ЈОАНИКИЈЕ: Неће нам кумровачки ђаци устројавати цркву
ВЛАДИКА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ О МАРОВИЋЕВОМ ТРАЖЕЊУ ЈЕДНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ СА СЕДИШТЕМ У ЦРНОГОРСКОЈ ДРЖАВИ
Владика Јоаникије, десно
- Владика указао да Црква није земаљска институција него Божанска установа и да би политичарима ваљало да се потруде да то схвате. Идеологу ДПС поручио и да Црква води дубљу бригу о народу, његовој будућности и будућности државе
- „А политичари – додао је - углавном воде бригу о својим интересима. Хајде да видимо шта је који политичар од свог богатства направио за овај народ? Да ли су направили болницу да се овај народ бесплатно лечи, или прихватилиште за наркомане, за децу коју су потровали? Шта су направили”?
ЕПИСКОП будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је током јутрошње литургије у катедралном манастиру Ђурђеви ступови код Берана да је страшно када људи овога света почну да кроје Цркву по својој мери.
На тај начин се осврнуо на најновију изјаву потпредседника ДПС-а Светозара Маровића да Црној Гори треба једна православна црква са седиштем у црногорској држави што би, по њему, додатно афирмисало црногорски идентет.
„Сви ми мало старији смо запамтили времена комитета и Кумровца када је комитет хтео да има Цркву по својој мери. Али, Црква ни тада, иако је била понижена, нарочито у Црној Гори, није могла да се уклопи у те уске оквире, нити је то прихватила. Треба само видети шта је наша Црква прошла у то време, када су партијски секретари позивали једнога честитога старину Митрополита црногорско-приморскога Данила и прописивали му шта Црква треба да ради”, подсетио је владика Јоаникије.
Он је рекао да су Митрополиту Данилу тада и претили када су видели да не могу да му наметну своје ставове. ”А он је говорио: можете ме протерати, можете ме затворити, можете ме убити, али ја на то нећу да пристанем. Није хтео да прихвати меру коју му је давао комитет”.
Владика Јоаникије је рекао да се ништа у том погледу није променило у Црној Гори. ”У главама људи које су васпитали комитет и Кумровац није се ни до данас ништа променило. Опет би да кроје Цркву по својој мери и за своје потребе, да Црква буде услужни шалтер неке партије и неке власти. А то никада није било нити ће бити”.
Владика Јоаникије је објаснио да је то тако због тога што Црква води дубљу бригу о народу, његовој будућности и будућности државе.
„А политичари углавном воде бригу о својим интересима. Хајде да видимо шта је који политичар од свог богатства направио за овај народ? Да ли су направили болницу да се овај народ бесплатно лечи, или прихватилиште за наркомане, за децу коју су потровали? Шта су направили”?
„Њихови апетити према Цркви и њеној имовини нису престали него су се чак увећали. Може, међутим, човек мислити и планирати шта год хоће, али тешко онима који хоће да поцепају хитон Христов, да цепају јединство Цркве”, упозорио је епископ будимљанско-никшићки.
Он је казао да Црква није земаљска институција него Божанска установа и да би политичарима ваљало да се потруде да то схвате.
Није, међутим, Маровић наљутио само владику Јоаникија.
Посланик Позитивне Црне Горе Срђан Перић рекао је: „Потпредседник и идеолог ДПС, Светозар Маровић, овог пута у улози презентера истраживања београдске агенције, саопштио је како је за црногорски идентитет шеф његове партије Мило Ђукановић значајнији од Петра И Петровића Његоша. За оно за шта се нема смелости саопштити путем једноставне тврдње, било је потребно подастрти легитимитет истраживања јавног мњења”.
Додао је да би било комично изрећи став да је први министар на вишој степеници духовне вертикале од Марка Миљанова, „па је то требало да нам каже истраживање”.
„Ваљда је у свом додворавању шефу, врх ДПС-а хтео да поручи да је премијер бољи од шест најзнаменитијих Петровића, али да ће почетком наредне године, изгледа, претећи и самог Његоша. Шта још остаје? Да се уради истраживање по којем је премијер човек који је обликовао ток светске цивилизације? То је дрски покушај обмањивања младих генерација које су рођене деведесетих и које се не могу присетити, рецимо, урадака потпредседника ДПС-а под неинвентивним насловом „Рат за мир”, истакао је Перић.