних земљотреса који често могу да поремете све планове.

         Суботњи Вучићев „излазак на терен” код Фекетића претворио се од планиране пи-ар акције у ноћну мору за актера. Наиме, шта иначе тражи потпредседник владе, који је на терену по мећави чак и без капе, у акцији спасавања људи коју обављају професионалци?

         Прво правило у таквим случајевима јесте да се са места удаље сви они који могу да сметају и да акцију обављају искључиво за то обучене и адекватно припремљене особе. Дакле, свима је јасно да је уз камеру која се ту „случајно затекла”, неко покушао да од трагичне и опасне ситуације на морално контроверзан начин гради политичке поене и зида рејтинг.

         А некако се ту случајно затекао и најпопуларнији Србин на свету Новак Ђоковић...

         Међутим, у врло кратком року реаговала је интернет заједница у Србији. У свега неколико сати Фејсбук, Твитер, портали и електронски сандучићи преплављени су најдуховитијим могућим варијацијама на тему режираног спасавања.

         Одједном је испловио онај дух који је красио студентске и грађанске протесте из 1996–1997. и донео на десетине идеја којима се исмева ова злосрећна пи-ар акција. Гомила слика са Вучићем као Суперменом, Хулком, спасиоцем, Чика Спасојем итд., кулминирала је спотом у коме је глумац Срђан Милетић (својевремено је радио серијал „Никад извини”) дописао измишљени дијалог Вучића док носи дете. Чак су се појавиле и десетерачке песме о великом подвигу.

         До касне вечери пола Србије је умирало од смеха, а „Вукајлија”, „Њуз нет” и остали хумористички портали бележили су рекордне посете.

         Уследио је још гори покушај „контроле штете”. Једанаест година после „Сабље” са језом смо осетили исти цензорски рукопис који је тада цензурисао писане и електронске медије, а данас је кренуо на интернет. Неко је сматрао мудрим да крене у замашну акцију скидања свих пародија које користе РТС материјал из Фекетића. То је међутим изазвало нови талас пародија и исмевања самог покушаја цензуре, али и оштру реакцију новинарских удружења и других бораца за слободу изражавања. На крају је сам главни актер морао да окачи поменути видео и да покуша да демантује како је цензура потекла од њега.

         Врло је вероватно да су опозициони кругови помогли у ширењу, а можда и у креирању материјала. Но без обзира на то, ово је чини се први случај који је заиста показао нарасли медијски и политички потенцијал друштвених мрежа у Србији.

         О политичком потенцијалу друштвених мрежа доста је говорено у вези са тзв. арапским пролећем. Србија је по броју фејсбук налога у односу на кориснике интернета једна од водећих земаља света. Овде се оперише са преко три милиона налога и чини се да је случај „Супермен из Фекетића” обележио почетак стварне политичке употребе друштвених мрежа у Србији.

        Овај случај је међутим отворио и питања о томе да ли ће цензура, таблоидизација и бесконачни пи-ар постати будућност српског јавног простора. За месец и по дана и о томе треба да одлучујемо.

        http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Feketic-u-kampanji.sr.html